Od razvojnog tima Haemimont Games stiže još jedna igra smeštena u milje Rimskog carstva. Imperium Romanum je idejni i tehnički naslednik igre Glory of the Roman Empire, naspram koje čini tek nekoliko evolutivnih koraka. Igrač se ponovo nalazi u ulozi rimskog guvernera zaduženog za jedan od gradova pod kontrolom Carstva. Pored izgradnje grada, ekonomske stabilnosti, održivog rasta i raspoloženja građana, svaki guverner mora da brine i o stanju garnizona, kao i da rukovodi vojskom u kampanjama protiv varvara i brojnih neprijatelja imperije. Sve ovo znači da guverneri imaju veoma dinamičan i odgovoran posao – pogotovo ako pokušavaju da svom naselju obezbede nekoliko stotina godina razvoja u svega nekoliko sati...

U igri ćete, pored pojedinačnih misija, imati priliku da igrate u history modu, koji prati istoriju Rimskog carstva od njegovih skromnih početaka, preko perioda slave u kojem je Rim vladao većim delom poznatog sveta, pa sve do raspada carstva usled unutrašnjih previranja i nadiranja varvara. History mod trebalo bi da predstavlja neku vrstu kampanje, ali je zapravo samo skup scenarija, gde je većinu potrebno otključati prelaženjem misija. Igrač sam bira koji scenario želi da igra, što je razvojni tim mogao da iskoristi da dobije makar privid nelinearne kampanje. U ovom slučaju, kampanja i ne postoji s obzirom na to da igra faktički i ne poseduje priču i da je uložen tek minimalan trud da se tokom igre ispriča istorija najznačajnije države starog veka. Sa strane samih scenarija, stvari stoje već malo bolje, pošto su okruženja i uslovi u kojima ćete razvijati gradove raznovrsni i zahtevaju različite pristupe problemu. Biće vam dostupne različite sirovine i često ćete morati da otvarate kopnene ili pomorske trgovinske puteve ne biste li nabavili potrepštine koje vam nedostaju. Denari (novčići) imaju minimalnu ulogu i služe prvenstveno za požurivanje izgradnje i trgovinu, dok se ekonomija vrti uglavnom oko robe. U igri se predivno oslikava zavisnost rimske ekonomije od robova, bez kojih funkcionisanje grada nije moguće i čiji je posao sve ono što je rimskim građanima ispod časti. To uključuje, ali nije ograničeno na izgradnju građevina, prenošenje robe i obrađivanje zemljišta. Dok robovi obavljaju teške poslove, rimski građani mogu da se posvete kreativnijim poslovima i uzimaju raznolike uloge od pekara do legionara. Broj profesija i različitih građevina je impresivan, a sve će vam biti neophodne za uspešno funkcionisanje grada. Status stambenih kuća unapređuje se uporedo sa bogatstvom familija koje u njima obitavaju, ako je dostupan potreban materijal i ukoliko je kuća na pogodnom mestu. Građani se hrane raznolikom hranom i ispijaju razne vrste pića, pri čemu imućniji imaju znatno veće prohteve. Zgrade za funkcionisanje umesto novca koriste građevinski materijal, a budući da se sve potrepštine slobodno pohranjuju i uzimaju iz gradskih skladišta, dobija se čudan osećaj skladnog društvenog uređenja, što u Rimu, naravno, nije bio slučaj.

Dok je ekonomski aspekt igre dobro razrađen i zanimljiv, u pogledu dočaravanja vojnih sukoba Imperium Romanum ozbiljno je podbacio. Od činjenice da se za potrebe popunjavanja kohorti ljudi jednostavno pojavljuju niotkuda i ne jedu ništa, do krajnje jednostavnog, gotovo tupavog borbenog sistema koji ne ostavlja skoro nikakav prostor za taktičko nadmudrivanje. Sve borbe uglavnom se svode na trapavo pozicioniranje trupa i izdavanje naređenja za juriš, nakon čega se bojno polje pretvori u nerazlučivu masu ljudi koji se biju. Na vama ostaje da pratite preostali broj vaših ljudi i da, ukoliko gubite, uzdahnete i odete nazad do grada i počnete sa organizovanjem nove vojske. Raznovrsnost jedinica u igri je mala i ne oslikava više nego bogatu vojnu tradiciju Rima. U opisima jedinica previše je jasno naznačeno protiv kojih protivnika imaju prednost, oduzimajući i to malo čara otkrivanja njihovih mogućnosti u borbi. Sve ovo i ne bi bio toliki problem da borba sa varvarima nije učinjena toliko važnim delom igre, tako da ćete suviše često braniti svoje naselje da bi ovi nedostaci prošli neopaženo. Niko ne očekuje od ovakve igre da se takmiči sa jednim Rome: Total Warom, ali razvojni tim otišao je u drugu krajnost i time učinio jedan veliki deo igre mučenjem.

Igra donosi i jednu originalnu ideju. Naime, zadaci se ne dodeljuju na uobičajen način, već sami možete birati kada ćete preuzeti novi i koliko zadataka želite istovremeno da rešavate. Ovo je postignuto jednostavno, korišćenjem kartica sa zadacima. Na početku scenarija dobijate špil sa čijeg vrha po želji vučete karticu. Kartice, pored misija, mogu da pokrenu i mnoge događaje, poput dolaska slavnog arhitekte u grad, kuge ili prestanka isporuke pojedinih sirovina. Pošto ne znate šta se nalazi na sledećoj kartici, odluka o njenom izvlačenju u velikoj meri može da promeni situaciju i dovede vas u nezavidan položaj. Upravo ovo izvlačenje kartica je najsvetlija tačka cele igre i neretko će vam srce zatreperiti od neizvesnosti pre nego što kliknete na sledeću karticu koja nosi vetrove sudbine.

Sa tehničke strane, igra zadovoljava u svakom smislu. Grafika je solidna i može se prilagoditi širokom spektru hardvera. Teksture su svetle i pune živih boja, dok su modeli zgrada i ljudi možda mogli da pretrpe bolju finalnu obradu. Zvučna podloga služi svrsi, upotpunjuje atmosferu i ne nameće se u toku igre. Korisnički interfejs je skladan i veći deo ekrana ostavljen je za prikaz okoline. Izbor između potencijalnih građevina izmešten je u kružne menije, koji se dobijaju desnim klikom na praznu površinu. Time je oslobođen deo korisničkog interfejsa, ali je snalaženje u samim menijima otežano usled nelogične podele građevina po grupama. Sam gameplay neodoljivo podseća na sintezu serijalâ Caesar i Settlers, ali postoji osećaj da se s tim materijalom i pomenutom originalnom idejom moglo učiniti mnogo više.

Marko POPOVIĆ