Baviti se razvojem kompjutersko-konzolnih igara A klase u Srbiji jeste aktivnost koja se po iracionalnosti može porediti samo sa prodajom koncertnih klavira u Somaliji. Ovim suludim poslom bavilo se dosta firmi, firmica i pojedinaca (o nekima ste i čitali na stranicama ovog časopisa), ali svaki od preduzimljivih i kreativnih entiteta, koji je poželeo da radi nešto više od pukog outsourcinga, grafike za java igre na mobilnim telefonima ili pomoćnog teksturisanja objekata za neki strani naslov, bez izuzetka je pukao, bankrotirao i završio sa licem u ledini. Zašto? Zbog para kojih nema; zbog investitora, izdavača i ministara koje savršeno ne interesuje ulaganje u volšebno-misteriozni svet game developinga.

Pyroblazer je izuzetak od pravila da u ovoj zemlji baš sve mora da pođe po zlu. Igra koju je iz svog džepa i iz sopstvene rezerve živaca finansirao Mirko Topalski, CEO talentovanog tima Eipix iz Novog Sada, posle 1095 dana rada konačno je gotova i puštena u prodaju. Naslov, čiji smo razvojni proces pratili od početka, ispao je baš onakav kakvog smo očekivali. Ovaj futuristički racer, nalik WipeOutu, Ballistixu i sličnim igrama, u segmentima koji su ušli u finalnu verziju igre malo ili nimalo ne zaostaje za najboljim igrama ovog žanra. Segmenti koji su izostali, a tu pre svega mislimo na bilo kakav oblik multiplayera, igru sadržajno, a s tim u vezi i cenovno, vuku dole i neumitno svrstavaju u kategoriju budget naslova, koji se prodaju po ceni koja je upola manja od novih igara najviše klase. U Eipixu kažu da za to postoji veoma jednostavan razlog – keš. Finalna faza razvoja igre završena je sisanjem poslednjih rezervi novca, tako da je mutliplayer (uz još neke lepe stvari) ostao zamrznut u imaginarnoj extra godini, koja bi bila potrebna za njegovu implementaciju.

Pyroblazer je, dakle, SF trkačka igra, bazirana isključivo na sadržaju za jednog igrača. Kampanja, koja se sastoji od 15 turnira (svaki sa po tri trke), može se završiti za jedan dan, posle čega vam ostaje samo da se oprobate na nešto višem nivou težine ili da nasumično pokrećete već pređene misije zarad postizanja boljeg vremenskog rezultata. Ovo je možda jedina realna zamerka koja se može uputiti ovoj vanserijski adiktivnoj igri, koja se po svim ostalim atributima, a pogotovu po osećaju brzine i vizuelnoj ekstravaganciji, može porediti samo sa übertop naslovima, u koje je skucan novac dostojan budžeta neke manje države.

Staze Pyroblazera su zvezde kompletnog šoua. Iako ih nema mnogo, u svaku je utkano toliko morfoloških detalja i specijalnih efekata da svaka sekunda trke predstavlja unikatnu vizuelnu senzaciju. Količina efekata, svetala i stroboskopskog bombardovanja bojama na nekim mestima je i pomalo preterana, što se neće svideti igračima sa predispozicijama za epileptični napad. Reći ćemo samo ovo: ako se u bučnoj diskoteci u kojoj fercera lajtšou od milion dolara osećate udobno, Pyroblazer je njena igračka alternativa koja će vam pružiti gotovo istovetan osećaj.

Zavisno od nivoa težine, u svakoj trci imaćete određeni broj manje ili više sposobnih protivnika, koji će se konstantno truditi da vas razmažu po zidovima. Korišćenje naoružanja, koje po defaultu poseduje svaki Blazer (trkačko vozilo), a naročito mine koje bacate otpozadi, apsolutni je prioritet i često jedini način za postizanje pol-pozicije u slučaju da ste iz nekog razloga zaostali za AI protivnicima. Taktička upotreba (ograničenog) turbo punjenja, koje ćete na easy i normal nivou težine ispaliti na samom početku tekućeg kruga, na najtežem nivou zahteva laganu analizu vaše sopstvene taktičke pozicije i naoružanja koje vam je preostalo. Tako se, na primer, ne isplati ispaliti afterburner u delu staze sa puno krivina i više od dva protivnika ispred vas, ukoliko u inventaru ne posedujete magnetske ili neke druge mine. Sami Blazeri se, pored izgleda, drastično razlikuju u kategorijama brzine, ubrzanja, hit-poena i količine turbo-punjenja, a najjače modele ćete, naravno, otključati blizu samog kraja kampanje. Način njihove kontrole, bez obzira na to da li igrate pomoću džojstika ili miša i tastature, veoma je udoban zbog odsustva inercije bolida, kao i zbog preciznosti i brzine „translacije” vašeg inputa u dešavanja na ekranu. Kontrolna paleta poseduje i ekvivalent rudder komandi (klasične pedale u avio-verziji), što nismo videli u previše igara ovog tipa, i koje dodatno pomažu horizontalnoj navigaciji u uskim prolazima i bržem skretanju onda kada vam je to potrebno.

Elemenat ukupnog ugođaja igre, koji takođe zaslužuje svaku pohvalu, jeste odličan soundtrack, koji na potpuno sulud način kombinuje nekoliko muzičkih žanrova, mešajući gitarski RnR sa tehno vinjetama, dok se na nekoliko mesta pojavljuje i harmonika u stilizovanoj formi kafanskog ritma, koji se prepliće sa drum’n’bass osnovom melodije. U kombinaciji sa agresivnim svetlom i bezobrazno dominantnim bojama, ovo stvara poseban štimung.

Pyroblazer se može nabaviti isključivo online, i to putem servisa Steam, Direct2Drive ili Gamersgate. Steamovci drže banner sa igrom na naslovnoj strani već nedeljama, tako da vam to može biti dodatna garancija kvaliteta, ukoliko iz nekog razloga ne verujete svom omiljenom recenzentu.

Miodrag KUZMANOVIĆ