Far Cry, Cry Engine, Crysis... Cevat, Avni i Faruk Jerli, tri brata suosnivača nemačke kompanije Crytek, godinama su prizivali plakanje i kuknjavu, a želja im je konačno uslišena sredinom februara, kada im je friška PC beta Crysisa 2 pobegla iz laboratorije i naprasno se multiplicirala u divljoj džungli fajlšeringa. Ovo totalno curenje napredne verzije AAA igre, kakvih je u PC svetu bilo svega nekoliko (Half-Life 2 beše najveće), baš i nije bilo potrebno ranjenom PC gejmingu – budite sigurni u to da će biti iskorišćeno kao municija u argumentima protiv razvoja i izdavanja PC verzija budućih igara.

Januarski developer build Crysisa 2 predstavlja upravo ono što bi se očekivalo od igre koju od premijere deli svega tri meseca: kompletna igra koju čeka finalna „kranč” faza peglanja bagova i finog brušenja. Sve ostalo je inače tu: single player koji bez većih problema možete kompletirati od početka do kraja, pa čak i multiplayer koji uključuje (buduću) podršku za dedicated servere.

Svaka žvaka o Crytekovim igrama mora da počne od grafike, a to važi i za klimavu beta verziju Crysisa 2 koja, nažalost, ne nudi precizna podešavanja kvaliteta vizuelnog prikaza već samo nekoliko predefinisanih kategorija. Automatski „max” koji ova nedovršena verzija igre nudi sigurno ne podrazumeva podešavanja maksimalnog kvaliteta, s obzirom na to da na starom Intel Quad Coreu (6600) obogaćenom nVidiom 460 GTX sve naprosto leti. Gde to ima da najsvežija Crytekova igra klizi na kompjuteru koji je malčice iznad proseka? Doduše, moguće je da je CryEngine 3 fleksibilniji nego prethodna dva s obzirom na to da je, poput Epicovog Unreal 3 enginea, projektovan za istovremeni razvoj igara za PC i konzole. Bilo kako bilo, izgled ove beta verzije, iako impresivan, neće vas oboriti sa stolice. Čak i ako Crysis 2 (setovan na hardcore) doživimo kao igru podešenu na „medium”, Battlefield: Bad Company 2, pa čak i tri godine stari Crysis (also setovani na medium) ne izgledaju nimalo lošije, naprotiv. No, sve ovo uzmite sa krupnom šakom bibera, imajući u vidu to da se za tri meseca razvoja može desiti mnogo stvari (Džejms Kameron je za toliko vremena ispeglao „Avatara”, koji je prvobitno izazvao „meh” reakcije dvadesetominutnim segmentom na ComicConu). Potencijalne disproporcije u kvalitetu leakovane i finalne verzije svesni su i sami crytekovci, te su prvog marta pustili multiplayer PC demo (koji je u Xbox 360 verziji izašao pre mesec i kusur dana), koji će vam dati priliku za mnogo realniji uvid u grafičke domete igre.

Priča Crysisa 2 ne nastavlja se neposredno na finale Crysisa, neslavno po brutalnom cliffhangeru, već vas baca usred vanzemaljske invazije na Njujork, stavljajući vas pri tom u ulogu Alkatraza, komandosa čija infiltracija podmornicom kroz reku Hadson ima probijene, zapaljene i potonule posledice. Odvojen od ostatka ekipe, bacan eksplozijama i vetrovima Crytekovog pokušaja da uvod u igru pretvori u jedan gigantski specijalni efekat, momak pada u blaženu nesvest, budeći se obučen u nanoodelo, uz Prophetov nos koji mu se unosi u lice. Kako je Prophet sa pacifičkog ostrva i misije koja je pulsirala samoubilačkim vajbom dospeo ovde? Šta se desilo između konjeca na nosaču aviona i napada na Njujork? Šta povezuje seizmičke udare, kugu koja kosi Njujorčane i vanzemaljske osvajače? Neke stvari ćete otkriti tokom igranja, dok će vam nezanemarljiv deo do kraja ostati savršeno nejasan. Ono što bez sumnje ne valja i što nema teorije da bude regulisano za tri meseca jeste Alkatrazov stav prema kompletnoj megafrci. Stav? Problem je što ga momak i nema, što igra ulogu tihog protagoniste kojem naređuje svako ko se dohvati komunikatora, što mutavo podnosi fuziju nanoodela sa sopstvenim telom postajući živo i nemo biološko oružje i poslednja nada čovečanstva. Čak bi i akcioni junak kome su iščupali jezik napravio gest jezikom znakova, grleno kriknuvši u pravcu neba. Ne i Alkatraz, to prazno odelo koje bi trebalo da popunimo sopstvenim utiscima.

Što se tiče mehaničkih elemenata kampanje, oni su manje-više dovršeni. Svi skriptovi, voice-overi i in-engine cut scene prisutni u ovoj verziji igre kao celina deluju bogato i u nekoliko situacija zaista impresivno (ako neko zna da napravi skriptovani „set piece” megaokršaj, to je Crytek). Iako je igra znatno linearnija nego Crysis (konzole, nažalost, nemaju dovoljno RAM-a za prostrane, crysisolike nivoe), sve je još daleko od hodnik koncepta, kojeg se ne stidi gro modernih pucačina. Ograničena taktička širina i dalje postoji, mada nije nešto zbog čega bi bilo ko trebalo da se uzbudi i počne da radi sklekove.

Miodrag KUZMANOVIĆ