.rs

Čeka nas sveopšta digitalizacija društva

U prethodna dva meseca desilo se mnogo promena koje se tiču euprave u Srbiji. Pre svega, došlo je do personalnih promena u Vladi. Dosadašnja ministarka Državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić, postala je predsednik Vlade. Međutim, pod svojom direktnom kontrolom je zadržala Direkciju za eupravu. To je znak da će, kao što je i najavila u ekspozeu, ova vlada raditi na sveopštoj digitalizaciji zemlje i prevazilaženju birokratskih procedura. No, put je dug i ostaje da vidimo kakvim tempom će se to sve odvijati.

Od juna je na snazi i Zakon o upravnom postupku, samim tim i elektronski sistem za razmenu podataka pod nazivom eZUP. Doneta je i Uredba o pribavljanju i ustupanju podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, i njom je definisano sve što je potrebno za praktičnu razmenu podataka puten eZUP-a. Informacionim sistemom eZUP je u prvoj fazi povezano četrnaest baza podataka šest velikih institucija u Srbiji – baza matičnih knjiga Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, baza MUP-a, Poreske uprave, Fonda PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Sistem će sukcesivno početi da obuhvata jedan po jedan organ javne uprave, a do kraja godine bi trebalo da svi organi razmenu podataka vrše korišćenjem ovog sistema. Sledeći korak je da se u saradnji sa MUP-om završi prenos dokumenata o državljanstvu u elektronski oblik, koji će, ako se spoji sa elektronskim matičnim knjigama, omogućiti stvaranje centralnog registra stanovnika. Inače, upotreba eZUP-a u lokalnim samoupravama i policijskim stanicama koje su već počele da ga koriste, medijski je zastupljena. Tako je demonstrirano da su roditelji jednog deteta podneli elektronskim putem zahtev za izdavanje pasoša detetu, a u stanici su za deset minuta dobili pasoš uz potvrdu o uplati, lične karte i potpisanu saglasnost da se lični podaci iz izvoda iz matične knjige rođenih i državljanstva pribavljaju po službenoj dužnosti.

Dakle, šalterska služba doživljava početak velikog unapređenja. Kakva je situacija sa portalom euprave, tzv. digitalnim šalterom? Prema objavljenim brojkama povodom sedmog rođendana portala euprave, broj aktivnih korisnika je 750 hiljada, a na portalu postoji više od 800(!) elektronskih usluga. Građani su više od tri i po miliona puta iskoristili elektronske usluge. Od tog broja, dva miliona za registraciju vozila, 750 hiljada za zakazivanje termina u policijskim stanicama, a bilo je i 250 hiljada zahteva za novu zdravstvenu knjižicu. Dakle, prema mom razumevanju, tri usluge su generisale 85 odsto svih zahteva sa portala! Da li je moguće dobiti podatak koliko su usluga tražili građani, a koliko službenih lica agencija za registraciju vozila? Koliko je elektronskih usluga obavljeno korišćenjem elektronskog potpisa?

Da sve ovo nije za hvaljenje, već samo podsticaj za još veća ulaganja u sve ove sisteme, govori i sledeći podatak: u izveštaju Erste grupe o stanju digitalizacije javne uprave u sedam zemalja EU koje su nekada pripadale istočnom bloku, Hrvatska je završila na dnu liste sa Mađarskom i Rumunijom. Njihov portal javne uprave e-Građanin je u tom izveštaju pohvaljen, a autor ovog teksta je imao prilike da na prošlogodišnjem RIF-u (goo.gl/tZPtft) vidi prezentaciju nekih mogućnosti ovog portala (pogledajte video) i tvrdi da je on umnogome napredniji od našeg portala. Dakle, ne treba uživati u „dostignućima”, već samo raditi na unapređenju sistema i usluga.

Kada smo već pomenuli elektronske zdravstvene knjižice, reći ćemo da je polovinom jula završena izrada svih naručenih knjižica i da je njihova distribucija krajnjim korisnicima u toku. Ostaje frapantan podatak da više od pola miliona osiguranih lica nije podnelo zahtev za izdavanje knjižice! Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, izjavio je da je veoma nezadovoljan celim procesom i najavio reformu zdravstvenog sistema. Konkretno, radi se potpuno novi sistem koji će omogućiti da se, istog momenta kad se uplate doprinosi za zdravstveno osiguranje, u sistemu to i vidi. To predstavlja ranije pominjano ukidanje „overavanja” zdravstvene knjižice. Ujedno, ponovo je pomenuo i elektronski recept koji će pomoći hroničnim bolesnicima da samo jednom ili dva puta godišnje odlaze lekaru zbog recepta.

Zbog svega ovoga treba pohvaliti napore koji se vrše na polju edukacije osoblja u lokalnim samoupravama, u planu je i Akademija za stručno usavršavanje na nacionalnom nivou. Dragoceni su i kontakti sa drugim zemljama u oblasti uvođenja euprave. Nedavno su takvi kontakti ostvareni sa Estonijom a upravo je ova zemlja prva u svetu napravila „Ambasadu podataka”. Reč je o sistemu evlade ove zemlje, čija replika se nalazi u Luksemburgu i omogućava da zemlje evrozone i NATO-a mogu da pristupe podacima čak i u slučaju pada računarskog sistema u matičnoj zemlji. Srbija je sa Republikom Korejom potpisala Memorandum o razumevanju za uspostavljanje srpsko-korejskog Informatičkog pristupnog centra.

Do kraja godine planirano je da se sve poreske prijave podnose u elektronskoj formi. Pušten je u rad Registar stambenih zajednica. Kada je u pitanju školstvo, najavljene su promene koje se odnose na uvođenje predmeta koji se bavi informatikom u peti razred, ali i uvođenje elektronskog dnevnika u dvesta škola (pretragom se lako da utvrditi da razne škole već koriste različita rešenja).

Na koridoru 10, na odmorištu „Jerina” kod Smedereva, pušten je prvi od pet besplatnih internet punktova na auto-putu. Kada već pominjemo auto-put, najavljeno je da će se uvesti merenje srednje brzine kretanja na auto-putu putem podataka sa naplatnih stanica, a da će kazne stizati putem pošte.

Dvanaest opština čiji su stanovnici poslali najviše fiskalnih računa u akciji „Uzmi račun i pobedi”, dobili su besplatan internet pristup preko tzv. „WiFi drveta”.

Telekom Srbija je uveo call-back uslugu u svom kol centru, tako da više ne čekate na operatera, već dobijate poziv od prvog slobodnog operatera.

Vip se pohvalio da ima najbrži prenos podataka u mobilnim mrežama, oslanjajući se na podatke Ookle (speedtest.net). Ujedno, napravio je revoluciju u ponudi sa NEO paketima (goo.gl/pZWPmJ) kod kojih su razgovori i poruke besplatni, a razlika je samo u količini internet saobraćaja.

I dok o toku Telekomovog projekta „All IP”, koji im radi Huawei i kojim se očekuje dolazak optičkih priključaka do stanova u urbanim sredinama, nemamo nikakvih informacija, nedavno je u Beogradu osvanuo bilbord konkurencije. Naime, SBB počinje da reklamira optički pristup. Dakle bitka počinje, a njeni pobednici će biti korisnici koji će dobiti mnogo brži internet.

Dušan DINGARAC