Svako ko je malo pažljivije pratio medijski cirkus upriličen u čast izlaska na tržište konzole PlayStation 3, nije mogao a da ne primeti da su PR menadžeri kompanije Sony iz sesije u sesiju mogućnosti nove platforme „dokazivali” na primeru igre Lair. Tada smo svi grupno balavili ispred ogromnih plazma ekrana u neverici klimajući glavom zbog onog što smo videli i brojali dane do puštanja konzole u slobodnu prodaju. Lair je, u najmanju ruku, ličio na uber-fancy srednjovekovnu simulaciju letenja u kojoj se umesto „čelične ptice” koristi zmaj, a umesto klasičnih kontrola pokreti igrača kroz vazduh. Gotovo godinu dana nakon svetske premijere „trojke”, Lair je konačno osvanuo na rafovima prodavnica i, logično, privukao ogromnu pažnju brojnih ljubitelja video igara.

Možemo reći da su se kupci igre podelili u dva tabora, one koji je uzdižu do nebesa i one koji je kude kao da je kakvo ružno pače. Pretpostavljate, koplja se lome oko inovativnog sistema upravljanja – istog onog zbog kojeg smo padali ko pokošeni u nesvest pre godinu-dve dana. Naravno, istina je negde u sredini i vrednost ovog naslova ne može se posmatrati samo kroz prizmu (dokazano) simptomatičnog skupa komandi, ali činjenica je da su i tvorci igre prepoznali problem i najavili izdavanje naročite zakrpe koja će omogućiti klasičnu kontrolu (pominje se početak proleća – dakle, tek što nije). Dok se to ne desi, Lair ćemo okarakterisati kao smeli pokušaj da se u igračkoj industriji uradi nešto novo. A šta je sa pričom i ostalim segmentima igre?

Lair se odvija u neidentifikovanom univerzumu, moćnom kraljevstvu koje uživa u prosperitetu i blagostanju. Jednog dana, iz čistog mira, širom zemlje proradili su vulkani. Vrela lava i otrovni gasovi naprosto su „pocepali” zemlju, a od stanovništva napravili preplašene zečeve. Učenjaci su ostali zatečeni i nikako svom narodu nisu mogli da objasne činjenicu kako je do nesreće kataklizmičnih razmera uopšte moglo da dođe. Ne uspevši da pronađu odgovor u nauci, koja im je godinama bila zvezda vodilja, u ljude se uvlači strah te počinju da veruju u sudnji dan i božju kaznu zarađenu iz nekog nepoznatog razloga. Stvaraju se dve nepomirljive frakcije – Mokai se sele na sever zemlje i, koristeći parne mašine, pokušavaju da iskoriste energiju koju pružaju vulkani, Asilijanci se nastanjuju u visokim planinama na jugu kako bi bili što dalje od svojh krvožednih suseda. Granice nove države brani tzv. Nebeska straža, vojska neustrašivih boraca koja je zajedno sa svojim gigantskim zmajevima spremna da odgovori na napad bilo kakve prirode. Međutim, nakon mnogo godina, bez većih provokacija Mokai udaraju na Asiliju svom snagom rušeći i paleći sve pred sobom. Na jednog od najveštijih letača – Rohna – pada breme odbrane nacije i obezbeđivanja mira.

Kada je prezentacija u pitanju, Lair oduševljava „iz mesta”. Ubedljiva naracija, mnoštvo međuscena, muzika dostojna visokobudžetnih filmova i predivna grafika ostavljaju toliko snažan utisak da vam dođe da se zapitate zašto kritičari toliko loše prihvataju igru. Prvi nivo, u kojem je cilj odbraniti Asiliju od početnog napada „severnjaka”, još više će vas zbuniti. Grad je u plamenu, nebo načičkano užarenim vatrenim kuglama koje Mokai ispaljuju sa brodova na moru i ledenim zmajevima, a vi okruženi saborcima pokušavate da spasete što se spasti može. Kao u filmu! Čak se ni komande ne čine toliko lošim. Istina je, najednom dobijate gomilu informacija o načinu upravljanja, ali zmaj leti tamo gde mu naredite, a neprijatelje uspešno nižete kao perle na ogrlici. Uz nešto više truda završavate i sledeći nivo, a onda stvari polako počinju da pokazuju svoje pravo lice.

Lair će vas izbezumiti latentnim komandama i mnoštvom zadataka koji se moraju obaviti kako bi se misija smatrala uspešnom. Od početnih dogfight okršaja u vazduhu borba će se preneti i na tlo, kada protivničkim vojnicima možete lomiti kosti kandžama, proždirati ih u napadu besa ili paliti bljuvanjem vatre. Sekvence se uglavnom nadovezuju jedna na drugu, a često su praćene specijalnim zadacima koji se u žaru borbe lako previde – naravno, onda bude kasno. Zmajček na početku hitro odgovara na komande koje zadajete, ali upravljački sistem urušava se u potpunosti kada misije zahtevaju preciznost. Letenje u ograničenom prostoru izuzetno je teško, pogotovo kada se nalazite pod konstantnom baražnom vatrom protivnika, pojedini zadaci vremenski su ograničeni pa se zbog „pipavog” sistema upravljanja čine nemoguće teškim, nakon pikiranja na neprijatelje zmaj se okreće u položaj koji ne odgovara ranijem smeru kretanja te potpuno gubite orijentaciju... Zamerke su zaista brojne. Ipak, ono što najviše iznenađuje jeste podatak da velikom broju igrača sve navedeno uopšte ne smeta i da se snalaze kao ribe u vodi. Mi jednostavno nismo uspeli da obuzdamo komande, pogotovu kada su prilike na terenu zahtevale hiruršku preciznost.

Situacija u kojoj se Lair nalazi zaista je nezavidna. U pitanju je solidna, čak natprosečna igra, koja je imala tu nesreću da bude obogaljena inovacijama na polju upravljanja. Da je posao obavljen kako valja (čitaj: da je autorski tim predvideo obavljanje manje zahtevnih zadataka i obezbedio konzistentnu kameru), sada biste čitali posve drugačiju priču. Ovako, ukoliko imate priliku da probate igru pre kupovine – učinite to pre nego što donesete krajnji sud i izvadite lovu na sunce. U suprotnom, ostaje vam (uostalom baš kao i nama) da čekate pojavljivanje famozne zakrpe koju smo pomenuli. Ako sve prođe kako valja, ocena u igromeru bila bi bar deset poena veća od ove.

Vladimir PISODOROV