Iz mora indie prosečnosti i već viđenog nas svako malo zapljusne po neki talas svežine i originalnosti. Količina serotonina će biti još veća ukoliko ni najmanje niste očekivali da vam toliko može prijati ova igra tročlanog australijskog studija u kojoj uopšte nema ni levelovanja niti borbe.

Momci i devojka iz studija Prideful Sloth su iscrpili i poslednji mogući atom inspiracije iz njima omiljenih igračkih serijala Legend of Zelda, Elder Scrolls ili Harvest Moon i takav jedan bućkuriš pretočili u Yonder. Naslov igre ne obećava previše. Ni posle odigrane igre još uvek mi nije jasno ko je (ili šta je) Yonder, a ni fantastična aluzija na hvatača oblaka takođe nije nešto što će vas oduševiti. Ali, nakon što prevrnete očima par puta na naslov igre i nakon što pregrmite nesrećni uvodni sinematik koji je uvod u još nesrećniju priču i zapravo se prepustite igri – imaćete zbog čega i da joj se vratite.

U Yonderu ste u ulozi neznanog mališe čiji će se brod na samom početku nasukati na obalu ostrva Gemea. Nemajući drugog izbora, krećete u svoju avanturu kroz prelepo ostrvo nastanjeno ljubopitljivim žiteljima koji od skora imaju problema sa zlim entitetom živopisnog naziva murk (mrk!), koji podseća na plavičastu magmu. Veoma brzo uviđate da vaš junak nije kao drugi (gle čuda), jer za razliku od drugih žitelja ostrva ima mogućnost komuniciranja sa astralnim svetom i stupanja u kontakt sa dobroćudnim spriteovima, bićima koja neodoljivo podsećaju na Zvončicu iz „Petra Pana” (a imaju i sličnu ulogu). Vaš zadatak u igri je da širom ostrva Gemea nađete što više spriteova, uz čiju ćete pomoć uspeti da odstranite murk koji prekriva veći deo ostrva i ne dozvoljava slobodno kretanje.

Mada koncepcija igre ovako pročitana na papiru ne zvuči nimalo primamljivo, Yonder je na volšebno sladak način izuzetno igriv i zanimljiv naslov koji me je držao prikovanu kraj računara sve do samog kraja. Ponavljam, u igru nije implementirano nikakvo levelovanje vašeg lika, niti bilo kakva vrsta borbe. Murk ćete pobeđivati sinergijski upotrebom određenog broja spriteova, pod uslovom da ste ih ranije sakupili dovoljno za otklanjanje ove plavičaste pošasti. Ukoliko na to dodam da game over ekran ne možete videti u igri, kao i to da ni na koji način niste vremenski niti prostorno ograničeni, veći deo hard core gejming publike će samo sarkastično podići obrvu. Istina, ovaj naslov je najverovatnije namenjen mlađoj igračkoj publici, ali to zaista ne znači da većina onih koji od igre traže da se samo opuste i zaborave na adrenalinom nabijene igračke sekvence neće uživati u igri. Ukoliko ste relativno skoro odigrali ABZU, verovatno znate o čemu se radi.

Grafička rešenja igre poprilično podsećaju na ona viđena u prošlogodišnjem Witnessu. Mapa igre je solidno velika i u celosti je otvorena za istraživanje već od samog starta. Ruku na srce, pojedine delove mape ćete biti u mogućnosti da otvorite tek nakon završetka određenih questova, ali igra vam daje zaista veliku slobodu od početka. Ostrvo je podeljeno na više zasebnih teritorijalnih celina koje se razlikuju kako po topografiji terena, tako i po flori i fauni. Igra nagrađuje avanturistički duh i znatiželju igrača da zaviri u svaki ugao ostrvceta raznim itemima koji vam mogu koristiti bilo za završetak questova, bilo za estetske promene vašeg heroja. Kada zađete malo dublje u igru i stignete do daljih delova ostrva, postaje mukotrpno trčkarati sa jednog kraja ostrva na drugi (neki taster za brzo trčanje bi zaista dobro došao u ovom slučaju), ali, na sreću, u igru su implementirani svojevrsni teleporti u obliku spomenika koje možete koristiti nakon što ih otključate završetkom pojedinih misija i nakon toga iskoristiti za brže krstarenje ostrvom.

S obzirom na to da u igri ne jurite viši level ili bolje oružje, gejmplej igre se zasniva na hardcore grajndovanju najraznovrsnijih itema koje ćete kasnije koristiti za crafting naprednijih alata i oruđa. Istraživački i crafting skillovi dodatno dobijaju na težini kada znate da je u igru implementiran bartering iz doba paleolita, tj. da u igri nemate svojevrsnu valutu, već ćete do predmeta potrebnih za završetak questova dolaziti pukom razmenom dobara sa trgovcima na koje nailazite. Igra vam pruža mogućnost izgradnje sopstvenih farmi na određenim mestima na mapi, te tako igra poprima i svojevrstan strateško-simoliki element, jer ćete pravilnom brigom o životinjama i ljudima zaposlenim na farmi moći da ubirate plodove u vidu kravljeg sira, mesa, vune itd.

Da sve ne bude tako šareno kao Gemea pobrinula se zaista nesrećno napisana skripta igre za koju se može reći da je najslabija karika ovog ostvarenja. Priča se ne razvija i nema težinu. Poprilično brljav i uobičajen zaplet, sa isto tako predvidivim raspletom zaista baca mrlju na sve što je učinjeno u Yonderu. Još jedna stvar koja bode oči (tačnije uši, u ovom slučaju) je vrlo nesrećno rešen voiceover NPC-ova sa kojima stupate u konverzaciju i koji će vas redom otpozdravljati nekim generičkim i iritantnim mumlanjem, rganjem i zvukovima koji se najblaže mogu opisati kao neljudski i koji u potpunosti odudaraju od štimunga cele igre. Ovo je pogotovo začuđujuće kada se uzme u obzir da su muzičke teme koje se provlače u pozadini dok krstarite ostrvom veoma prijatne i odlično upotpunjuju ugođaj Yondera.

Na kraju, kao i na početku, biće mnogo vas kojima se ovaj naslov neće svideti. Na nama je da kažemo da je Yonder zaista vredan vašeg vremena ukoliko vam gejmerska duša ukaljana pucanjem, ubijanjem i klanjem po cyber svetu vapi za mirom, prirodom i šarenilom. Ako se pak niste zasitili krvoprolića, produžite dalje.

Ana KRSTIĆ