Adobe Acrobat Pro DC 2018

Prošlog meseca navršilo se četvrt veka od momenta kada se na pozornici pojavio PDF (Portable Document Format), jedan od najvažnijih formata, posebno kada se radi o poslovnoj primeni. Kako se to može dokučiti iz imena, reč je o formatu koji insistira na portabilnosti između računara sa različitim hardverom, operativnim sistemima i softverom. Naime, u ta vremena postojao je veliki problem oko prikazivanja nekog dokumenta koji je, recimo, kreiran u tekst procesoru za Mekintoš, i onda pregledan na nekom PC sistemu pod Windowsom. Treba pomenuti i to da je kod ovakvih dokumenata, osim prikazivanja na ekranu, isto tako važno da izgledaju identično, bez obzira na tip korišćenog štampača. Često bi u takvim situacijama dolazilo do gubljenja prvobitnog formatiranja dokumenta i prikazivanja sadržaja koji ne odgovara originalu.

Iskusniji korisnici računara će se sigurno prisetiti da je Adobe često menjanjo nazive programa vezanih za rad sa PDF dokumentima, ali se na kraju iskristalisalo pravilo da se pod nazivom Reader izdaju varijante programa koje omogućavaju čitanje i štampanje dokumenata (uz neke dodatne pogodnosti), dok je naziv Acrobat rezervisan za editore PDF fajlova, koji, naravno, uz to omogućavaju i mnogo toga što je primarni posao programa iz kategorije Reader.

Interfejs

Kao što smo na to odavno navikli od Adobea, ni ovde nismo mogli mimoići dosadnu proceduru registracije naloga, koja zna da oduzme mnogo vremena. Nakon toga se pred nama pojavljuje centralni prozor aplikacije koji sledi dizajn poznat od pojavljivanja prvih DC verzija Acrobate. Celokupni sadržaj opcija je podeljen u dva stupca pod nazivima Home i Tools. Home ima dva segmenta (File List i Storage) koji služe kao svojevrsna prečica do fajlova koje smo prethodno otvarali iz programa, ali istovremeno sadrže i spisak fajlova koji su kroz sistem pod nazivom Send & Track poslati na pregled drugim licima. Tu je i prečica pod nazivom Adobe Scan, koja integriše Acrobat sa mobilnim uređajima baziranim na Androidu i iOS-u. Pošto savremeni mobilni telefoni imaju kamere visoke rezolucije, moguće ih je dosta uspešno koristiti kao prenosne skenere, dok se obrada i prepoznavanje teksta vrše na računaru. Blok Storage je prečica do lokalnog fajl-sistema i do skladišta koje se nalazi „u oblaku”. U ovoj verziji postoji podrška za korišćenje cloud servisa Dropbox, Box i Microsoft OneDrive.

Drugi stubac, Tools, sadrži prečice do 26 alatki kojie ovaj program sadrži. One su podeljene u tematske podgrupe za kreiranje i uređivanje, pregled i odobravanje, zaštitu i standardizaciju, kao i alatke za rad sa formama i elektronsko potpisivanje dokumenata.

Što se tiče kreiranja novih PDF fajlova, moguće je krenuti od potpuno prazne stranice, zatim preuzimanjem slike sa skenera, unošenjem web adrese nekog sajta, otvaranjem jednog ili više dokumenata koji mogu pripadati nekom od mnoštva podržanih formata (Word, Excel, AutoCAD, formati grafičkih fajlova, HTML...) ili dodavanjem trenutnog sadržaja clipboarda.

Na sličan način možemo reorganizovati i kombinovati fajlove, eksportovati PDF dokumente u druge formate (veći broj onih koje smo prethodno pomenuli), poboljšati kvalitet skeniranih dokumenata i dodati multimedijalne sadržaje, koji unose sasvim nove dimenzije u nešto što se naziva dokumentom.

Kada je reč o izdavaštvu, važan deo tog procesa odnosi se na pregledanje postojećih sadržaja i davanje sugestija kako bi trebalo da izgleda konačni oblik nekog materijala. Taj segment je veoma dobro uobličen u najnovijoj verziji Acrobate, pa se proces recenziranja može smatrati veoma udobnim i efikasnim. Slična je stvar i sa kreiranjem formi za elektronsko popunjavanje, pa ovde, pored standardnih pogodnosti, imamo mogućnost prepoznavanja polja za popunjavanje teksta na skeniranim dokumentima, ali i mogućnost da iste popunjavamo i na njih stavljamo potpis koji garantuje autentičnost.

Iako prosečnom hakeru Acrobat zaštita ne predstavlja neki naročit problem, opcije za ograničavanje prava na manipulaciju PDF fajlovima je često vrlo korisna stvar. Ovde na raspolaganju imamo zaštitu od uređivanja, šifrovanje putem lozinke i sertifikata, kao i mogućnost udaljavanja sakrivenih (Metadata) informacija iz teksta.

Panel na desnoj strani radnog prozora sve vreme prikazuje spisak najčešće korišćenih modula, pri čemu imamo mogućnost ukucavanja pojmova u polje za filtriranje, koje vraća stavke u skladu sa našim parametrima pretraživanja.

Ponašanje u praksi

Testirajući razne programe koji imaju mogućnost uređivanja PDF dokumenata, poslednjih nekoliko godina primetili smo opšti trend unapređenja udobnosti rada sa tekstom. Najveći deo štampanih dokumenata (pa i onih elektronskih) nastaje korišćenjem editora teksta ili programa za stono izdavaštvo, koji tekst slažu po stupcima i eventualno ga kombinuju sa pratećim ilustracijama. Ranije bi editori PDF dokumenata delili tekst po pojedinačnim redovima, što je donosilo mnogo glavobolja prilikom izmena na većim blokovima teksta. Nove verzije programa Acrobat pokazuju značajan napredak po ovom pitanju u odnosu na ono što smo imali prilike da vidimo pre sedam-osam godina. Prilikom uređivanja na test stranici „Sveta kompjutera” (sa prelomom na tri kolone), celokupni tekst je zajedno sa naslovima i podnaslovima podeljen u 13 blokova. Pri tome bismo samo jedan blok mogli okarakterisati kao prekobrojan i nepotreban (radi se o bloku od dva reda koji je trebalo da bude deo svog prethodnika). Panel sa desne strane sadrži mnoštvo opcija za formatiranje teksta, kao i osnovni skup alatki za manipulaciju nad ostalim objektima sa stranice.

Jedna od jačih strana Acrobate odnosi se na kvalitet konverzije PDF fajlova u druge formate. Za potrebe testiranja konvertovali smo nekoliko fajlova u DOCX i XLSX formate i možemo konstatovati da je prilikom prebacivanja zadržan visok stepen sličnosti sa izgledom originalnih dokumenata. Teško je tvrditi da li je na ovom polju Acrobat najbolji program na tržištu, ali je svakako u samom vrhu.

U praksi se veoma često susrećemo sa digitalizacijom štampanih dokumenata, i to je jedan od poslova koji predstavlja specijalnost Acrobate kao aplikacije za upotrebu u poslovnom okruženju. Važna karika procesa digitalizacije dokumenata odnosi se na optičko prepoznavanje teksta, a Adobe nas uverava da je značajno poboljšao kvalitet ove operacije. Da bi stvar bila još lepša, među ponuđenim jezicima za optičko raspoznavanje karaktera naveden je i srpski, što ne može da nas ne raduje, tim pre što to nije bio slučaj u nekim prethodnim editorima PDF fajlova koje smo prikazivali u ovoj rubrici. Za testiranje smo koristili stranicu našeg časopisa u niskoj rezoluciji (1294 x 1778 piksela). Na naše iznenađenje, kvalitet prepoznatog teksta je bio vrlo dobar, možda i preko 95 procenata, ali sve bi bilo dobro da nije tog famoznog „ali”, koje u ovom slučaju znači da se prilikom konverzije srpskog latiničnog teksta gube famozne „kvačice” sa svih slova, tako da dobijamo ono što se naziva „ošišana latinica”. Ovo za sobom povlači dodatnu akrobatiku korišćenja slovenačkog ili hrvatskog jezika za prepoznavanje srpske latinice, ali su rezultati zadovoljavajući. Što se tiče srpske ćirilice, na njeno raspoznavanje nemamo nikakvih primedbi. Kvalitet prepoznavanja je vrlo blizak onome što gledamo kod specijalizovanih OCR aplikacija, kao što je, recimo, FineReader.

Učinjena su i znatna unapređenja koja omogućavaju upotrebu ekrana osetljivih na dodir, pa sada u poslu uređivanja dokumenata imamo prisutnu i ovu dimenziju. Doduše, mišljenja smo da je za ovakvu vrstu poslova klasični pristup sa upotrebom miša najproduktivnije rešenje, ali u slučaju intervencija manjeg obima, i touch screen može biti od pomoći. Unapređeno je i skaliranje elemenata korisničkog interfejsa, pa tako sada imamo jednako iskustvo korišćenja programa bez obzira na rezoluciju ekrana.

Pozitivna evolucija

Ljudi koji pišu prikaze softvera su davno apsolvirali činjenicu da praktično svi veliki naslovi iz godine u godinu dolaze sa novostima doziranim na kašičicu. Radi se o konstantnim usavršavanjima već postojećih mogućnosti koje su često nezahvalne za opisivanje, pa tako ni u ovom tekstu nismo pominjali neka manja unapređenja funkcionalnosti. Ako treba izdvojiti glavne adute nove verzije, oni će se pre svega odnositi na povećanje udobnosti rada sa tekstom i na mnogo funkcionalniji OCR podsistem. To svakako nisu stvari koje se mogu okarakterisati kao novina, ali je njihovo unapređenje od krucijalne važnosti za kvalitet programa.

Na tržištu postoji priličan broj naslova čija je primarna funkcija uređivanje PDF fajlova i svi se bore da otmu deo kolača koji najvećim delom pripada Adobeu. Oni obično nude približne mogućnosti po mnogo nižoj ceni, ali nijedan od njih nije u stanju da ugrozi lidersku poziciju Acrobate. Cena godišnje pretplate od 180 dolara za naše uslove nije niska, ali je za profesionalce sasvim prihvatljiva.

Igor S. RUŽIĆ