Koliko neuspeha treba da se ponovi da bi se shvatilo kako puko kopiranje uz nekoliko fasadnih promena ne može od igre da napravi zapaženo ostvarenje? Na ovo pitanje verovatno ni sam Activision ne može da smisli adekvatan odgovor. Po ugledu na Grand Thief Auto 3 i novije GTA naslove, po mnogo čemu revolucionarne i originalne, ubrzo se pojavila i masa raznoraznih klonova koji ne zaslužuju ni da budu pomenuti. Ruku na srce, bilo je tu i retkih, nešto uspešnijih projekata, kao što je True Crime: Streets of L.A. Autori su pomislili da bi ovim nastavkom mogli da ostvare isto tako pristojan uspeh i, naravno, grdno su se prevarili. Nisu čak ni blizu.

Kao što i sam naslov govori, ovog puta kompletna radnja se odvija u Njujorku. U ulozi ste svojeglavog policajca Markusa Rida koji je u ranijoj mladosti, paradoksalno, bio pripadnik jedne od njujorških bandi. Uticaj savesti ili neki sasvim deseti poriv naterali su ovog mladog čoveka da nakon svih tih godina krene u obračunavanje s kriminalom. Toliko o priči, koju nevešto pokušavaju da dopune sporedni zadaci.

Sve što karakteriše većinu sličnih igrara i ovde je prisutno: upotreba i roštiljanje konvencionalnim i manje konvencionalnim tipovima oružja u trećem licu, interakcija s vozilima, ulične tuče itd. Moguće je učiti i nove poteze za blisku borbu. Neko će pomisliti: „Pa za tih 3 GB zauzetog prostora moram da se naigram”. Pogrešiće. Prisutan je bedan izbor od četiri glavne misije koje su i same relativno kratke pa kompletnu igru možete obrnuti za dan-dva. Uspešno rešena misija povećava čin vašeg junoše te s tim dolaze i poneke beneficije kao što su bolji automobili, na primer. Treba pomenuti i očajnu fiziku koja se najpre odnosi na kretanje vozila koja će bez ikakvog pravila ići ili kao po šinama ili kao po najgoroj poledici.

„Velika jabuka” je nadasve verno preneta sa puno lokaliteta, a okolina deluje veoma pusto – periodično se pojavljuje veća skupina manje-više identičnih prolaznika. U najvećem broju slučajeva zgrade i neboderi urađeni su po monotonom šablonu i sa prilično niskim nivoom detalja. Igra je vraški loše optimizovana i na prilično jakoj konfiguraciji prisutni su problemi, iako stoji činjenica da od bajne grafike nema ni traga ni glasa. Ali, zato su tu očajne animacije, jeftini vizuelni trikovi, pucanje i gubljenje tekstura da još malo srozaju opšti utisak. Sa zvucima i muzikom situacija je nešto bolja. Voice acting i osnovni zvuci su prilično dobro odrađeni. Muzika koja je implementirana u igru autoru teksta se osobito smučila, ali ovo najviše zavisi od subjektivnog ukusa. Svemu navedenom treba dodati nekoliko bagova koji se mogu ispraviti zakrpom, ostali propusti su betonirani. Sve u svemu – neinventivno i površno.

Goran TOTOVIĆ