Od kada su prve FPS igre počele agresivno da preuzimaju primat u svetu akcionih naslova, verovatno nema igrača sa viškom mašte koji nije zamišljao kako bi izgledala open world survival FPS/RPG igra, koja bi pri tom bila kombinovana sa ekskurzijama u svemir, Elite like pilotiranjem brodova i trgovinom, slobodnim sletanjem na planete i cunjanjem vaskolikim svemirom. Iz nekog razloga, visokokvalitetna igra tog tipa još ne postoji, ali to nije sprečilo Ukrajince iz Deep Shadowsa (autore spektakularno bagovitog Boiling Pointa od pre šest godina) da, u standardnom istočnoevropskom stilu, zagrizu više nego što mogu da progutaju i svetu predstave svoje viđenje ideje u (četiri i po godine) razvijanim Precursorsima.

Zaplet igre predstavlja mlak okvir unutar kog se odigrava ne preterano upečatljiva spejs opera. On je više tu da kako-tako poveže čitav buljuk raznoraznih sporednih i primarnih questova, kojima i nisu potrebne bogzna kakva podloga i razrađena pozadina. U ulozi ste pitomca humanoidne rase Amarn, koji u simuliranim testovima pokazuje visok stepen inicijative, ali i konfuzne vizije vanzemaljske rase iz naslova igre, što dodatno zbunjuje vaše nadređene. Bez prevelikih objašnjenja bivate upućeni na službovanje na udaljenu pustinjsku planetu Goldin, gde ćete pod patronatom kapetana Ridigera, prijatelja vašeg pokojnog oca, biti bačeni u vrtlog međufrakcijskih sukoba koji se vrte oko misterioznih piramidalnih artefakata pomenutih ejlijena. Pored Dine... ovaj... Tatui... ovaj... Goldina, ostatak odiseje odvijaće se na još dve glavne lokacije (planeta Gli nastanjena pticolikom rasom Klatzova, kao i mesec Reandora), kao i površinama tri manja sporedna sistema.

Dizajn igre ni po čemu ne odskače i predstavlja solidnu varijaciju na temu „S.T.A.L.K.E.R. u svemiru”. Na nekolicini većih ili manjih habova (gradovi, naselja, baze, postaje i sl.) preuzimate gomilu glavnih i sporednih questova jednostavnog ali i ne previše generičkog dizajna, koje zatim trejsujete pomoću robusnog ali funkcionalnog sistema za navođenje (zelena i crvena strelica za glavne i sporedne zadatke, kao i plava za proizvoljno postavljen marker, sa metričkom udaljenošću do svakog od njih). Osećaj prilikom napucavanja nije previše reprezentativan, pre svega zbog tromog rotiranja oko ose lika prilikom nišanjenja, ali je primetno da više vuče ka nekakvom realističnom ponašanju naoružanja, a ne arkadnom napucavanju sa slaganjima hordi neprijatelja na gomilu. Vožnja letelica i vozila, svemirskog broda, kao i jahanje mountabilnih živuljki više su nego korektno odrađeni i takođe se zasnivaju na realističnom osećaju, bez nemogućih manevara i spektakularnih prizora (iako nije operisana od solidnog broja bagova, naročito prilikom upravljanja manjim letelicama kojima ne želite da vozite slalom u gusto naseljenim oblastima sa visokim zgradama).

Prateći RPG momenti korektno su implementirani u gameplay igre i ne odvlače previše pažnju od efikasnog odrađivanja pomenutih zadataka i pucačkih sesija koje su uvek u fokusu. Napredovanjem po nivoima dobijate poene koje investirate u prilično primitivno drvo perkova grupisanih u pet kategorija. Postoji sistem reputacije sa pomenutim frakcijama (koji je praktično nemoguće korigovati ako suviše zaglibite u crveni deo skale sa nekima od njih). Pojedini predmeti i sastojci imaju adiktivno dejstvo i narušavaju zdravlje prečestim konzumiranjem. Vozila i letelice možete dodatno servisirati (popravke, dopunjavanje goriva i municije, čak i zamena probušene gume). Prisutni su višestruki apgrejd svemirske letelice i trgovina između svemirskih stanica, raznovrsni tipovi municije za različite situacije i slično.

Kako grafički engine Precursorsa pripada nižem srednjem razredu, ne iznenađuje jeftini look & feel koji je dovoljno funkcionalan da omogući normalno igranje, ali je i prošaran sa nekoliko amaterskih propusta u dizajnu. To se pre svega odnosi na prečesta ponavljanja identičnih modela likova, čak i kada se radi o bitnijim NPC likovima, kao i pojedinih lokacija, naročito unutar svemirskih stanica. Zatim su tu nedopustivo kasna iscrtavanja protivnika prilikom krstarenja letelicama, a ništa bolje ne stoje stvari ni sa kriminalno retrogradnim dizajnom inventara i pratećih menija, koji često iziskuju naporno skrolovanje unutar tesnih info prozorčića. Što se zvučne strane tiče, igra predstavlja jednu od najgorih i najbagovitijih lokalizacija na engleski jezik u istoriji video igara. Činjenica da je fajl zadužen za skladištenje zvučnih biblioteka igre u engleskoj varijanti skoro tri puta manji od svog ruskog parnjaka(!) konkretno se manifestuje totalnim odsustvom voice overa prilikom dijaloga, kao i prečestim pucanjima i nestajanjima zvuka, što intenzivno narušava atmosferu tokom igranja (radio chatter, graja u gušće naseljenim oblastima, pucnjava, urlikanje neprijatelja itd.). Dok ne izađe odgovarajuća zakrpa za ovo, jedini lek (čak i po preporuci samih autora) jeste overwrite kompletnog zvučnog segmenta igre ruskom verzijom kako bi sve zvučalo onako kako Bog zapoveda (sa sve ruskim glasovima preko engleskih titlova i dodatnim workaroundom ako ne želite da slušate maljčike kako parlaju svojim maternjim jezikom prilikom sporadičnih sinematika koji nemaju opciju subtitle).

Precursors nije igra koja oduševljava bilo kojim od svojih pojedinačnih, polurazrađenih elemenata, ali jeste proizvod koji je podnošljivo solidan skup svojih osnovnih delova. S obzirom na pravu sušu futurističkih RPG-ova bilo kog tipa, a kamoli hibridnih ostvarenja koje kombinuju različite vrste izvođenja, neosporni šarm i svarljiva atmosfera ovog simpatičnog mastodonta poslužiće više nego dobro do premijere željno očekivane trojke Deus Exa.

Aleksandar DINIĆ