Posle Bayonette, dobili smo PC verziju još jednog hita Platinum Gamesa. U pitanju je igra iza koje stoji Shinji Mikami, proslavljeni autor serijala Resident Evil, kojem je ovo još jedna svetla tačka u karijeri. Naime, Vanquish je jedan od najeksplozivnijih cover shootera svih vremena (ako ne i THE najeksplozivnija igra ovog tipa). Potpuno u skladu sa naslovom, ovo je igra u kojoj pokoravate i potčinjavate sebi horde protivnika u neprestanoj over the top akciji. Pretpostavljam da Vanquish može da se igra kao drugi cover shooteri, uz pažljivo i hladnokrvno osvajanje zaklona, ali to bi bilo propuštanje poente. Vrhunski intenzitet akcije postignut je jedinstvenom kombinacijom nekoliko elemenata igračke mehanike. Ono što najviše doprinosi jeste dinamičnost celog iskustva i brzina kretanja vašeg lika, koji je toliko badass da gotovo može da se kreće brzinom metka. U kombinaciji sa bullet timeom, Vanquish ovo koristi da ohrabri smelo uletanje u srce okršaja, koje čini da se zaista osetite kao junak ove igre, predimenzionirani mačo vojnik koji puši cigaru dok se oko njega vodi rat. Istovremeno, akcija nije banalizovana, jer trčanje, bullet time i melee udarci pregrevaju odelo vašeg lika, tako da igra ipak zahteva koncentraciju i fleksibilnost, posebno na višim nivoima. Takođe, iako dizajn nivoa i izazova nije posebno zanimljiv, relativno kratko trajanje igre otklanja potencijalnu monotoniju.

Što se kvaliteta porta tiče, tu su stvari na očekivano solidnom nivou. Igra, naravno, funkcioniše odlično kada se upravlja kombinacijom miša i tastature. Nažalost, iako je tu podrška za veće rezolucije, nismo dobili i teksture veće rezolucije, već su one preuzete iz konzolnih verzija. Zato Vanquish PC i izgleda kao ono što jeste – igra iz 2010. godine. Takođe, iako je moguće da igra radi na više od 60 FPS, on često pada ispod 30 tokom međuanimacija i tada izaziva blago seckanje.

Uprkos kvalitetu gameplaya, ocena ostaje „samo” 87 zbog opšteg vajba neupečatljivog trasha kojim igra odiše. Bez obzira na to koliko je sama akcija u igri kul, priča, atmosfera i audio-vizuelni dizajn igre gotovo uopšte nisu zanimljivi. Što je najgore, međuanimacije su prilično česte i deluje kao da su autori ozbiljno shvatili ovaj deo igre, bar u smislu pažnje koju su mu poklonili. Inače, atmosfera ove igre nije ozbiljna, već deluje kao svojevrsni omaž akcionim hitovima, ali sa specifičnim japanskim prenaglašenim stilom. To je super, ali ne funkcioniše kada je glavni lik bezličan (uprkos cigarama) i kad one-lineri izazivaju transfer blama. Dodatno odmaže i nezanimljiv grafički dizajn igre, koji je dodatno pogoršan činjenicom da je grafika zastarela. Ipak, to nije nešto što treba da vas obeshrabri od igranja. Ovo je adrenalinsko, arkadno iskustvo u punom sjaju.

Aleksandar ĐURIĆ