Resistance: Fall of Man možda nije najbolji FPS koji se pojavio, čak nije ni tehnički najsavršenija igra za PlayStation 3, ali je vlasnicima „trojke” kao jedan od launch titlova ostao duboko urezan u sećanju. Zanimljiva priča, sjajan AI, fluidno izvođenje i solidna multiplayer podrška praktično već dve godine golicaju maštu svakog (potencijalnog) vlasnika Sonyjeve konzole. Nastavak je morao biti izdat, a u Insomniac Gamesu vredno su radili ne bi li nam podarili nešto o čemu ćemo u narednom periodu imati prilike da pričamo. Resistance 2 je zaokruženiji, tehnički impresivniji i u svakom slučaju pažnje vredan projekat.

Priča se direktno nadovezuje na dešavanja u prvom delu. Glavni junak Nejtan Hejl biva bukvalno otet od strane uniformisanih lica i „spakovan” u helikopter koji je pošao u nepoznatom pravcu. Sada saznajemo da je u pitanju specijalno oformljena grupa Sentinelsi, koju čine vojnici čija je otpornost prema Kimera virusu slična onoj u našeg junaka. Međutim, put do baze na Islandu ne prolazi onako kako je zamišljeno, jer su snage Kimere ispred vrata i ne pitaju da li nekog ima kod kuće. Nejtan je opet u svom elementu i kreće da tamani mutante čime god stigne.

Ipak, naveden je samo delić priče – uvod koji je trebalo da objasni misterioznu animaciju na kraju prvog dela. Prava radnja počinje da se odvija dve godine kasnije na američkom kontinentu, gde su Sentinelsi oformili novu bazu i pokušavaju da vojnicima produže otpornost na Kimera virus ubrizgavanjem kojekakvih inhibitora, katalizatora i seruma. Kao grom iz vedra neba širi se vest da su snage Kimere počele napad gigantskih razmera, pa Nejtan, ni kriv ni dužan, još jednom mora da izigrava heroja koji će spasavati ljudsku rasu. Tokom avanture suočiće se sa brojnim izazovima, napredovanjem virusa u svom organizmu, pa čak i saznanjem da je Kimera na Zemlji prisutna još pre stvaranja ljudske civilizacije i da su pojedini naučnici znali za to, čak i vršili određene eksperimente. Čini se da je zaplet sasvim solidno zamišljen i da igraču pruža logičan odgovor na pitanja koja su otvorena u prvom delu. Nećemo vam otkrivati do kraja šta vas čeka, ali treba da znate to da je krešendo još misteriozniji nego prošlog puta i da nas neminivno čeka još jedna epizoda serijala.

Resistance 2 će vas na prvi pogled oduvati iz stolice! Grafika je apsolutno fantastična i stoji rame uz rame sa perjanicama u ovoj oblasti (prvenstveno mislimo na dvojac Gears of War sa Xboxa 360). Detaljno modelovane lokacije (kimerijanska postrojenja, gradovi, priroda...) oduzimaju dah i pokazuju svu snagu „trojkinog” grafičkog podsistema (nema potrebe podvlačiti da sve „klizi” k’o po ledu). Fascinira preciznost, detaljnost i količina specijalnih efekata. Naravno, i modeli neprijatelja urađeni su na isti način i autorima se na ovom polju zaista nema šta zameriti – dali su najbolje što su u ovom momentu mogli. Međutim, ono što nas je posebno oduševilo jeste način odvijanja akcije. „Drajver” za nišanjenje tako je dobro urađen da slobodno možemo reći da nešto slično nismo videli do sada ni u jednoj igri u žanru. Kada pucate u neprijatelje, zaista imate utisak da ih punite olovom, a ne da su u pitanju beživotne lutke. Garantujemo da ćete prvih nekoliko nivoa biti potpuno omamljeni grafikom i implementiranim sistemom upravljanja.

AI je ostao na vrhunskom nivou, mada stičemo utisak da bitke sada nemaju epski karakter kao u prvom delu. Često ćete biti u situaciji da sa grupom saboraca napredujete kroz neprijateljske redove i ovde dolazimo do prve velike zamerke igri. Bez obzira na to šta i kako radili, uvek ćete se baš vi naći na mušici protivnika. Drugarima po oružju ne možete komandovati, a njihova beskorisnost izražena je do te mere da odudara od ostatka igre kao sneg u proleće. Zbog toga uvek imate osećaj da ste Rambo i da je teret odstranjivanja korova samo na vašim leđima. Pri tome, Resistance 2 je prilično teška igra koja može zadati glavobolje već na podrazumevanom nivou težine (Normal). Samo nekoliko pogodaka i ekran će ozbiljno početi da se muti, a Nejtan da posrće. Nećete stići ni da pogledate unaokolo za potencijalnim skrovištem, a checkpoint će se već učitavati. Pomalo su nas razočarale i borbe sa (ogromnim) bossovima, koje bez većih problema možete prebroditi već iz prvog puta. Čak je i finalni okršaj prilično mršav.

Resistance 2 je prilično kratka igra i casual gameru neće biti potrebno više od dva popodneva da je završi (nažalost, tako je). Priča se ne nastavlja veštački – ono što je bitno ispričano je, i to možemo da prihvatimo bez gutanja knedli. Ipak, to ne znači da autori nisu implementirali dodatni sadržaj koji će vam držati pažnju do (neminovnog) izlaska trećeg dela. Pre svega, tu je kooperativni multiplayer mod, koji podržava igranje čak osam igrača istovremeno. Ukoliko vam saradnja nije na pameti, isprobajte klasično „prašenje” u kome mogu učestvovati 60 igrača istovremeno.

Vladimir PISODOROV