Tekken 7

Tradicija je veoma važna, pogotovo za tipičnog Japanca. U nekim slučajevima ne treba menjati nešto što poznajete i uz šta ste decenijama stasavali. Tom su se logikom vodili i japanski studiji za razvoj video-igara, kod kojih su promene retke i ne tako velike. Pred nama je novi Tekken, upeglan, doteran, sa ponekom borom, ali veoma poznat, kao prijatelj koga niste videli godinama. Označen brojem sedam, ali deseti po redu, novi Tekken se vratio da preuzme svoje mesto na tronu fajtera, a što je još bitnije, sa ovom igrom serijal Tekken je konačno došao na PC.

Ukoliko se do sada niste upoznali sa istorijom Tekkena, dobra početna tačka je saga Mishima. Ona je osnovni singleplayer vid igre i tokom sage ćete se upoznati sa glavnim likovima i imati priliku da pokupite pokoji potez ili kombo. Tekkenu priča nikada nije bila jača strana i bilo je hrabro od kreatora što su se odlučili da porade na tom aspektu igre, iako su, donekle, kopirali NetherRealm i način na koji se u njihovim igrama priča odmotava. Sem toga, pojavljuju se novi borci, kao što su Claudio i Akuma. Da, Akuma iz Street Fightera. Najluđe od svega je što je razlog unošenja novih junaka zaista smisleno uklopljen u priču i konflikte klana Mishima. Istina, priča igre nije vanserijski dobra i poneki izbor je čudan, kao što je, na primer, dosadni narator, ali singleplayer uopšte nije loš način da se uigrate, pre nego što pređete na najbitniju stvar koju ova igra nudi – besomučno batinanje neprijatelja i online okršaje.

Sa mehaničke strane, ovo je i dalje onaj dobri, stari Tekken. Bilo da ste ga igrali pre pet, deset ili petnaest godina, najverovatnije vam neće biti potrebno ni deset minuta nakon uzimanja kontrolera u ruke da sve ponovo dođe na svoje mesto, prisetite se većine komboa i počnete da „lemate” kao nekada. Namco je doslovno shvatio izreku da ono što nije pokvareno ne treba menjati i samo je rebalansirao i utegao igru kako bi nam doneo ono što smatra savršeno rafinisanim Tekken iskustvom. Mnoge će razočarati što se igra fundamentalno ne razlikuje od prethodnih igara iz serijala. Ipak, postavlja se pitanje koliko bi zaista smela da se menja ovako dobra formula, a da se ne rasteraju višegodišnji fanovi, jer su baš oni ti koji i dalje kupuju stotine hiljada kopija.

To ne znači da je baš sve isto kao u prethodnim igrama, ali je lako propustiti nekoliko bitnih novina ukoliko niste redovan igrač Tekkena. Rage, mod u koji borci ulaze kada im linija zdravlja padne na kritičan nivo, sada ne samo što pojačava sve udarce, već i otključava dva nova poteza koji mogu da odluče između dobijene partije i potpunog fijaska. Rage Art je po mnogo čemu sličan super/ultra potezima iz Capcomovih igara, odnosno serijala Injustice. Unošenjem kombinacije tastera koja je specifična za odabranog junaka (obično je vrlo jednostavna), on će izvesti „sinematičan” napad koji, ukoliko ostane neodbranjen, protivniku guli popriličan deo linije zdravlja i u ostatku runde vam gasi Rage. Ove specijalke su sjajan način za izvođenje preokreta i njihova šteta se skalira po tome koliko ste blizu fatalnog udarca. Nije nam samo jasno zašto je stavljena mogućnost njihovog mapiranja na jedno dugme, čime se potpuno gubi izazov izvođenja. Druga opcija za trošenje nakupljenog besa borca je Rage Drive, pojačana verzija poteza kojima ćete lansirati protivnika u kombo. Iako ne toliko dramatična kao Rage Art, izgleda poprilično spektakularno kada se izvede. Na kraju, novost je i mogućnost da se određenim potezima doda takozvana Power Crush osobina, čime je njihovo izvođenje praktično nemoguće prekinuti kontranapadom (sem niskim udarcima i zahvatima). Zaista, ovo su sve krucijalne novine i bile su više nego dovoljne da se igra osveži, kao i da se promeni ritam borbi.

Nažalost, Namco je debelo omanuo na polju podučavanja novih igrača, ne samo ovim novim mehanikama, već i osnovama kao što je blokiranje i izmicanje u stranu. Tekken 7 je privukao ogroman broj igrača koji se nisu ranije susreli sa serijalom ili im je čak ovo prva borilačka igra u karijeri, a nepostojanje ikakvog vida učenja igre sem trening moda je ozbiljan propust. Istina, trening ima veliki broj alatki, ali se ipak nadamo da će nekoj zakrpi tokom meseci koji su pred nama biti dodat kvalitetan tutorijal. Tekken je uvek spadao među najkompleksnije igre u svom žanru. Engine i dalje dozvoljava da se iživljavate po kontroleru i furiozno unosite komande, pa će se i neko ko nasumično lupa po tasterima super provesti, jer će kombinacije uvek proizvesti nešto impresivno, ali za igrače koji žele malo više da odmaknu, jedino što preostaje je gledanje strimera i dosta čitanja, a to znači učenje o igri izvan igre.

Međutim, čak i tako veliki propust ne umanjuje izuzetno dobar osećaj dok igrate Tekken 7. Igra je, prosto, prokleto zabavna! Dizajnerima je majstorski pošlo za rukom da dočaraju težinu svakog udarca, a odličan detalj su mini slow-motion scene, kada se borci sudare i kamera zumira da bolje prikaže ko je uspeo da izvede bolji napad. Igra je prepuna takvih sjajnih momenata i zbog toga zaista može da se kaže da je sinematična, jer će biti zabavna i igračima i gledaocima. Injustice 2 možda ima fensi animacije, ali su one uvek iste i vrlo brzo postaju dosadne, dok Tekken 7 uspeva da i posle nekoliko desetina sati učini da igrači skaču sa stolice, urlajući od uzbuđenja. Soundtrack dosta doprinosi atmosferi. Svojim poznatim stilom koji kombinuje drum’n’bass, dubstep i trance nagnaće vas da igrate sa muzikom odvrnutom „do panja”. Lep detalj je i promena muzike i osvetljenja kada se igra poslednja runda meča, čime se dodatno podiže tenzija.

Za naslov koji je često imao izlete u potpuno blesave vode (kao što je, na primer, kuglanje), Tekken 7 je relativno mirna igra, barem po pitanju dostupnih modova. Tu je već pomenuta kampanja sa pričom o porodici Mišima, zatim, postoji arkadni mod sa automata, klasičan VS za dva igrača i Treasure. Poslednji je svojevrsna zamena za beskonačne survival/ghost battle modove iz prethodnih igara i u njemu se borbe nižu kao na traci, dok posle svake otključavate nove krpice i đinđuve za ukrašavanje likova. Broj kozmetičkih dodataka je vrtoglavo ogroman i već smo viđali da igrači uspevaju da u Tekkenu 7 obuku likove nalik onima iz Overwatcha i Metal Gear Solida, a najbolje od svega je što za njihovo otključavanje nećete morati da izdvojite ni dinar iz džepa. Neverovatno je da igra koja je izašla u 2017. godini nema mikrotransakcije, a da, pritom, nakon svake borbe igrača obasipa zlatnicima (pardon, zvanično ime ingame valute je „fight money”), pa otključavanje brojnih mogućnosti za personalizovanje likova ne predstavlja problem. Sem što se možete igrati Simsa dok satima picanite svoje omiljene borce, dostupan je i nezanemarljiv broj opcija za „pimpovanje” profila – titule, avatari, ali i promene izgleda health bara kako biste se istakli online pre nego što isprašite nekoga. Za nostalgičare je prisutna ogromna galerija sa svim video-klipovima i crtežima iz kompletnog serijala Tekken, čak i onih sa aparata za koje niko van Japana nije ni čuo da postoje. Jukebox mod, u kome za svaku arenu možete birati muziku iz čitave istorije Tekkena, prisutan je, nažalost, samo u Playstation verziji.

Tekken je uvek važio za igru u kojoj prvih nekoliko dana provodite isprobavajući likove i arene, pa je to slučaj i sa sedmim izdanjem igre. Plejada od čak 37 likova (jedan više, ako ste preorderovali igru) ima za svakoga po nešto, a čak njih devetoro su novajlije i odlično se uklapaju među poznata lica. PETA je, nažalost, zabranila da se kengur Roger pojavi u ovoj igri, ali su tu i dalje blesavi izbori, poput pande i grizlija Kume. Igrači će se ipak pitati: „Pobogu, gde je Lei Wulong!?” Još nekoliko likova nedostaje iz igre, ali to nikako ne umanjuje masivnost rostera sa kojim je igra izašla, naročito kada se uporedi sa mizernih 12, koliko ih je bilo u Street Fighteru 5. U Namcou još uvek taje šta nas tačno očekuje do kraja godine, sem da će biti dodato još nekoliko DLC likova iz drugih igara. Ako oni budu i upola dobro dizajnirani kao Akuma, nema razloga za paniku.

Pošto će mnogi igrači većinu vremena provoditi online, moramo se osvrnuti na netcode igre. Iskreno, ne znamo kakvu su crnu magiju Harada i kompanija koristili, ali nas raduje to što od svih „velikih” borilačkih igara, Tekken 7 ima ubedljivo najbolji i najstabilniji multiplayer. Igranje čak i protiv nekoga sa konekcijom kvaliteta 3/5, prolazilo je savršeno glatko, dok je sparing sa igračima iz našeg i okolnih regiona bio gotovo na nivou igranja na istom PC-u. Najzabavnija opcija je, kao i uvek, bila pravljenje lobija za prijatelje, gde se igrači smenjuju po principu „pobednik ostaje”, dok ostali gledaju borbe i dobacuju u chatu.

Nestvarno dobra optimizacija odnosi se i na ostatak igre. Unreal 4 engine upregnut je do maksimuma i batine će prštati u glatkih 60 sličica u sekundi na velikom dijapazonu konfiguracija, sa vrlo „masnim” efektima, bez ikakvog zapinjanja. GTX970 je više nego dovoljan za Ultra podešavanja u 1080p, dok je konfiguracija iz stavke „Preporučeno” sposobna i za nešto više rezolucije (ipak, ne 4K). Igra je kompatibilna sa praktično svim kontrolerima i velika je verovatnoća da nećete morati ništa dodatno da konfigurišete nakon prvog pokretanja. Za prvenac na PC platformi, ovo je za svaku pohvalu.

Malo starog, malo novog, ponešto pozajmljenog i dosta plavog (modrica, naravno) – takav je Tekken 7. Apsolutno je sjajan ako ste ljubitelj žanra, čak i ako ne budete imali pregršt vremena da mu se posvetite. Jedna od ultimativnih igara za društvo i gajbu piva se vratila u svom najboljem izdanju i učiniće vrele dane pred nama osetno prijatnijim.

Bojan JOVANOVIĆ