JetBrains Rider 2018.1

Iako sa mnogo godina zakašnjenja, pojavljivanje razvojnog okruženja za .NET platformu je logičan potez ukoliko se zna da je ova kompanija autor najpopularnijeg dodatka za Visual Studio, koji se naziva Resharper. Rider praktično predstavlja integraciju Resharpera u bazno radno okruženje koje deli kod sa ostalim JetBrains editorima, uz dodatak još nekih elemenata potrebnih za .NET programiranje.

Prilikom startovanja aplikacije pred korisnikom se pojavljuje dijalog koji bi trebalo da olakša izbor projekta sa kojim namerava da radi. Leva strana je rezervisana za prikazivanje spiska prethodno otvaranih aplikacija, dok sa desne strane možemo da započnemo sa radom na novom projektu, učitamo projekat sa neke skladišne lokacije ili preuzmemo kod iz nekog servisa za grupni rad nad projektima. Na raspolaganju imamo TFVC, CVS, GIT, Mercurial i Subversion, ali u slučaju potrebe, preko ekstenzija možemo koristiti i neke koji su manje poznati. Treba pomenuti da Rider ne poseduje svoj format zapisa, već preuzima onaj koji koristi Visual Studio. Na dnu prozora se nalazi prečica do menija Configure, gde bismo izdvojili opciju Plugins, preko koje možemo aktivirati neke od brojnih dodataka za JetBrains razvojna okruženja.

Kada se radi o novim projektima, oni su razvrstani u četiri glavne kategorije: .NET, .NET Core, Xamarin i Others. Prvo što upada u oči jeste nepostojanje opcija za razvoj WinForms i UWP aplikacija. Tačnije, moguće je učitati i startovati WinForms projekte (ovo ne važi za UWP), ali nemamo mogućnost vizuelnog uređivanja formi. Ostaje nam da pretpostavljamo zašto je proizvođač odlučio da ih izostavi, ali na internetu se može videti da veliki broj korisnika kao najpoželjniji dodatak razvojnom okruženju vidi upravo integraciju vizuelnog editora formi. Dakle, Rider u sadašnjem obliku nije namenjen razvoju softvera za desktop i uglavnom je okrenut prema razvoju web aplikacija. Istine radi, program podržava razvoj WPF desktop aplikacija, ali je funkcionalnost ove opcije za sada daleko od onoga što nudi Visual Studio. Ni ovde ne postoji mogućnost vizuelnog komponovanja formi, već se njihov sadržaj formira upisivanjem XAML koda putem programskog editora. U Rider je integrisan modul za vizuelizaciju XAML sadržaja, ali je to još uvek daleko od onoga što bi trebalo da bude. Od ostalih stvari, okruženje podržava razvoj konzolnih aplikacija, biblioteka klasa, web aplikacija i koda za platformu Unity, koja služi za razvoj video-igara.

Svako ko je prethodno koristio Android Studio brzo će primetiti veliku sličnost sa Riderom. Razlog za to je što oba okruženja koriste slične gradivne elemente, pa se to lako primećuje na vizuelnom i funkcionalnom planu. Naravno, ovde se oseća i snažan uticaj koji je ostavio Visual Studio sa svojim rasporedom elemenata radnog okruženja, tako da prelazak sa njega na Rider neće izazvati veće probleme na polju prilagođavanja.

Paneli su u odnosu na Visual Studio manje fleksibilni, pa tako nismo u mogućnosti da ih kombinujemo i postavljamo tamo gde želimo. Paneli su specifični i po tome što nakon pozivanja ostaju aktivni sve dok ne kliknemo na piktogram Hide. Pohvalili bismo funkcionalnost panela Database, koji je očigledno srodan sa programom DataGrip istog proizvođača, a koji podržava povezivanje sa većinom najkorišćenijih DBMS-a. Što se tiče editora teksta, on je, zahvaljujući iskustvu i renomeu proizvođača, visoko kotiran.

Na sintaksnom nivou je prisutna podrška za C#, F#, VB.NET, ASP.NET, SQL, XAML, XML, JSON, , HTML, CSS, SCSS, LESS, JavaScript i TypeScript. Kada upoređujemo sa Visual Studiom, neke stvari izgledaju bolje, dok druge izgledaju lošije. Recimo, prilikom upisivanja programskog koda, Rider samo izbacuje spisak naredbi koje po sintaksi odgovaraju kontekstu korišćenog objekta, dok Visual Studio omogućava filtriranje spiska na mnoštvo potkategorija, što olakšava pronalaženje potrebnog elementa. Jedan od ozbiljnih nedostataka odnosi se na nemogućnost pozivanja Help podsistema klikom na taster ’F1’. S druge strane, Rider nakon postavljanja kursora na zagrade iza nekog metoda prikazuje spisak preopterećenih metoda zajedno sa pripadajućim tipovima argumenata, što uveliko olakšava snalaženje prilikom pisanja koda. Na ovom mestu Visual Studio jednostavno daje informaciju o broju preopterećenih metoda, bez mogućnosti da znamo njihovu sintaksu. Kao vrlo korisnu stvar istakli bismo to što editor Ridera nakon automatskog kompletiranja metoda standardno postavlja zagrade i (bar u slučaju jezika baziranih na C) završni simbol tačka-zapete, dok je u slučaju Visual Studia za to potrebno koristiti ekstenzije. Oba programa su sjajna na polju inteligentog dopunjavanja koda, te je teško utvrditi koji je bolji.

Pošto smo već pominjali da je kao sastavni deo razvojnog okruženja prisutan Resharper, poznati dodatak za Visual Studio, onda ne iznenađuje činjenica da ugrađeni editor sadrži preko 50 instrumenata za refaktoring programskog koda. Ovde dolazimo do krucijalnog momenta. Iako vrlo moćna, kombinacija Visual Studio + Resharper je poznata po svojoj čestoj tromosti. Za razliku od nje, Rider se može pohvaliti mnogo bržim odzivom, što je za profesionalce koji razvijaju obimne projekte veoma važna stvar. S obzirom na popularnost Resharpera, nije nemoguće da dobar deo programera prihvati Rider kao primarno razvojno okruženje. S druge strane, Visual Studio jeste glomazan razvojni sistem, ali mu niko ne može osporiti univerzalnost i velike mogućnosti. On će bez sumnje nastaviti da dominira poljem .NET razvoja, dok će Rider biti rado prihvaćen kod profesionalnih .NET programera.

Igor S. RUŽIĆ