FL Studio 20

Sujeverje vezano za broj 13 je nešto što u svetu softvera izaziva nemale probleme. Pre ili kasnije, uspešni naslovi doguraju do svoje trinaeste verzije i onda proizvođači smišljaju kako da zaobiđu posledice izazvane strahom pojedinaca da im se može desiti nešto loše ukoliko koriste proizvod sa tim brojem. Najhrabriji jednostavno nastave sa numeracijom bez obzira na posledice, drugi pokušavaju da na neki način maskiraju direktnu asocijaciju na taj broj (recimo, X3), treći izmišljaju nove nazive, a četvrti preskaču tu verziju i daju joj broj 14. FL Studio bi se mogao svrstati u ovu poslednju kategoriju, sa tim izuzetkom da su ljudi iz marketinga ovaj put „premotali” verziju čak do broja 20. Ovo malo lukavstvo dobija svoje objašnjenje kada vidimo da se FL Studio prvi put pojavio pre ravno 20 godina pod nazivom Fruity Loops.

S vizuelne tačke gledišta, korisnički interfejs se naslanja na ono što smo gledali u prethodnoj verziji. Male razlike se primećuju u kompoziciji upravljačkog panela koji se nalazi u gornjem delu ekrana, pa se tako tasteri za upravljanje prozorom aplikacije (Minimize, Maximize, Close) sada nalaze na standardnom mestu, u gornjem desnom uglu. Panel je nešto kompaktniji i sa manjim promenama rasporeda elemenata. Iako to na prvi pogled nije primetno, ovaj deo je prerađen, tako da smo dobili prilagodljiviji interfejs koji lepo funkcioniše na ekranima svih dimenzija i rezolucija. Postoji i mogućnost prilagođavaja panela sopstvenim potrebama, što znači da pojedine upravljačke elemente možemo ukloniti ili dodati u postojeće panele alatki. Istovremeno je moguće pomaknuti obe linije panela na drugu lokaciju. Na raspolaganju imamo sedam predefinisanih profila koji se mogu izabrati klikom desnog tastera miša na prazno područje panela. Posebno bismo istakli profil pod nazivom Single Line, koji prikazuje samo najvažnije opcije i oslobađa dodatni prostor za ostale komponente.

Pažljivom oku neće promaći reinkarnacija opcije Graph Editor u okviru bloka namenjenog radu sa step sekvencerom. Naime, ovaj dodatak nije novost i postojao je dosta davno, ali je u prethodnoj verziji izbačen, što je naišlo na ozbiljno negodovanje korisnika. Sličnu sudbinu zadesila je i standardna podešavanja vezana za manipulaciju semplovima unutar instrumenata, gde su vraćene pojedine opcije koje su postojale u ranijim verzijama.

Plej-lista (panel u kojem se aranžira kompozicija) je dobila proširenje sa ranijih 199 na 500 kanala, što bi trebalo da bude dovoljno i za najkompleksnije aranžmane. Unutar menija View pojavila se opcija pod nazivom Resize All Tracks koja nudi automatizovano poravnavanje veličine vertikalnog prikaza svih kanala u opsegu 33 i 200 procenata. Omogućeno je i sakrivanje grupisanih kanala, nakon čega se u zaglavlju hijerarhijski najvišeg kanala pojavljuje mala strelica, preko koje te kanale možemo ponovo prikazati. Takozvani vremenski markeri uvedeni su sa ciljem da se vertikalno označe pojedini delovi kompozicije (recimo vokal, refren, solo...), ali i da se definišu oblasti koje se mogu koristiti prilikom snimanja novog sadržaja pojedinih kanala. Dodatne opcije se nalaze u kontekstualnom meniju markera. Nakon klika desnim tasterom miša na zaglavlje sa nazivima kanala, na raspolaganju sada imamo i opciju za (de)blokiranje zvuka svih elemenata koji su deo selektovanog kanala. Spomenućemo još i uvođenje vizuelizacije audio-talasa prilikom snimanja u realnom vremenu.

Značajno proširenje mogućnosti je doživela i mikseta koja sada dozvoljava rad sa 125 kanala. Vezano za nju možemo spomenuti i uvođenje dva nova režima prikaza pod nazivima Compact alt i Wide alt. Od sada postoji i mogućnost istovremenog resetovanja većeg broja selektovanih kanala miksera. Vlasnicima računara sa ekranima osetljivim na dodir će se svideti uvođenje mogućnosti multi-touch upravljanja sa ovim važnim instrumentom.

Na raspolaganju je i veoma korisna opcija za menjanje muzičkog takta, kako u plej-listi i notnom zapisu, tako i u editoru patterna. Klasični režim koji podrazumeva rad sa taktom 4/4 sada možemo prilagoditi svojim potrebama. Postoji mogućnost podešavanja ovog parametra za tri različita panela. Za editor patterna (Channel rack), takt podešavamo preko menija Time settings. U modulu Piano roll tu mogućnost dobijamo pritiskanjem kombinacije tastera ’Shift+Alt+T’, dok isto važi i za rad sa modulom Playlist. Ovo je potrebno obaviti samo jednom, nakon čega se pojavljuje dodatna traka na kojoj desnim klikom miša možemo odrediti mesto novog markera. Takt je moguće postaviti i za neku oblast koju smo prethodno selektovali putem upravljačkih uređaja. Promena takta ne menja notni raspored postojeće kompozicije, jedino se menjaju vizuelni elementi koji olakšavaju unošenje nota u izmenjenim vremenskim okvirima.

Autoru teksta se jako dopala nova mogućnost korišćenja različitih aranžmana plej-listi. Konkretnije, sada možemo kopirati neki već postojeći aranžman i dodeliti mu drugi naziv, a onda na toj kopiji prvobitnog aranžmana možemo izvoditi svakojake izmene i pri tome nam originalni aranžman uvek ostaje nepromenjen. Na ovaj način, u okviru istog projekta možemo imati mnoštvo različitih varijanti, koje se menjaju na veoma jednostavan način. Ovoj opciji se pristupa preko padajućeg menija pod nazivom Playlist Arrangement i on nam daje mogućnost da kloniramo, brišemo, menjamo ime i spajamo aranžmane iz prateće liste. Jedino je potrebno obratiti pažnju na to da se prilikom brisanja aranžmana ne naruše podešavanja miksete i efekata, jer se oni nasleđuju među novonastalim aranžmanima.

Svi oni koji su očekivali pojavljivanje novih verzija instrumenata i efekata, ostaće kratkih rukava, pošto se kao jedina novost pojavljuje modul VFX Level Scaler i on je namenjen obradi zvuka nota iz modula Piano Roll. Pojedini popularni dodaci kao što su Slicex, Edison i DrumSynth Live su doživeli manja unapređenja. Kvalitetni sempler DirectWave i često korišćeni efekat FruityReverb 2 su dobili mogućnost rada u 64-bitnom režimu.

Kada se radi sa mnoštvom plug-inova, često imamo problema sa kašnjenjem zvuka, pa je tako nova verzija FL-a dobila znatno unapređeni Plugin Delay Compensation (PDC) modul. On će moći da radi kako u ručnom (ikonica ima plavu boju), tako i automatskom režimu (narandžasta ikonica).

Još jedna novost koja je naišla na povećan interes korisnika programa odnosi se na alatku pod nazivom Consolidation. Reč je o opciji koja je zadužena za renderovanje kanala čiji je sadržaj generisan putem virtuelnih instrumenata. Ukoliko smo zadovoljni rezultatom, MIDI zapis koji prolazi kroz kompleksnu digitalnu obradu signala možemo zapisati u audio-fajl, što vodi ka značajnoj uštedi procesorskih resursa (ali i povećava potrebu za prostorom na disku). Postoji mogućnost renderinga zapisa trenutno selektovanih podataka, izabranog kanala ili cele pesme. Novi audio-zapis se dodaje originalnom kao njegova podgrupa i pri tome se onemogućava reprodukcija originalnog materijala. Potrebno je obratiti pažnju na to da u slučaju daljeg procesiranja zvuka, novoformirani audio-zapis moramo dodati u neki od slobodnih kanala miksete. Postoji i slična alatka pod nazivom Render and replace, koja postojeće klipove sa MIDI zapisom zamenjuje sa renderovanim audio-fajlovima.

Ako je potrebno da se izabere glavna novost dvadesete verzije, ona se odnosi na pojavljivanje programa za računare koji rade pod Mac OS-om. U našim uslovima ovo ne znači mnogo, ali na zapadu, gde je ta vrsta računara natprosečno rasprostranjena među ljudima koji se bave komponovanjem i produkcijom muzike, pojava veoma popularnog i poznatog naslova bi trebalo da odjekne pozitivno. Mac verzija osim standardnih VST plug-inova podržava i domicilni AU standard. Pošto je u pitanju prva verzija, moguće je očekivati da će sa njom biti dosta više problema nego sa verzijom za Windows, jer je potrebno određeno vreme da se sve u praksi uočene greške poprave. Interesantno je da proizvođač nudi zajedničku licencu, kako za Windows, tako i za Mac OS, pa je pitanje korišćenja hardverske platforme postalo jedino pitanje afiniteta korisnika. Vlasnici licence još od ranije imaju mogućnost neograničenog korišćenja programa na svim sopstvenim računarima. Postoje tri osnovne verzije programa: Fruity, Producer i Signature. Glavna razlika među njima je, osim u ceni, u broju instrumenata i funkcionalnih dodataka koji dolaze zajedno sa programom.

Kada se sve sabere i oduzme, novi FL Studio ne donosi mnogo važnih novina, osim uvođenja rada sa višestrukim aranžmanima. Oni su velika stvar za povećanje produktivnosti, ali su i ostale sitnice koje smo pominjali više nego dobrodošle. U pitanju je naslov koga u svetu muzike nije potrebno posebno postavljati i koji ima mnogo poklonika – kako među profesionalcima, tako i među amaterima.

Igor S. RUŽIĆ