.rs

Licenca Telenoru • Uskoro druga WCDMA mreža • Problemi bežičnih provajdera

Srbija je dobila drugog operatera fiksne telefonije. Nakon što su četiri firme otkupile dokumentaciju, samo je Telenor predao ponudu. Petnaestog januara otvorena je ponuda i saznali smo da ona iznosi 1.050.000 evra. Šest dana kasnije Vlada je usvojila ponudu i dan kasnije RATEL je dodelio licencu na 10+10 godina. Telenor ima obavezu da za godinu dana počne sa pružanjem usluga.

Telenor je iskazao zadovoljstvo dobijenom licencom, a generalni direktor Telenora u Srbiji Ćel-Morten Jonsen je, između ostalog, izjavio: „Uspeh ili neuspeh ove licence u velikoj meri zavisi od mogućnosti da obezbedimo fer pristup i korišćenje infrastrukture Telekoma Srbija i dobijemo ’pravo prolaska’ na teritoriji cele države kako bismo mogli da nastavimo sa planiranim ulaganjima u infrastrukturu. U duhu ove licence, Telenor će ubrzo ponuditi Telekomu Srbija korektnu i transparentnu ponudu zasnovanu na međunarodnim standardima, a otpočećemo i pregovore sa onima koji su pozvani da nam omoguće nacionalno pravo prolaska”.

Telekom Srbija pozdravio je dodelu licence i izrazio zadovoljstvo što je dvogodišnje insistiranje kompanije na tome da se liberalizuje tržište fiksne telefonije urodilo plodom. U jednoj drugoj izjavi iz Telekoma saznali smo da Telekom mora da drži niske cene pretplate u fiksnoj telefoniji, ali da će zakup svoje infrastrukture davati po troškovnom modelu, što im je obaveza.

Ministarka za telekomunikacije izjavila je da građani mogu očekivati objedinjavanje telekomunikacija, i na taj način niže cene.

Po svemu sudeći, fiksna telefonija neće pojeftiniti već poskupeti u dogledno vreme. Nepoznanica oko iznajmljivanja parica od centrala do korisnika koje su u vlasništvu Telekoma, iako su ih korisnici finansirali kroz „stvaranje tehničkih uslova”, i iznajmljivanja drugih vodova pravi jednačinu sa dve nepoznate. Konsing se jedini od otkupljivača dokumentacije upravo žalio na to da nije mogao da proceni isplativost ulaganja i da ih prezentuje ozbiljnim zainteresovanim partnerima, pa je odustao od ponude. Telenor je, i pored toga, ipak ušao u celu priču. Da li razloge za to otkriva izjava još od pre tendera: ukoliko dobiju licencu, to će im umnogome pojednostaviti procedure i za iznajmljivanje infrastrukture od Telekoma Srbija i za izgradnju sopstvene. Da li se možda isplati dati milion evra upravo radi takvih olakšica za ono što je i mobilnom provajderu preko potrebno, taman da se licenca, recimo, i oduzme nakon godinu dana? Da li je jedan milion sitnica naspram 1200 datih za Mobtel i vredan rizika da se isplati kroz fiksnu licencu sa nejasnim uslovima. Ili pak Telenor ima obećanja nekih ljudi na vlasti da će sve biti u redu, jer je ovaj tender od početka bio krojen za njih? Setimo se „diskvalifikacije” SBB-a koji ima infrastrukturu do korisnika, izjava da se želi Telenor za nosioca druge licence i čuvenog uslova za depozit od 10 miliona evra ukoliko se ponuđač ne bavi telekomunikacijama, a na kraju je licenca data za samo jedan milion i po dinara. Ili se na ovaj način posredno i dalje štiti Telekom sve do konačne prodaje?

Fiksna, a bežična

Mediaworks je 17. decembra pustio u rad svoju mrežu fiksne bežične telefonije po CDMA standardu, što je RATEL potvrdio. Greenhouse Telecommunications Holdings, u okviru koje posluje Mediaworks, najnovijom akvizicijom – kupovinom kompanije SezamPro postao je najveći alternativni operator u Srbiji i spremno dočekuje 2010. godinu, u kojoj planira dalje akvizicije i širenje CDMA mreže u većim gradovima Srbije, kao i u ruralnim sredinama.

Ratel im je već dodelio numeraciju za CDMA u četiri mrežne grupe (011, 021, 018, 034). Tačan datum komercijalne ponude i uslovi još nisu poznati, ali se očekuju u narednih nekoliko meseci. Od sredine godine planirana je implementacija i u ruralnim područijima. U ovom trenutku vrši se istraživanje tržišta i nakon toga će se doneti odluka o nazivima kompanija koje će se i dalje koristiti (Neobee, Sezampro i Mediaworks) ili nekom novom, kao i rešavanje eventualnih preregistracija, jer licenca sada glasi na Mediaworks.

Napomenimo da Telekom trenutno ima oko 50.000 korisnika CDMA fiksne bežične telefonije.

Problemi bežičnih provajdera

Najveći broj provajdera bežičnog Interneta u Srbiji funkcioniše u dva nelicencirana opsega (osim tri, koji imaju odobrenje za 3,5 GHz opseg na nekim lokacijama, pa koriste WiMax tehnologiju). Ova dva opsega svuda se u svetu vode kao neregulisani i slobodni i u njima niko ne može da garantuje za kvalitet. Zakonski je jedino zabranjeno da neko u tom opsegu ima previše jake predajnike koji bi ometali druge korisnike. S obzirom na nemogućnost rada u licenciranim opsezima dok god se ne reši problem WiMaxa ili se ne pređe na digitalno emitovanje TV signala, provajderi rade u slobodnim opsezima i, pored gradova, baš oni najčešće pokrivaju ruralna područijima gde nema alternative za broadband pristup.

RATEL je svim provajderima bežičnog Interneta evidentirao sve bazne stanice. Ovo evidentiranje zaobišlo je sve one koji bežični Internet nude nelegalno, bez plaćanja poreza, često krijući se iza nekakvih udruženja građana i njihovih nekomercijalnih mreža. Početkom prošle godine RATEL je usvojio pravilnik o naknadama za korišćenje radio-frekvencija, da bi pred sam kraj godine usvojio novi, kojim su naknade smanjenje sa 50 na 10 hiljada dinara po baznoj stanci. Šestog januara ove godine, dok je novousvojeni jeftiniji pravilinik čekao potvrdu od Vlade Srbije, svim provajderima su poslati računi, često u milionskim iznosima. Vlada je nakon toga usvojila jeftiniji pravilnik, a provajderima koji već plaćaju godišnju naknadu za odobrenje za provajdere, pored svih poreza, ostalo je da plate visoku naknadu koja im zauzvrat ne daje ništa u neregulisanom opsegu.

S obzirom na to da je prethodno udruženje provajdera nestalo sa otcepljenjem Crne Gore, jer je bilo zapravo jedna sekciju u okviru Privredne komore Jugoslavije, formirano je novo udruženje. Na inicijativu bežičnih provajdera, 45 članova je formiralo udruženje, a očekuje se blizu osamdeset članova jer nisu svi mogli da prisustvuju osnivačkoj skupštini u Novom Sadu. Najveći provajderi zasad nisu u udruženju, što je i logično jer njih aktuleni problem ne pogađa.

Novoformirano udruženje (www.uisp.rs) izdalo je saopštenje i ostaje da se vidi da li će uspeti da se sa RATEL-om izbori za niže račune ili njihovo ukidanje, jer se ni u okolnim zemljama (s kojima nas često porede ljudi na vlasti kada treba povećati cene nečega) niti u Evropi upotreba ovog opsega ne plaća. U slučaju neuspeha, preti zatvaranje jednog broja provajdera ili bar ukidanje manje rentabilnih baznih stanica, tj. onih u ruralnim područijima. Tako bi, svakako, mnogi korisnici ostali bez Interneta.

Razno

Upravni odbor RATEL-a usvojio je pravilnik o prenosivosti brojeva mobilnih telefona. Pravilnikom je predviđeno da proces potvrđivanja mogućnosti prenosa traje dva dana, dok su još dva dana ostavljena za proces prenosa broja. Postpejd korisnik mora prethodno da izmiri sve račune prema starom operateru, a usluga će biti primenjena tek godinu dana nakon donošenja pravilnika.

Telekom Srbija je proteklu godinu završio sa rekordnih 15 milijardi dinara profita uprkos krizi. Prema rečima generalnog direktora Branka Radujka, u Srbiji trenutno ima 395.000 ADSL portova, a plan je da do kraja ove godine bude bar 800.000 portova. S druge strane, kako kaže direktor za komercijalne poslove, Telekom je 2009. godinu završio sa 240.000 ADSL i 35.000 korisnika 3G Interneta.

Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost Crne Gore dozvolila je Telekomu Crne Gore da prenese WiMax licencu na firmu Wimax Montenegro jer joj je pretilo oduzimanje licence zbog toga što nisu počeli sa pružanjem usluga. Broadband Montenegro je podneo sličan zahtev.

Od februara će poskupeti pozivi ka brojevima sa uslugama Telekoma (988, 98XX) i prvi put će se naplaćivati i poziv call centru MTS-a na broj 064/789 sa deset dinara. Telekom Srbija svim stanovnicima beogradskog naselja Belvil nudi komercijalno najmodernije komunikacione usluge koje su uvedene za Univerzijadu. Telekom Srbija je svim korisnicima Open ADSL-a omogućio besplatan pristup bazi od više od 350 hiljada pesama preko portala www.muzikom.rs. Telenor je u saradnji sa DinaCardom omogućio vlasnicima Dina kartice da SMS porukom vrše dopunu prepaid kredita.

EUnet je povodom ukidanja viza za EU ukinuo limite u svom web hostingu, pa su sada neograničeni prostor na disku, protok, broj prezentacija, broj email naloga... Mantrasystem je prvi u regionu implemantirao u BeotelNetu platformu OversiMSP caching (p2p, VoHttp, DoHttp). Ujedno, BeotelNet je produžio ADSL akciju „Šest meseci gratis” za nove korisnike do kraja februara.

Broj raspoloživih IP adresa u svetu pao je na manje od 10 odsto. U svetu se uveliko vrši registracija domena sa slovima van standardnih 26 latiničnih. U Evropi je registrovano skoro 40 hiljada domena ispod .eu, a Rusija, Egipat, UAE i Saudijska Arabija imaju i nove domene.

Dušan DINGARAC