Heroes of Might and Magic V

Kažu da žedan čovek ne pita kakvu vodu pije, a mi, fanovi Heroja, bogami već smo dugo, dugo žedni... Ipak, sad kada je taj toliko očekivani peti deo konačno stigao, pri pauzama u naslađivanju njime čovek ne može a da se ne osvrne kritički na ono što bi trebalo da je finalna svetlost Nival Interactivea u tami u kojoj je serijal Heroes toliko dugo tavorio.

Ljubitelji Heroja dobro znaju šta je patnja. Zbog finansijskih problema kompanije 3DO, New World Computing i tvorac serijala John van Caneghem bili su prisiljeni da liferuju polufabrikate, prvo u vidu mizernih ekspanzija za Trojku, a zatim i u obliku nedovršene Četvorke koja je nakon brojnih pečeva i dve ekspanzije postala krajnje solidna igra, ali to nikako nisu bili Heroji. Naravno, niko neće stalno da igra Trojku sa novom grafikom, ali, ipak, određeni elementi koji definišu serijal moraju biti ispoštovani. Onda nam je zadat finalni udarac: dok je Heroes V, igra koja je trebalo da ispravi sve nepravde, reši energetsku krizu, izleči sidu i vrati se na kurs stare slave, bio u prvim fazama razvoja, 3DO je propao, NWC je raspušten, Might & Magic licencu otkupio je UbiSoft, a John van Caneghem nije angažovan da nastavi svoj rad na Petici. Dok je vreme odmicalo, zajednica fanova bez zvaničnih igara još više se okrenula sebi i modovima (Wake of Gods za Trojku i Equilibris za Četvorku). Kao što je slučaj sa ovim modovima i velikim brojem mapa za Heroje koje prave fanovi – svetlo je uvek dolazilo sa istoka. Tako je sudbina htela da Ubi angažuje baš rusku firmu Nival Interactive čiji je Etherlords svojim jedinstvenim vizuelnim stilom bio svojevremena konkurencija Četvorci. Stvari su konačno počele da se zahuktavaju početkom ove godine. Prvo je „procurela” alfa koja je mnogo obećavala. Zatim najzatvorenija „otvorena” beta u istoriji igara sa jagmom širokih narodnih masa za brojevima za autentifikaciju i upravljačkim interfejsom koji se drao: „Za milog Boga, menjajte me, izgledam skaredno!” Demo koji je došao zatim malo je doterao interfejs, ali nedovoljno da bi nam srce bilo na mestu. Sada, kada su Heroes of Might and Magic V konačno tu, vreme je da se podvuče crta i odahne. Načekali smo se... i bilo je teško... i čekanje se isplatilo... ali čekanju još nije kraj...

Nakon zbrke oko uništenja Enrotha i Erathie (i malog im brata Jadamea) pa selidbe probranih srećnika u Axeoth, te lošeg glasa koji je Četvorka navukla na sebe, u Nivalu su odlučili da krenu od nule. Stvorili su potpuno novi svet, Ashan, sa istorijom punom bitaka, zlikovaca i, naravno, heroja. Mitovi Ashana govore o dva zmaja blizanca. Zmaj Reda stvorio je Ashan i četiri elementalna zmaja koji su stvorili prve rase, a njegov brat, zmaj Haosa, stvorio je demone i tako započeo dug i mukotrpan rat. U strašnoj konačnoj borbi zmaj Haosa, pobeđen, ali ne potpuno uništen, zatočen je u užarenom srcu planete, a njegovi demonski sledbenici prognani iz ove ravni postojanja. Zmaj Reda, veoma oslabljen sukobom, leže na dugi počinak u jednom od dva meseca Ashana odakle motri na svoje kreacije. Ipak, kako vekovi odmiču, dolaze trenuci kada mesec usnulog zmaja biva pomračen, a demonske armije iz plamene dubine pokušavaju da ponovo zauzmu Ashan. Sada je Godina sedmog zmaja 969. i mesec je pomračen šesti put. Venčanje ledi Isabel od grofovije Greyhound i Nikolaja, vladara Svete grifinske imperije biva prekinuto još jednom demonskom invazijom. Saveznika nema nigde na vidiku, situacija deluje bezizlazno, a kao sa svakim prethodnim pomračenjem na površinu isplivava staro proročanstvo o demonskom heroju koji će otvoriti užareni zatvor i pustiti Haos na slobodu. Tako počinje priča Heroja V.

Kampanja Heroja V zamišljena je i kao centralni deo igre, ali i kao obimni tutorijal koji će vas, kada prođete svih šest poglavlja i trideset misija, upoznati sa svih šest gradova. Ono što bi moglo da se navede kao blagi lajtmotiv Heroja V jeste to što kvantitativno mnogo toga ima manje, ali kvalitativno više nego u prethodnim delovima. Tako svaki od šest gradova ima na raspolaganju „samo” po osam različitih heroja i to ovog puta nema might i magic klasa, već svaki grad ima samo jednu specifičnu klasu, ali zato nema ponavljanja specijalnosti tj. svaki heroj je apsolutno jedinstven. Takođe, dani kada smo se razbacivali herojima su prošlost jer sada regrutacija svakog narednog heroja košta sve više i više. Za razliku od Četvorke gde su igrači mogli da biraju između dve jedinice viših nivoa, sada je ponovo na snazi old school metod sa fiksnim, jednom unapredljivim generatorima jedinica.

Interesantna novost je postojanje „town pointsa”. Naime, svaka struktura koju podignete u gradu donosi tom gradu po jedan poen, a same građevine su razvrstane u šest nivoa. Tako se pet struktura prvog nivoa može graditi bez ikakvih restrikcija, ali za podizanje građevina drugog nivoa potrebna su tri town pointa. Treći nivo zahteva šest poena, četvrti devet, peti dvanaest i šesti petnaest. Ovo na prvi pogled možda ne izgleda posebno značajno, ali to je zapravo odličan sistem protiv raznih „brzih bildova” i naglašava potrebu za planiranjem pri izgradnji.

Tokom serijala razni gradovi imali su razne specijalne građevine šarolikih namena, neke ekstremno korisne, a druge bezmalo neupotrebljive. Sada svaki grad ima po jednu ekstremno korisnu strukturu, specifičnu za taj grad. Preletimo na brzinu kroz gradove, sa njihovim specijalnostima i herojima. Haven sa svojim knight herojima najviše je might orijentisani grad, a jedinice kao da su preslikane iz prethodnih igara. Specijalna struktura Havena je training grounds koja heroju sa Expert Trainer veštinom pruža šansu da unapredi humanoidne jedinice u one višeg nivoa. Tako teorijski običnog peasanta možete da unapredite sve do paladina, ali to naravno košta pozamašnu količinu zlata.

Nakon kratkotrajne saradnje u Četvorci, Inferno i Necropolis su ponovo samostalni gradovi. Inferno sada koristi specifičnu taktiku zahvaljujući svojim demon lordovima i njihovoj veštini Gating. Na najvišem nivou ova veština omogućuje svim demonskim jedinicama do šestog nivoa da prizovu na bojno polje još jedinica svoje vrste. Specijalna građevina Inferna je sacrificial pit u kom možete da žrtvujete jedinice da biste dobili iskustvo za heroja. Necropolis je oduvek imao svoj skeleton transformer. Sada se on zove Shrine of the Netherworld i omogućuje tranformaciju bilo koje žive jedinice u undead pandana istog nivoa. Nekromanseri tradicionalno imaju Necromancy kojim dižu leševe poginulih u svoje redove.

Dungeon, ovog puta sa klasičnom Dark Elf tematikom, dom je warlocka, heroja sa najjačim ofanzivnim arsenalom magija. Žrtvovanje jedinica u njihovom ritual pitu povećaće broj vaših jedinica koje ćete moći da regrutujete sledeće nedelje. Sylvani, šumski vilenjaci, jesu rangeri. Njihova veština Avenger i zgrada avengers guild pružaju vam mogućnost biranja jednog „omiljenog protivnika” protiv kog će sve vaše jedinice biti posebno efikasne. U Academyju wizzardi koriste svoj skill Arctificer i građevinu arcane forge da stvore predmete koji pojačavaju njihove već moćne magijske jedinice.

Razvoj samih heroja sada je mnogo raznolikiji. Naime, svaki heroj počinje sa veštinom karakterističnom za tu klasu, jednom „običnom” veštinom i jednom specijalizacijom. Tokom igranja heroj može da nauči ukupno šest veština i podigne ih do Expert nivoa, s tim što u Petici svaka veština vuče za sobom tri srodne podveštine tako da dizanje na Expert ne podrazumeva kao u Trojci tri nego šest nivoa. Takođe, u zavisnosti od svoje klase i razvoja veština, heroj može da izuči do pet specijalizacija. Kako je za sve ovo potrebno da dogurate heroja do trideset osmog nivoa (a retko kada ćete pregurati dvadeset peti), pažljivo planiranje i izbor veština i podveština je obaveza. Što se magije tiče, ona se donekle vratila korenima iz Trojke. Nema više škola magije povezanih sa gradovima, već su tu četiri škole: Light, Dark, Summoning i Destruction koje heroji mogu da nauče kao bilo koje druge veštine.

Po mnogima jedan od definišućih momenata Heroja, borbe na taktičkoj mapi, doživeo je sijaset promena, što u odnosu na Trojku što na Četvorku. Odmah da kažemo – heksova nema, pomirite se s tim. Bojno polje ima kvadrate za osnovu, i to ne mnogo malih kvadrata kao što je bio slučaj u Četvorci, već su u pitanju velika polja, nalik šahovskoj tabli. Shodno tome, jedinice se dele na male koje zauzimaju jedno osnovno polje i velike koje zauzimaju četiri polja (2 x 2). Mali propust je verovatno to što nije iskorišćena prilika za formate 2 x 1 i 1 x 2, ali navikavanje na kvadrate i formate jedinica ide prilično glatko. Takođe, veličina bojnih polja varira od 10 x 12 kvadrata na otvorenom do 14 x 14 kod opsada gradova, pa kada se u to ukalkulišu nasumično generisane prepreke na terenu, samo manevrisanje krupnim jedinicama zahteva pažljivo razmišljanje unapred. Verovatno najinteresantnija promena kod novog sistema borbi jeste razdvajanje incijative od brzine kretanja jedinica, kao i postojanje intiative bara u bici tako da u svakom trenutku možete lepo da vidite koja jedinica je sledeća na potezu i da skladno tome planirate. Heroji su u bici amalgam pristupa iz Trojke i Četvorke: ponovo su neranjivi na ivici bojnog polja odakle bacaju magije, ali mogu i da koriste svoje fizičke napade ili sposobnosti koje ne troše manu.

Emocije uz igranje novih Heroja možda najbolje opisuje jedan Garthov citat iz slavnog dela moderne filozofije po imenu „Wayne’s World”: „Pomalo podseća na nove gaće, u početku sputava, ali vremenom postaje deo tebe.” Zaista, u prvih sat-dva količina podataka koji se suprotstavljaju mnogo čemu na šta ste navikli u svojoj normalnoj Heroes igri gotovo je poražavajuća. Da se razumemo, na prvi pogled igra je predivna, ali čak i nakon isključivanja „kinematografskih bitaka” i „poslastica za oči” mapa sveta sa svom svojom životnošću pretrpana je i nepregledna za brzo, sportsko igranje u šta realno očekujemo da će igranje svakih Heroja vremenom evoluirati. Za razliku od Četvorke kojoj je mehanika bila spora, ova igra ima brzo izvođenje koje koči interfejs koji zahteva mnogo poliranja. Da ne pominjemo male bagove oko ispisivanja, sumanute šeme boja „svetlosivo na tamnosivom”, odsustvo nekih tastera u interfejsu (doduše, prečice s tastature rade) pa čak i potpuno odsustvo nekih opcija iz igre („uspavati” heroja na mapi sveta je nemoguće).

Kada „razgazite” igru, sve ovo apsolutno prestaje da vam bude bitno, sve do podsvesnog navikavanja na izbegavanje ugla kamere koji „ubija” mašinu, samo su bitni strategija i taktika. Taj deo igre nema mane – balans, specijalne sposobnosti jedinica, sve ima svoju meru i namenu. Takođe, treba pomenuti odličan dodatak koji je dostupan u svim oblicima multiplayera sem u hot-seatu. U pitanju je Ghost mode: dok protivnik vuče svoj potez, vi vodite jednog do osam duhova na spiritualnoj ravni i utičete donekle na događaje u realnoj ravni. Ovo je simpatična mini-igra koja fino prekraćuje vreme dok protivnik vuče svoj potez.

I tako dolazimo do nekoliko pravih zamerki petim Herojima. Pod jedan, sem skriptovanih kampanja, AI u single scenarijima je tuplji od retardiranog troglodita! Pod dva, kampanja od 30 misija jeste predivno napisana, predstavljena i solidno izazovna, ali je prekratka. Da stvari budu još gore, igra dolazi sa 16 (i slovima: šesnaest!) scenarija tj. mapa, od kojih je samo devet namenjeno multiplayeru. Bol se nastavlja – jes’ da je hot-seat možda polako prevaziđen kao oblik multiplayera, ali ako već postoji opcija za njega, što nam oduzeše opciju kooperativnog hot-seata? I, na kraju, kad već pomislite da nerazumevanje dizajnera za potrebom igrača za novim mapama ne može biti veće, spektakl – Heroji V dolaze serijski bez editora za mape!!!

Ostaje fakat da ovo nisu Heroji III i da nijedna igra sem Heroja III to više nikada neće ni biti. Nažalost, kroz sve ono medno slatko probija se i blago gorak ukus razočaranja jer ma koliko dobri bili, Heroji V su nedovršena igra. Možda jedna od najboljih nedovršenih igara koje ćete ikad videti, ali ipak – nedovršena. No, da se ne lažemo, ni Heroji III nisu bili polirani do punog sjaja kad je izašla prva igra niti je Četvorka postala „veoma dobra igra koja nažalost nije Heroji” do izlaska druge ekspanzije. Srećom, UbiSoft je najavio da će sredinom leta izdati pozamašni peč koji će ispraviti mnoge tehničke probleme, bagove i propuste. Biće tu još malo mapa, ali, kao najbitnije, dobićemo map editor koji je sada kriminalno odsutan. Kada zajednica ljudi koji su preživeli na virtuelnom ekvivalentu leba i vode ovoliko godina dobije pomenuti editor, čeka nas kornukopija mapa u kojoj ćemo moći da uživamo u godinama koje su pred nama. A sada, još samo jedan potez...

Dragan KOSOVAC