Affinity Designer 1.6.5

Situacija na tržištu programa za vektorsku grafiku je već dugi niz godina prilično monotona. Neosporni lider na tržištu je Adobe Illustrator, dok je nešto iza njega stari dobri CorelDRAW, koji i dalje ima dosta pristalica. Preostali (manji) deo kolača pripada brojnim drugim programima, od kojih je dobar deo njih besplatan za korišćenje, kao što je solidni Inkscape.

Tada se na tržištu pre nekoliko godina pojavio program pod nazivom Affinity Designer, koji je bio orijentisan za rad sa Appleovim hardverom, da bi nešto kasnije dobio i verziju za Windows. Dok je u slučaju iPada brzo stekao veliku popularnost, na desktop platformama je to išlo dosta teže. Jedan od razloga je dominacija pomenutog Illustratora, koji je izbor velikog broja profesionalaca, dok je drugi razlog ležao u tome što Affinity Designer u svojim prvim desktop verzijama jednostavno nije bio dovoljno zreo da se uhvati u koštac sa vladarima tržišta. Tek sa verzijama 1.5 i 1.6 možemo reći da smo dobili naslov kome se može predvideti svetla budućnost.

Kao što to obično biva kod ovakvih programa, na početku rada nam se nudi dijalog preko kojeg možemo izabrati da pređemo na crtanje od praznog lista, da pogledamo tutorijale koji objašnjavaju rad sa programom, kao i da preuzmemo neki od tridesetak demo projekata. Početnicima svakako preporučujemo ova dva koraka, pošto se iz njih može saznati dosta toga.

Interfejs odaje utisak modernosti i na prvi pogled se nešto posebno ne razlikuje od drugih naslova ove namene. Centralni deo radnog prostora zauzima područje namenjeno crtanju. S leve strane su palete alatki sa najkorisnijim opcijama, iznad crteža su podešavanja parametara izabranih alatki, dok je desni deo namenjen, između ostalog, panelima za izbor boje, dezena četkica, rad sa slojevima, efektima i navigaciju po dokumentu. Glavna specifičnost interfejsa nalazi se u paleti alatki ispod glavnog menija programa. Tu korisnicima na raspolaganju stoje tri potkategorije koje se nazivaju „personama”. One predstavljaju način da se opcije u paletama alatki organizuju po vrsti posla koje obavljaju, pa tako imamo Draw personu sa alatkama za vektorsko crtanje, Pixel personu sa funkcijama vezanim za bitmapiranu grafiku i Export personu koja nema mnogo opcija, ali ima sjajnu alatku za isecanje delova crteža sa ciljem da ih posle koristimo u okviru web stranica. U kombinaciji sa opcijama iz menija View (Guides Manager i Snapping Manager) Affinity Designer postaje ozbiljan kandidat za preuzimanje titule najpodesnijeg programa za pripremu web grafike. U svakoj od navedenih persona moguće je uključiti dva pseudo režima prikazivanja vektorske grafike u maniru bitmapa, pri čemu Pixel view mode daje grublji, a Retina view mode mekši prelaz linija. Još nam je na raspolaganju i režim Outline view mode koji prikazuje konture nacrtanih figura.

S obzirom na to da se radi o programu koji ima verziju za rad sa ekranima osetljivim na dodir, ne iznenađuje prisustvo kontrola za manipulaciju sadržajima putem pokreta prstiju. Postoji i podrška za različite hardverske dodatke, kao što su table za crtanje ili specijalizovani gedžeti sa dodatnim funkcijama, uključujući i one novije, kao što je Microsoft Surface Dial/Surface Pen. U slučaju potrebe, moguć je istovremeni rad sa više monitora visokih rezolucija.

Nova verzija donela je važna poboljšanja na polju rada sa fajlovima velikih dimenzija, što je jedan od preduslova za ozbiljnu profesionalnu upotrebu. Proizvođač sa ponosom ističe da program donosi mogućnost tečnog (navodi se podatak od 60 frejmova u sekundi) zumiranja čak do nivoa od 1:1.000.000, što je karakteristika koja više priliči softveru za CAD. Još jedan podatak vredan pohvale je postojanje podrške za preko osam hiljada Undo koraka, što je u praksi retko dostižna brojka. Osim toga, omogućeno je snimanje istorije tako da se vraćanje na raniju verziju može obaviti i naknadno.

Program se u radu, koliko je god to moguće, oslanja na prečice koje koristi Illustrator, tako da se njegovi iskusni korisnici lako snalaze na novoj platformi. Stepen kompatibilnosti sa Photoshopovim formatom PSD je na visokom nivou i moguće je direktno menjanje tog tipa fajlova. Iako se program svrstava u kategoriju naslova za vektorsko crtanje, pre bismo mogli reći da je u pitanju svojevrsni hibrid Illustratora i Photoshopa. Način realizacije kombinovanja rasterskih fajlova sa vektorskim oblicima zaslužuje samo reči hvale. Rad sa slojevima je intuitivan, pregledan i jednostavan, a oni mogu da budu kako rasterski, tako i vektorski. Omogućen je i rad (samo čitanje) sa formatima Adobe Illustratora i Freehanda, što je važan detalj za sve one koji nameravaju da migriraju na novu platformu.

Bilo bi još dosta toga o čemu bi moglo da se piše, ali nam to ne dozvoljava prostor. Affinity Designer je jednostavno različit, a razloge za to je ponekad dosta teško shvatiti. Nekako je „umetničkiji” od svojih rivala, pošto crteži rađeni u njemu sa lakoćom dobijaju specifičan artistički „šmek”. Doduše, i pored najbolje volje nije moguće preneti sve finese te impresije, što se može postići jedino kroz praktičnu upotrebu.

Affinity Designer košta (za ovu vrstu softvera) skromnih 50 evra i to je više nego dobra kupovina. Drugim rečima, korisnik u trajno vlasništvo dobija odličan program po ceni nešto većoj od dvomesečne preplate za Adobe Illustrator. Naravno, Illustrator će zahvaljujući moćnom Adobeu i dalje ostati lider u svojoj oblasti i primarni izbor profesionalaca, ali im Affinity Designer može poslužiti kao zanimljiv pomoćni instrument. S druge strane, početnici i oni kojima je AI skup, vrlo lako mogu da se „navuku” na ovaj retko dobar program koji je istovremeno i jednostavan za korišćenje. Ta jednostavnost je ponekad razlog da su pojedine alatke manje moćne u odnosu na konkurenciju, ali zato postoje i druge alatke koje su ovde bolje realizovane. U pitanju je jedan od onih ne baš čestih naslova koji kod korisnika ostavlja utisak ljubavi na prvi pogled.

Igor S. RUŽIĆ