.rs

... ili ipak samo privid?

Telenor je uplatio državi milion i pedeset hiljada evra, koliko je i ponudio, i 19. februara svečano mu je uručena licenca. Tender sa srećnim završetkom. No, već u tom trenutku bilo je poznato da Telekomov cenovnik „sa ekonomskim uslovima po troškovnom modelu” i Telenorova ponuda „po međunarodnim standardima” za korišćenje Telekomove infrastrukture nisu ni izbliza ujednačeni. Naša dva operatera fiksne telefonije nisu se dogovorila i RATEL će morati da arbitrira. Vruć krompir.

O čemu se zapravo radi? Pre svega, radi se o tzv. last loop ili last mile, odnosno o paricama koje završavaju kod krajnjeg korisnika. Svi korisnici su ih platili prilikom zasnivanja pretplatničkog odnosa, neki su ih sami i fizički gradili, ali su one postale vlasništvo PTT-a, tj. Telekoma Srbija. Da bi Telenor bio konkurentan, jedan od uslova je da može da koristi postojeće žice ukoliko se korisnik odluči za njegovu uslugu, naravno uz neku naknadu. Dakle, ono što je korisnik platio i što svakodnevno koristi nije njegovo i on ne može svojevoljno da donese odluku o željenom operateru ukoliko se oni međusobno ne dogovore oko uslova iznajmljivanja.

Razne zemlje ovaj problem su različito rešavale prilikom deregulacije telekomunikacionih usluga. One koje su želele ravnopravnu konkurenciju formirale su preduzeće koje je gazdovalo postojećim žicama i iznajmljivalo ih pod jednakim uslovima svim operaterima. Neke druge države ipak su pribegavale rešenjima delimične zaštite praoperatera, te je paleta izabranih rešenja raznolika.

Naša država se izgleda nije opredelila za model. Godinama je gajila Telekomov monopol zarad para koje donose telekomunikacije, što je danas jedna od najprofitabilnijih grana. Konačno je rešila da prekine sa tom praksom (uglavnom pod pritiskom iz inostranstva) i proda Telekom. Ukoliko ne reši problem korišćenja žica, cena prilikom prodaje biće veća, ali će to značiti i prodaju samog monopola. No, da se ne bi drugi toga dosetili, država je organizovala tender za drugog operatera i tako prividno ukinula monopol. Međutim, na tom tenderu u startu je diskvalifikovan SBB, koji ima svoju mrežu kablova i kome Telekomove žice nisu potrebne. Na taj način očuvan je faktički monopol i zadržana dobra cena prilikom prodaje.

Zašto je Telenor pristao da kupi mačku u džaku? Ili možda i nije? Za relativno mali novac dobiće mogućnost gradnje okosnice mreže, koja mu je preko potrebna za povezivanje baznih stanica nove generacije mobilne telefonije i povezivanje nekih velikih poslovnih korisnika. Možda će dobiti i mogućnost da bude konkurentan u samoj fiksnoj telefoniji i pratećim usugama, ako ne odmah, onda možda kada se bude dodelila treća licenca. Ne košta mnogo, ne može da škodi i ne postoji obaveza ostvarivanja određenog broja korisnika već samo rok za početak ponude usluga.

Dakle, država je uz pomoć Telenora „skinula” monopol u fiksnoj telefoniji očuvavši tako cenu Telekoma. Prema svim informacijama, prodaja se očekuje ove godine, a kupac je onaj koji se jedini pominje sve ove godine – Deutsche Telekom.

Šta će država da radi sa problemom krajnje petlje, tj. sa mogućnošću da korisnik slobodno bira operatera? Zar je bitno? Kada se nakon prodaje Telekoma budu povele ozbiljne polemike na tu temu, dodeliće treću licencu i dozvoliće SBB-u da konkuriše. Korisnici će moći da biraju između Telekoma, SBB-a, provajdera bežične fiksne telefonije, dotle će mobilni operateri ponuditi i 4G, a možda se reši i problem WiMaxa, pa će ceo problem poslednje petlje biti manje bitan.

Sve će to narod pozlatiti, kao i uvek...

I druge priče...

Pravilnik o prenosivosti brojeva u mobilnim telefonskim mrežama konačno je objavljen u „Službenom glasniku”. Njegove odredbe važiće od nove godine. Da podsetimo, za promenu operatera biće potrebno 2+2 dana uz naknadu od 200 dinara. Detalji će biti zanimljivi tek krajem godine, a ako nekog sada zanimaju, neka ih potraži na adresi www.ratel.rs/editor_files/File/Regulativa/Pravilnici/2010/02_2010_Pravilnik_o_prenosivosti_broja.pdf.

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je da očekuje da će dodatni porez na upotrebu mobilne telefonije od 10 odsto biti ukinut tokom 2010. godine, ali da tačan termin zavisi od priliva sredstava u budžet.

Ratel je objavio da će se u narednom periodu, u cilju obezbeđivanja jedinstvenog predstavljanja javnih telekomunikacionih operatera u Republici Srbiji i stvaranja nediskriminatornih uslova za rad operatera, poddomeni u okviru domena net.rs dodeljivati javnim telekomunikacionim operaterima kojima su izdata odobrenja ili licence za javne telekomunikacione mreže i/ili za pružanje javnih telekomunikacionih usluga. Na dodeljenim adresama u domenu net.rs objavljivaće se podaci koji su od značaja za korisnike kao što su modeli korisničkih ugovora, opšti uslovi pružanja usluga, cene usluga i ponuđeni paketi, kao i ostali podaci o sadržaju i kvalitetu usluga. To će svakako biti obaveza operatera.

Kraj marta označava i kraj .yu domena. Do sada je registrovano više od 55.800 .rs domena. RNIDS, Vlada Republike Srbije i MTID ozbiljno rade na stvaranju uslova za dodelu internacionalnog domena na ćiriličnom pismu (IDN ccTLD).

Zbog toga je organizovana javna rasprava za izbor ćiriličnog domena najvišeg nivoa, a „Svet kompjutera” će u tome uzeti aktivnog učešća kroz posebnu temu na našem forumu. Stoga pozivamo sve naše čitaoce da učestvuju u ovoj javnoj raspravi i doprinesu dobrom izboru domena.

Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije organizovali su 22. januara okrugli sto sa temom „Kako ubrzati razvoj elektronskih servisa”. Povod za ovaj skup je nedostatak raspoloživih usluga u oblasti javne uprave, uprkos postojanju elektronskog potpisa od decembra 2008. godine. Za efikasniji i koordinisan razvoj elektronskih servisa neophodno je da se organizovano sprovodi usvojena Strategija razvoja e-uprave i Akcioni plan, a MTID je osnovni koordinator tih aktivnosti.

Američka kompanija eBay Inc. je u razgovorima sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije najavila uključivanje Srbije u svoj sistem elektronskog plaćanja preko PayPala tokom ove godine. U saradnji s Narodnom bankom Srbije otklonjene su sve nedoumice u pogledu pružanja ovih usluga plaćanja, a u saradnji s lokalnim komercijalnim bankama razrađuje se način pružanja usluga elektronskog platnog prometa građanima Srbije.

M:tel iz Banja Luke kupio je 49 odsto M:tela iz Podgorice za 10 miliona evra, kao što je ranije bilo najavljeno, pa sada Telekom Srbija ima kompletnu kontrolu nad filijalom u Crnoj Gori.

Telekom Srbija je u nastavku akcije edukacij@! u saradnji s Privrednom komorom Srbije dodelio računare u 10 škola. Do sada je u ovoj akciji dodeljeno 650 računara, od čega 131 od strane Telekoma. Telekom je dodelio i 20 štampača i povezao 3300 škola na Internet.

I dok je u svetu opšta poplava prenosnih elektronskih čitača (Kindle i kompanija), kod nas je otvoren sajt za distribuciju elektronskih izdanja štampanih medija. Na adresi www.digitalnikiosk.com može se naći više od dvadeset digitalnih izdanja poznatih časopisa, uključujući tu i neke Politikine. Plaćanje se obavlja kreditnim karticama, a za sámo čitanje postoji poseban program koji se preuzima na sajtu.

Beotel je predstavio portal za svoje korisnike na adresi https://my.beotel.net. Pored uobičajenih opcija, sa ovog portala postoji mogućnost slanja SMS poruka preko Weba, a svi ADSL korisnici dobijaju 30 besplatnih poruka mesečno.

MTS-ov prepaid mobilni paket Net povoljniji je od početka februara. Sada se za 2999 dinara dobijaju modem, kartica i 4 GB inicijalnog saobraćaja.

Telenor je predstavio novi servis za poslovne korisnike Mail pro, osnovni deo paketa Telenor E Office. Time je prvi u Srbiji omogućio malim i srednjim preduzećima profesionalno rešenje za elektronsku poštu zasnovano na Microsoft Exchange tehnologiji, bez potrebe za velikim ulaganjima. Koncept rešenja obuhvaćenih nazivom Objedinjene komunikacije znatno olakšava i pojednostavljuje komunikaciju među zaposlenima koji su u pokretu i udaljeni su jedni od drugih, jer im se omogućavaju glasovna i video komunikacija, razmena elektronske pošte, učestvovanje na video konferencijama, razmena brzih poruka i daje uvid u zajednički kalendar i kompanijski adresar.

EUnet je započeo saradnju sa firmom Zscaler, vodećom svetskom kompanijom za cloud security sisteme. On je prvi u regionu jugoistočne Evrope ostvario saradnju sa tom firmom i pokazao nameru da ponudi korisnicima još bolji servis, te tako ostane lider na polju cloud computinga.

Dušan DINGARAC