Izrael i cyber bezbednost

Sprečavanje sabotaže u maniru dobro poznate bezbednosne agencije

Nedavno je prošao Cyber Week 2017 na Univerzitetu u Tel Avivu, konferencija o sajber bezbednosti. Iako je to važan događaj za IT industriju, ne bismo mu posvetili pažnju da nije bilo inspirativnog govora Nadava Argamana, direktora Šin Beta, koga je na čelo te agencije prošle godine postavio premijer Izraela Benjamin Netanjahu, koji se takođe obratio prisutnima.

Šin šta?

Šerut ha-Bitahon haKlali, poznatiji po nazivima Šabak ili Šin Bet, izraelska je unutrašnje-bezbednosna, kontraobaveštajna i protivteroristička obaveštajna služba, jedna od tri izraelske bezbednosne službe, pored Amana, vojnoobaveštajne, i Mosada, spoljno-obaveštajne službe. Šin Bet je poprilično ozloglašen po principijelnom stavu da ne pregovara sa teroristima, već ih od političkih zabluda leči dozom olova od 0,5 intrakranijalno, pa ga zbog toga politička levica i kojekakvi NVO dušebrižnici koji se zalažu za prava terorista, olajavaju.

Nezgode neprijatelja Izraela

Prilikom svog obraćanja na Cyber Week 2017 konferenciji, direktor Argaman je između ostalog izjavio: „Hakeri iz celog sveta koji rade na štetu Izraela često dožive nepredviđene nezgode. Nismo zadovoljni pasivnom odbranom u stvarnom svetu, stoga nalazimo teroriste gde god da su, isto važi i za sajber odbranu. Proučavamo delovanje naših neprijatelja i učimo kako da ih pobedimo putem različitih metoda.” (prevod autora)

Direktor Argaman se u nastavku govora osvrnuo na saradnju sa partnerima iz obaveštajnog i odbrambenog sektora sa ciljem da se zajednički suoče sa opasnostima, od sajber pretnji stranih država i terorističkih organizacija, do pretnje koju predstavljaju individualni hakeri koji dejstvuju samoinicijativno. Argaman je izložio problematiku individualnih napadača kao veoma kompleksnu za efektivnu neutralizaciju, navodeći potrebu za razvijanjem skromnog i opreznog mindseta, kako bi kao agencija mogli efikasnije da sagledaju situaciju i reaguju. Potom je dao podatak da je Šin Bet 2016. predupredio preko 2000 sajber napada individualnih hakera, kao i da je 400 povezanih pojedinaca uhapšeno u sklopu tih akcija. Kao dobitnu formulu u nastavku uspešne odbrane, Argaman je naveo kombinaciju inovacija u oblasti visoke tehnologije sa kvalitetnim operativnim radom.

Bolje sprečiti nego lečiti

Iako direktor Argaman nije sa nama podelio kakve „nepredviđene nezgode” dožive hakeri koji napadaju Izrael, možemo da pretpostavimo kako izraelske bezbednosne strukture sabotiraju hakerske kapacitete, kako stranih država i terorističkih organizacija, tako i malicioznih pojedinaca, kod kuće i u inostranstvu. Izrael već dugo važi za jednu od vodećih zemalja u sferi sajber ratovanja, o čemu svedoče brojne (uglavnom bez zvanične potvrde) sabotaže iranskih nuklearnih i vojnih postrojenja, kao i veoma aktivna kampanja suzbijanja ne samo sajber terorističkih napada, već i drugih internet aktivnosti terorističkih grupa, o čemu svedoči i nedavni uspešan napad na IT infrastrukturu Islamske države sa ciljem da se suzbije njena propaganda na internetu.

Izrael je zemlja sa snažnim IT sektorom potpomognutim subvencijama i dobrim obrazovnim sistemom. IT sektor je umnogome doprineo ekonomskom bumu Izraela, posebno što se tiče inovativnosti, pošto je Izrael jedna od zemalja sa najviše patenata iz oblasti visoke tehnologije na svetu. Ako se zna da Mosad i Izraelske odbrambene snage uveliko pomažu startapove kako bi održali tehnološku superiornost nad protivnicima, ne treba da nas čudi ni izjava Šin Beta o ovom pitanju, kao ni njihov provokativan pristup sajber odbrani.

Privatnost

Aktivnosti obaveštajnih i bezbednosnih agencija na internetu izazvale su polemike u izraelskoj internet zajednici, prvenstveno oko potencijala koji agencije imaju da ugroze privatne podatke građana, kao i oko navodnih incidenata kada su osumnjičeni hapšeni, iako nisu počinili konkretno krivično delo. Kako bi raspršio tenzije između prava na privatnost i tehnološko-obaveštajnih metoda, general major Herzl Halevi, direktor Amana, vojnoobaveštajne grane Izraelskih odbrambenih snaga, izjavio je: „Ako se grupa dogovara na internetu oko pripreme terorističkog akta, svi bismo želeli da živimo u zemlji koja za to zna pre, a ne nakon što se napad dogodi.” (prevod autora). Prilično je razumljivo da izraelska populacija zaista želi da se napadi preduprede i da su spremni na kompromise, imajući u vidu skorašnju istoriju i trenutnu bezbednosnu situaciju. Pretnja koju obaveštajne službe predstavljaju za privatnost običnih građana, u ovom slučaju je verovatno naduvana i ispolitizovana. Iako je moguće da je bilo kršenja, treba imati u vidu da je Izrael razvijena demokratija sa veoma jakom tradicijom civilnog nadzora nad službama. Zbog svega toga ovi navodni incidenti nisu toliko zabrinjavajući, kao što bi bili u drugačijim okolnostima, recimo u manje razvijenoj zemlji u kojoj službe rade šta hoće ili se koriste u političke svrhe.

Izrael je svakako zemlja na koju se treba ugledati, prvenstveno po pitanju razvoja i podsticaja inovativnog i visokoproduktivnog privatnog IT sektora, i sinergije tog privatnog sektora sa vladinim institucijama, pa i u sferi bezbednosti. Na Izrael se treba ugledati i u organizaciji i efikasnosti bezbednosne infrastrukture, kako digitalne, tako i analogne. Srbija zaista treba da razvije IT sektor, ostvari sa njim bolju saradnju u cilju ostvarivanja državnih interesa i usvoji asertivniji pristup na polju (sajber) bezbednosti.

Srđan BRDAR