Ovog meseca smo prosto zatrpani igrama koje potiču iz zemalja bivšeg Istočnog bloka. Kada primetite da jednu igru potpisuje razvojni tim koji je bio dovoljno duhovit da sebi nadene ime po psu (Sobaka Studios), ne samo da automatski znate da je u pitanju delo ruske braće, već i da unapred treba očekivati nešto potpuno iščašeno i nekonvencionalno. Stripski uvod nas upoznaje sa momkom po imenu Vasilij, bivšim elitnim operativcem multinacionalne korporacije za koju je obavljao poslove špijunaže, atentata, reketiranja, mučenja i sličnih zabavno-rekreativnih aktivnosti. Vremenom je Vasa omatorio, pa je poslodavac odlučio da mu produži radni vek transformacijom u kiborga, što se njemu nikako nije svidelo jer se u novom ugovoru nigde nisu pominjali bonovi za topli obrok, te se revoltirano dao u beg. Međutim, tokom bekstva dolazi do kvara na ukradenom avionu, isti se ruši i Vasa aterira direktno u hram u kome su nastanjeni miroljubivi monasi. Godine prolaze, monasi ga prihvataju kao rod rođeni, sve je išlo kao po loju – izgledalo je kao da se Vasa konačno skrasio i dobio priliku da mračnu prošlost ostavi daleko iza sebe, ali bivši šefovi na kraju ipak uspevaju da ga lociraju. Ubrzo zatim, kaznena ekspedicija spaljuje hram i masakrira gotovo kompletnu njegovu populaciju, što u Vasi, i onako genetski predisponiranom ka nasilju i galonima krvi, izaziva neutoljivu žeđ za osvetom. Nakon ovakvog uvoda, sasvim je jasno zbog čega propratni slogan igre glasi Violence Awakened, odnosno „probuđeno nasilje”. Prema tome, bez obzira na to što Redeemer nema rejting etiketu nekog od dušebrižnih regulatornih tela kao što su PEGI i ESRB, ozbiljno shvatite naše upozorenje da se radi o igri koja nije predviđena za osobe mlađe od osamnaest godina. Igra obitava isključivo na PC platformi, mada je autorski tim izrazio želju za skorim portovanjem na Xbox One i PS4.

Redeemer je akciona igra sa naglaskom na borbi prsa u prsa, sa pogledom iz ptičje perspektive. Ove komponente podsećaju na čudnu mešavinu serijala Chaos Engine i Dark Alliance. Na raspolaganju su brojne vrste poteza, uključujući standardno pesničenje i šutiranje karakteristično za svaki brawler, premetanje (i iznenadni napad na kraju dodge rolla), blokiranje udaraca, razoružavanje protivnika, a posebno (i pozitivno) iznenađenje dolazi u vidu parry sistema za kontranapad koji bismo pre očekivali da zateknemo u nekom VS naslovu. Za easy nivo težine nema mesta u jednoj igri slovenskih autora, već su tu samo normal i hardcore. Skok nije uvršten u spisak raspoloživih radnji, pa ako se desi da vas protivnik aperkatom lansira preko neke terenske prepreke (zida ili ograde, na primer), Vasa ostaje permanentno zaglavljen i tada vam ne preostaje ništa drugo nego da učitate prethodno snimljenu poziciju. Kad smo već kod toga, treba obratiti pažnju i na ivice mape, jer nema nevidljivih barijera, te usled pogrešno odmerenog koluta u žaru borbe glavni lik može da se surva niz provaliju i ostavi kosti u rupi. Pomalo smeta što objekti razasuti po mapi nisu podložni oštećenjima (ništa od razbijanja burića), ali vam to, s druge strane, dozvoljava da se neometano posvetite temeljnom tepanju svega što mrda. Za razliku od većine igara u kojima se energija obnavlja skupljanjem napitaka ili paketa hitne pomoći, u Redeemeru se rane vidaju upravo uzastopnim prebijanjem protivnika, s tim što izvođenje atraktivnih poteza donosi srazmerno veću količinu healtha.

U Redeemeru postoji toliko različitih načina za eliminaciju neprijatelja, da se prosto divimo autorima na količini i intenzitetu ispoljenog sadizma. Uz osnovne udarce pesnicom (fokus je na pojedinačnim protivnicima) i šutiranje (zahvata sve što se nađe na putu), moguće je lako vezivanje komboa, dok držanje oba tastera za napad puni razorni power attack (setite se vatrene pesnice iz Dragon Ninje). Pored toga, Vasa ima sposobnost stealth prikradanja protivnicima iza leđa, nakon čega im uvrne šiju ili savije kičmu na pola. Predmeti u okruženju nisu tu samo radi dekora – stolice, bačve i kamene gromade su idealno sredstvo za razbijanje tintare. Što se tiče statičnih objekata, logorska vatra može da se ugasi facom nesrećnika u neposrednoj blizini (koristan life hack, nikad se ne zna kad će da zatreba), feng šui porive možete da zadovoljite kačenjem protivnika na drvo probijanjem grane kroz torzo, a u slučaju da ste ljubitelj roštilja – zavrljačite neprijatelja u šamotnu peć. Poseban gurmanluk predstavlja mogućnost otkidanja protivničkih udova i njihova upotreba za premlaćivanje obogaljenih nesrećnika. Kao što rekosmo, Redeemer je prvenstveno melee borilačka igra, mada vas ništa ne sprečava da usput pokupite i neko parče hladnog, odnosno vatrenog oružja, uz određena ograničenja. U prvu grupu spadaju mlatilice sa ograničenim rokom trajanja (postaju neupotrebljive nakon nekoliko udaraca), kao što su elektrošoker koji proizvodi umilni zvuk cvrčanja, sekirče za sekiraciju lumbalnog predela, malj za permanentno uklanjanje malja, noževi za tranžiranje i slične igračke, dok drugu grupu čine pištolji, sačmare i ostale pucaljke koje jesu efikasne, ali prebrzo troše municiju.

Grafika deluje zastarelo, boje prigušeno, ali su nivoi dovoljno lepuškasti, prožeti živopisnim pejzažima i ukrašeni beživotnim telima monaha koja vise sa drveća. Nažalost, igra forsira neki oblik FXAA koji ne može da se isključi, pa se zbog „masnoće” kojom je ekran presvučen stičemo utisak da Vasilij živi u zemlji zejtina (u tom slučaju zvao bi se Vitalij). Šteta što, bar za sada, ne postoji podrška za multiplayer, ali je najavljeno uvođenje kooperativnog moda za skoru budućnost. Puritanci i oni sa slabim stomakom reći će kako su braća Rusi sa Redeemerom prevršili svaku meru, ali da bezumno nasilje u ovakvom pakovanju prija – vala, prija...

Jan ČMELIK