„Šetnja sa dinosaurusima – spektakl u areni”

Dinosaurusi dolaze u Beograd! U predstavi prepunoj svetlosnih i zvučnih efekata pojaviće se neverovatno realistična stvorenja sa metalnim kosturom, hidraulikom i elektromotorima

Ovo nećete tako jasno videti u Areni: u kabini ispod velikog robota je „vozač” koji upravlja osnovnim kretnjama Tiranosaurusa Reksa, dok je Jutaraptor prerušeni čovek (njegova je „srednja” noga).

Sa nazivom „Šetnja sa dinosaurusima” prvi put smo se sreli u seriji dokumentarnih filmova britanskog BBC-ja koja je snimljena 1999. godine. Veoma kvalitetnu i uspešnu seriju do sada je videlo milijardu ljudi širom planete, a mi tehnomani pamtimo ga zbog kompjuterske animacije koja je zaista bila ispred svog vremena. Nekoliko godina kasnije, australijska kompanija The Creature Production odlučila je da u saradnji sa BBC-jem napravi živu predstavu sa elektromehaničkim lutkama i robotima.

Nakon nekoliko godina priprema, prva predstava održana je početkom 2007. godine u Sidneju, posle čega je usledila veoma uspešna američka, a zatim i britanska turneja, tako da je dinosauruse uživo dosad videlo više miliona ljudi. U okviru aktuelne evropske turneje dinosaurusi će u Beogradu biti 9, 10. i 11. aprila i u beogradskoj Areni će tih dana nastupiti pet puta.

Pun naziv predstave je „Šetnja sa dinosaurusima – spektakl u areni”. Velike sportske sale, tzv. arene, predstavljaju uslov za ovu predstavu, jer su svi modeli ovih davno izumrlih životinja napravljeni u prirodnoj veličini. S obzirom na to da su neke vrste (bile) više od 20 metara dugačke i više od 10 metara visoke, potrebna je poveća pozornica.

Koliko je u pitanju grandiozna predstava u svakom pogledu govore i sledeći podaci: na sceni se pojavljuje 15 dinosaurusa (10 različitih vrsta); vrednost čitave opreme je oko 12 miliona evra; sva oprema stiže u 27 šlepera itd. Veće životinje napravljene su kao elektromehanički i hidraulički uređaji kojima upravlja čovek, s tim što se nekim funkcijama upravlja i daljinski. Nekoliko manjih životinja zapravo su lutke u kojima je prerušen čovek. Kod velikih modela kojima se upravlja daljinski „vozač” u rukama drži i pokreće mali model sa senzorima, a kompjuter prihvata podatke sa senzora i interaktivno ih prenosi pravom, velikom modelu na pozornici.

Tehnologija koja je ovde upotrebljena za živu predstavu odavno je poznata autorima filmova. Zato i nije čudno to što je glavni autor svih stvorenja Soni Tilders, čovek koji je učestvovao u stvaranju filmova kao što su „Ratovi zvezda: Epizoda III”, „Petar Pan” i „Letopisi Narnije”. Scenarista je Vorner Braun, a režiser Skot Faris, obojica veoma poznati sa njujorške pozorišne scene na Brodveju. Muziku za „Šetnju” napisao je Džejms Bret, autor muzike u filmovima „Alien vs Predator”, „1000 BC”, „Ella Enchanted” i drugim. Nema potrebe da nabrajamo kompletnu autorsku ekipu, ali dodaćemo samo to da je dizajner svetla onaj isti čovek koji je osmislio taj deo posla pri otvaranju i zatvaranju Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine.

Glumačka postava U donjem redu s leva: STEGOSAURUS (25 osa rotacije, 1 km električnih kablova, 14 velikih akumulatora); ALOSAURUS (električni motor od 10 KW, 200 Ah u akumulatorima, mehanizam za gutanje hrane”); TOROSAURUS (1600 kg metala/sunđera/lateksa, 30 mikrokontrolera, izbacuje paru kroz nozdrve); JUTARAPTOR (tri primerka, unutrašnja struktura od karbonskih vlakana, po jedan lutkar upravlja svim funkcijama, neupadljivi deo kostima koji prekriva lutkara); HOMO SAPIENS (mali sisar koji se razvio dosta kasnije, nebitan za ovu priču), TIRANOSAURUS REKS, beba (kostim težine 32 kg, ugrađeni zvučnici i kontrola zvuka), LILIENSTERNUS (porozna „koža” za udobnost lutkara, sistem sajli i servo motora, konstrukcija balansirana kontrategovima); PLATEOSAURUS (osam osa rotacije u vratu, može da se propne na zadnje noge, veoma pokretni prsti na svim nogama); TOROSAURUS (drugi primerak); ANKILOSAURUS (200 litara boje, upravljan radio-vezom, trup može da mu se širi i skuplja. U sredini: TIRANOSAURUS REKS (200 kvadratnih metara kože, izbacuje kompresovani vazduh kroz nozdrve, unutrašnji zvučni sistem snage 400 W). Gore: ORNITOCERUS (osam unapred programiranih motora, šest daljinski upravljanih motora, površina krila od lateksa). Desno gore: BRAHIOSAURUS, majka (27 kubnih metara u delovima tela koji mogu da se šire i skupljaju, 24 hidraulična cilindra, osam servo motora), mladi BRAHIOSAURUS (zvučnici u nosu, mehanizam za gutanje).

Ono što ćemo moći da vidimo u gotovo dva sata dugoj predstavi oslikava period od oko 160 miliona godina postojanja dinosaurusa, od razdvajanja kontinenata na Zemlji, pretvaranja pustinja u plodno tle, do erupcija vulkana i, na kraju, velike komete koja je pre 65 miliona godina udarila u Zemlju i dinosaurusima zauvek došla glave. Spektakl je pre svega edukativnog karaktera, jer pokazuje kako su ove životinje živele, kako su se razvijale, hranile i odgajale mladunce, ali ima i komičnih elemenata.

U „Šetnju sa dinosaurusima” rado polaze i deca i njihovi roditelji, pa verujemo da će tako biti i u beogradskoj Areni. Pošto sada znamo i šta se tehnički krije iza čitavog spektakla, nama će ova šetnja kroz daleku istoriju biti zanimljiva i sa te strane.

Tihomir STANČEVIĆ