HDTV i (veoma) brzi Internet preko kabla

I domaći kablovski operateri počinju da nude svojim korisnicima uslugu digitalne televizije i HDTV-a, a mi, naravno, nismo odoleli pa smo sve to odmah isprobali

Pet i kusur godina prošlo je od kada smo na ovim stranicama prvi put načeli temu televizije visoke definicije („Borba za bolju sliku”, SK 11/2004). Gledajući tada na HDTV fenomen sa bezbedne distance kao da je reč o kakvom japanskom SF štivu, lamentirali smo nad kletom sudbinom brdovitog Balkana i neizvesnom skorom implementacijom ove tehnologije u našu inertnu sredinu. Vreme je, međutim, pokazalo da smo upravo u ovoj oblasti bili najspremniji za „hvatanja priključka” sa svetom.

Ljubaznošću kompanije Radijus vektor (www.vektor.net), kablovskog operatera iz Beograda koji je prvi u našoj zemlji ponudio komercijalne HDTV pakete, bili smo u prilici da se sopstvenim očima uverimo u sve prednosti koje donosi „nova” televizija.

Do viđenja, analogno

Srećni korisnici kablovske televizije (nažalost, u mnogim krajevima Srbije to se i dan-danas smatra privilegijom, prim. aut.) na ekranu svog TV aparata u najvećem procentu još „uživaju” u pokretnim slikama sa analognog signala. Kvalitet ovakvog prikaza zavisi od n+1 faktora, počev od udaljenosti klijenta od centrale operatera, vremenskih uslova, do propagacije podzemnih voda, a, inače, retko je potpuno zadovoljavajuć. Treperava i mutna slika sa više snega nego na Andima je standard na koji smo uglavnom navikli, srećni što se ne lomatamo sa sobnim i krovnim antenama, pojačivačima i bajanjem... A onda se dogodio DTV.

Isporučivanjem digitalnog televizijskog signala Radijus vektor počeo je da se bavi prošle godine, i to je bio prvi veći pomak u kvalitetu TV slike koja se servira krajnjem korisniku. Premda kvalitet prikaza i u ovom slučaju prevashodno zavisi od samog emitera digitalnog signala (daleko manje ili nimalo od kablovskog operatera), razlika u kvalitetu je više nego uočljiva. Mereno kompjuteraškim aršinima, utisak je kao kada se porede loš DivX film i njegova DVD varijanta. Zapravo, kvalitet televizijske slike identičan je DVD standardu, tako da se u većini slučajeva može očekivati osetno kvalitetniji prikaz, naročito ako se program prati na CRT televizorima (slika više nema snega, oštrina je bolja, zapaža se više detalja) – na HDTV uređajima ta razlika u kvalitetu je nešto manje izražena. Digitalno emitovanje omogućuje i bolji kvalitet zvuka i veću raznovrsnost zvučnih sistema Dolby Digital kvaliteta, sve do Dolby Surround 5.1.

Za razliku od analogne televizije kod koje funkciju dekodera obavlja sam TV aparat, kod DTV-a se između kabla i televizora umeće DVB digitalni risiver/dekoder (SD ili HD Set-top Box) koji, pored funkcije dekodiranja, nudi i opcije kao što su elektronski programski vodič (EPG), video na zahtev (VoD), plati pa gledaj (PPV). Trenutno su u ponudi EPG i roditeljska kontrola, aplikacije koje omogućavaju napredno praćenje TV programa i do nekoliko dana unapred, odnosno zaključavanje kanala koji nisu primereni dečjem uzrastu. Uz daleko bolji kvalitet slike, ove dodatne pogodnosti doprinose izuzetnom doživljaju prilikom gledanja digitalne televizije.

Dobar dan, HD

Televizija visoke definicije trenutno je najkvalitetniji oblik DTV sistema i u trenutku pisanja teksta u Srbiji je ona dostupna samo Vektorovim korisnicima (i korisnici kompanije SBB mogu očekivati skori start ove usluge). Mada se HDTV signal može skalirati i bez problema prikazati na ekranu „običnog” CRT televizora, ovakve programe ima smisla gledati samo na plazma ili LCD televizorima visoke rezolucije (HD Ready, odnosno Full HD). U tom slučaju čeka vas najveće i najprijatnije iznenađenje, šokantan skok u kvalitetu slike koji potiče od veće rezolucije, ali i od drugih tehnoloških prednosti HDTV standarda. Poredeći kvalitet analognog, odnosno digitalnog signala sa kanala koji emituju standardni program PAL rezolucije sa nekim od raspoloživih HD programa (mi smo direktno suočili analognu, digitalnu i HD varijantu kanala Fashion TV i National Geographic), dolazimo u situaciju da zvučimo kao ushićeni tinejdžeri nakon prvog ljubavnog sastanka. Nije preterano reći da je HDTV prava audio-vizuelna revolucija, ali za puno razumevanje kolosalnih dimenzija ovog kvalitativnog skoka neophodno je uveriti se sopstvenim očima.

Sve ostalo što je rečeno za „običnu” digitalnu televiziju važi i za HDTV, s tim da se u ovom paketu dobija nešto kvalitetniji dekoder (Division VDC5500HD), koji nudi pregledniji EPG i mogućnost povezivanja sa TV aparatom preko HDMI kabla (u slučaju SD dekodera Division VDC 9330B ograničeni smo na SCART ili kompozitnu vezu). Oba pomenuta dekodera odlikuju se intuitivnim korisničkim interfejsom i brzo šaltuju kanale.

Birajući uslugu digitalne televizije, korisnik kablovskog sistema dobija na korišćenje odgovarajući dekoder sa karticom, a izborom određenog paketa pruža mu se mogućnost da pristupi odabranim kanalima. Istovremeno i potpuno nezavisno od DTV-a do televizora dopire i analogni signal (kvalitet prikaza na HD televizoru je iznenađujuće dobar, mada u dobroj meri zavisi od sposobnosti „peglanja” slike samog TV aparata), koji se korisniku naplaćuje po standardnoj tarifi. Cena pretplate u ovom trenutku formira se kao zbir cene osnovnog analognog signala i cene odabranog DTV/HD paketa. Moguće je da će se kako bude rastao broj korisnika digitalne televizije ovakav sistem naplate menjati u njihovu korist.

Mršava ponuda kanala, ali biće bolje

Ponuda HDTV programa u ovom trenutku je skromna i čine je četiri kanala. Luxe HD emituje program u potpunosti proizveden u HD rezoluciji, a posvećen je svim aspektima luksuznog života – nekretninama i uređenju životnog prostora, sportu i rekreaciji, hotelima i gastronomiji, lepoti i modi, automobilima i jahtama, nakitu i satovima. Kanadski kolažni kanal Rush HD takođe se odlikuje HD produkcijom uz 5.1 DolbyDigital zvuk, a bavi se istraživanjem egzotičnih destinacija, dešavanjima u svetu mode, novim umetničkim pravcima, ali i ekstremnim sportovima. Fashion TV HD je prozor u svet visoke mode, a najsadržajniji je NatGeo HD, moderno izdanje čuvenog dokumentarnog kanala koje emituje sadržaje mešovitog kvaliteta (novu HD produkciju i digitalizovane priloge starijeg datuma). U najskorije vreme, verovatno već dok čitate ovaj tekst, očekuje se proširenje ove ponude novim i atraktivnijim kanalima.

Sve u svemu, 2009. godina biće upamćena kao prekretnica u razvoju televizije u Srbiji, kao godina u kojoj je HDTV odlučno zakoračio u kablovski etar i postao dostupan široj grupi korisnika. Brzinu kojom će se ova usluga širiti nije lako prognozirati, ali uz postojeći trend pojeftinjenja i masovnije prodaje HDTV aparata, sva je prilika da će sami korisnici operaterima dati dovoljno motiva da ulažu u infrastrukturu. Jedno je sigurno – povratka na analognu televiziju neće biti!

Ubica ADSL-a?

Pored televizije visoke definicije, Radijus Vektor u svojoj ponudi od 1. decembra 2009. godine ima i dva primamljiva internet paketa zasnovana na standardu EuroDOCSIS 3.0, čije brzine 30 i 60 Mbit/s predstavljaju vrhunac internet ponude u našoj državi. Naime, prvi put su brzine kojima su do sada mogli da se hvale samo veliki sistemi dostupne kućnim korisnicima. Tako je nakon nedavnog povećanja brzine u „redovnom” saobraćaju, uz zadržavanje starih cena, kablovski Internet (u proseku dvostruko povoljniji) postao i trostruko brži od trenutno najbržih ADSL-2 paketa. Upravo zbog toga EuroDOCSIS 3 nazivaju ubicom ADSL-a. Ova tehnologija u suštini predstavlja očekivani korak u postepenoj transformaciji kablovskih operatera iz pozicije dobavljača TV kanala u poziciju „full service” provajdera televizije, Interneta i VoIP servisa.

Za korišćenje paketâ V-Vision (30 Mbit/s) i V-Power (60 Mbit/s) neophodan je EuroDOCSIS 3.0 kablovski modem. U konkretnom slučaju to je Cisco EPC3000, uređaj koji može da ostvari protok 200 Mbit/s u downstreamu, odnosno 120 Mbit/s u upstreamu (do četiri puta više u odnosu na konvencionalne kablovske modeme). Modem se sa računarom (ruterom) povezuje putem LAN ili USB 2.0 veze, veoma se jednostavno instalira i koristi.

Odmah po instalaciji, čim je svih pet LE dioda na modemu veselo zasvetlelo, u adresnu traku pretraživača upisali smo www.speedtest.net. Rezultate vidite na slici (paket V-Vision). Kako uposliti 30 Mbit/s, bilo je sledeće pitanje, a rezultat čitavog ovog eksperimenta dovoljno govori – nakon nekoliko dana iz prodavnice smo se vratili sa novim terabajtnim diskom, odlučni da RapidShare pretplatu iskoristimo do poslednjeg bajta (uz protok do dva i po megabajta u sekundi, što je de facto „plafon” većine download servisa, slobodan prostor na disku topi se brže od snega u aprilu). Osim za munjevito „svlačenje” svega i svačega, potencijal kablovskog „superneta” koristili smo i za udobno streamovanje HD filmova i druge web zanimacije a da se ni u jednom trenutku nismo približili maksimalnom kapacitetu raspoloživog linka. Sve u svemu, jedno vanserijsko iskustvo za koje se nadamo da će u najskorijoj budućnosti postati svakodnevica.

• • •

Imamo li, kada se sve uzme u obzir, razloga za slavlje? Još kako, rekli bismo! Sa aspekta korisnika možemo biti sasvim zadovoljni, uprkos „dečjim bolestima” i manjim problemima koji se sporadično pojavljuju ali i brzo rešavaju. Aktuelna cena HDTV-a i brzog Interneta jedini je kamen spoticanja koji će usporiti penetraciju nove tehnologije u naše domove, ali na tom planu u ovom trenutku jednostavno nema prostora za veće uštede. Ipak, umirujuća je i sama pomisao na to da su nam tehnologije „doma budućnosti” sada nadohvat ruke, te da se lokomotiva tehnološkog razvoja stvarno zahuktala.

Gradimir JOKSIMOVIĆ