Svetovi avanturističkih igara, ovaj danas i onaj od pre petnaestak godina, razlikuju se kao nebo i zemlja. Kada to kažemo, ne mislimo samo na puku zastupljenost žanra koji je nekada bio među najdominantnijima na tržištu, a danas je sveden na statističku grešku, već i na njegovu osiromašenu tematsku raznolikost, nastalu kao posledica opšteg manjka svežih ideja koji, ruku na srce, pogađa kompletnu industriju zabavnog softvera u poslednjih nekoliko godina. U neprestanoj trci za što boljom 3D grafikom, naracija je postala dinosaurus kome predstoji konačno istrebljenje.

Podgrupa tzv. fantazijskih avantura, koje su svojevremeno imale apsolutni primat i često definisale sam žanr (serijali King’s Quest, Discworld, Simon the Sorcerer, The Legend of Kyrandia itd.), odavno je pala u zaborav. Sa izuzetkom The Longest Journeyja koji je u sebi imao nešto magijsko, više od jedne decenije nije bilo poštene igre takvog tipa. Tom vremenu, međutim, definitivno je došao kraj, sudeći po planovima kanadske firme Wicked Studios. Rađa li se to u Montrealu neka nova Sierra?

Nakon iznenadne smrti supruge, čarobnjak Nataniel donosi odluku da prihvati starešinstvo nad akademijom lepih magija „Dragonvale”, nadajući se da će u izolaciji, na drugom kraju sveta, uspeti da preboli težak gubitak i povrati volju za životom. Ovaj postupak, međutim, razdvaja dve najbolje drugarice, njegovu kćerku Selest i njenu vršnjakinju Lidiju, koje su, od kada znaju za sebe, bile privržene jedna drugoj. Pet godina kasnije, rešena da studira čarobnjaštvo i da ponovo bude u društvu drugarice iz detinjstva, Lidija odlučuje da se upiše na akademiju. Posle dugih priprema i napornog putovanja, ona po dogovoru stiže zakazanog dana, ali umesto palate koja vrvi od studenata i profesora, zatiče sablasno prazno zdanje, bez tragova žive duše. Zbunjena onim što ju je snašlo, ali rešena da ne odustane, Lidija počinje da traga za informacijama koje bi odgovorile na pitanje šta se zapravo desilo.

Šta reći o igri koja je napravljena sa ciljem da istovremeno stavi na probu ljudsku domišljatost, ali i najdublja osećanja? Malo je naslova koji u današnje vreme igraju na tu kartu (izdavači se boje podsmeha i prezira), a još manje onih koji na konto toga ostvare uspeh. Nije, međutim, teško razumeti zbog čega je Wicked Studios, firma koja u svom logotipu ima đavola, odlučila da objavi krajnje emotivnu avanturu u kojoj će moći podjednako da uživaju sedmogodišnjaci kojima roditelji još uvek pričaju bajke za laku noć, ali i ozbiljni ljudi koji se pripremaju za Mensin IQ test. Razlog je jednostavan – takve kombinacije do sada nije bilo.

Keepsake je uspela mešavina klasične fantazijske p&c avanture „haripoterovskog” stila i nimalo lake logičke igre bliske Mystu. Kompletno smeštena u prostor unutar i oko akademije „Dragonvale”, ona se odlikuje melanholičnom pričom u duhu najlepših Andersenovih bajki, sa jakim akcentom na istraživanju i dedukciji, gotovo bez ikakve manipulacije predmetima. Napravljena za strpljive i temeljne igrače kojima detalji ne promiču, avantura je podeljena na dve prostorne, ali, što je možda još značajnije, i težinske celine: donji, administrativni deo akademije, sa šumom koji je okružuje, i gornji u kojem se nalaze učionice i kabineti, koji čini splet tornjeva međusobno povezanih serijom teleporta. Prva celina, iako snažno oslonjena na logičke zagonetke, predstavlja samo trening za ono što čeka igrača kada se vine nebu pod oblake.

Lidijino istraživanje akademije, iako u osnovi usamljeničkog karaktera, nije potpuno lišeno susreta s drugim likovima. Već na samom početku ona će pronaći Zaka, vuka koji uporno tvrdi da je po rođenju zmaj, ali da je ispao žrtva neslane šale koju je nad njim izvela grupa studenata. I sam iznenađen što nema nikoga u blizini, Zak će se pridružiti Lidiji sa krajnje sebičnim ciljem – nadajući se da će mu ona pomoći da povrati svoj prvobitni oblik. Međutim, kako vreme bude prolazilo, on će polako postajati njen partner i savetodavac, ali i zamorče za nekoliko početničkih eksperimenata. Pored toga što zahvaljujući duhovitim komentarima i stalnom dobacivanju razbija moguću monotoniju igre, Zakova uloga ima i krajnje praktičnu stranu: ukoliko ga Lidija zamoli da pomogne (ikonica sa znakom „?”), on će u nekoliko koraka objasniti kako se rešava svaka zagonetka.

Ako baš insistiramo na traženju dlake u jajetu, može se reći da je osnovna zamerka amaterizam ljudi koji su pozajmili glasovi glavnim junacima. Daleko od toga da je voiceover očajan, ali je jedna ovako divna avantura naprosto zaslužila mnogo jaču glumačku podelu, bez prizvuka izveštačenosti koji se čuje na svakom koraku (trgovac Mustavio je najdrastičniji primer). Pored toga, vizuelnu lepotu, koja je, inače, na višem nivou čak i od Syberije, kvare prilično grubo modelovani likovi koji u nedostatku anti-aliasing opcije iskaču iz doslovce nestvarno dizajnirane okoline, što je posebno izraženo kada se Lidija i/ili Zak nađu u krupnom planu.

Pre početka igranja poželjno je instalirati patch v1.5 koji pored sitnih ispravki u pogledu stabilnosti donosi in-game mapu, nešto bez čega je igranje Keepsakea prava noćna mora. Neobično je što jedna ortodoksna avantura do te mere zavisi od mape, no akademija „Dragonvale” je toliko veliko i kompleksno zdanje da će bez nje i najsnalažljivijim igračima biti vraški teško da se orijentišu u velikom broju prostorija, hodnika i tornjeva.

Biseri kao što je Keepsake nastaju veoma retko, ali, kao i oni pravi, često ostaju skriveni od očiju javnosti, zaklonjeni sjajem bezvrednih staklenih perli. Zato, ako vam se učini da u vašem životu nema mesta za ovu igru, upitajte devojku šta bi radije stavila oko vrata – belu ogrlicu iz mora ili šarene đinđuve sa plaže. Izbor se nekako nameće sam po sebi.

Slobodan MACEDONIĆ