MuseScore 2.3.2

Ljudi koji se duže vreme bave muzikom jako dobro znaju kako je nekada bilo komplikovano pisati notne zapise za kompleksnija muzička dela. I onim iskusnijim bi se često dešavalo da naprave grešku koja bi vizuelno upropastila sav pređašnji rad. Pojava kompjutera je radikalno olakšala mnoge poslove muzičara, a ni pisanje notnih partitura ne predstavlja izuzetak.

Iako nije jedini predstavnik ove kategorije, MuseScore je zbog svojih mogućnosti, činjenice da je besplatan i relativne lakoće upotrebe, postao jedan od najpopularnijih naslova i kao takav se često koristi kao pomoćno sredstvo u muzičkim školama širom sveta. Zanimljiva je i istorija ovog programa, pošto je njegov programski kod bio deo besplatnog MIDI sekvencera za Linux platformu, pod nazivom MusE. Sada već daleke 2002. godine, autor programa rešava da deo editora partitura izdvoji u posebnu celinu, što je, sada vidimo, bio odličan potez.

Reč je o tipičnom WYSIWYG editoru koji tokom procesa stvaranja partitura prikazuje sadržaj onakvim kakav će izgledati na kraju. Na početnom ekranu nam na raspolaganju stoji „čarobnjak” preko kojeg možemo da odredimo tip dela. Možemo da izaberemo između mnoštva šablona za horsko i solo pevanje, kamernu muziku, pop, rok, džez, kantri, velike orkestre, perkusije i slično. Na sledećoj stranici biramo signaturu i tempo, dok u okviru trećeg dijaloga „čarobnjaka” određujemo takt melodije i broj blokova na partituri.

Unos nota započinjemo klikom na opciju menija koja kombinuje notu i slovo N (ili na tastaturi pritiskom na ’N’), što nas prebacuje u režim editovanja. Notama iz palete alatki sa vrha ekrana su dodeljene prečice, pa tako pritiskom na taster ’5’ radimo sa četvrtinama, ’6’ sa polovinama, ’4’ sa osminama. Raspon se kreće od 128-tih delova note (’1’), pa do „longe” (’9’), koja ima trajanje četiri cele note. Visinu nota preko tastature unosimo tasterima ’C, D, E, F, G, A, B’, dok akorde formiramo držeći pritisnut ’Shift’. Visina unesene note može da se menja strelicama prema gore i dole. Pauza se unosi preko tastera ’Space’, dok dodavanjem tačke produžavamo trajanje note. Oktavu menjamo tako što selektovanu notu pomeramo kombinujući ’Ctrl’ sa strelicom prema gore i dole. Selekcija delova partiture vrši se kombinacijom tastera ’Shift’ i strelica za levo i desno ili klikom na početnu i krajnju poziciju željene oblasti. Nakon toga je kopirani sadržaj moguće koristiti na drugim mestima, pomoću opcije Paste. Ljudima koji se bave muzikom i poseduju neki instrument sa MIDI interfejsom, svakako će biti zgodnije da umesto tastature koristi dirke. Postoji i mogućnost korišćenja virtuelne klavijature koja se pojavljuje klikom na taster ’P’. Tekst pesama upisujemo ispod nota tako što pritisnemo kombinaciju tastera ’Ctrl+L’.

Osim unosa osnovnih nota, program podržava veliki broj (da ne kažemo sve) drugih oznaka koje se mogu naći u okviru notnog zapisa. One se nalaze u okviru panela s leve strane. Ako ste pomislili da je prikazani spisak konačan, pogrešili ste, pošto se prvobitno prikazane opcije udvostručuju nakon što izaberemo opciju Advanced iz pratećeg menija. Predviđena je i mogućnost dodavanja plug-in modula, preko kojih je moguće znatno proširiti osnovnu funkcionalnost programa.

Pomenuli smo samo najosnovnije stvari, dok je za puno savladavanje mogućnosti programa potrebno dosta praktičnog rada i truda. MuseScore se preporučuje svima koji rade sa muzikom, ali i onima koji potajno žele da nauče jezik nota, ali za to nisu imali mogućnosti. Eksperimentisanjem i praćenjem funkcija ovog programa moguće je naučiti mnogo stvari vezanih za notni sistem i pisanje muzike. Na sajtu projekta nalazi se veliki broj gotovih partitura, čiji kvalitet varira od slučaja do slučaja.

Igor S. RUŽIĆ