Iako nije prva igra koja do potrošača stiže s velikim zakašnjenjem, Juiced je definitivno jedan od najmaleroznijih projekata u poslednjih nekoliko godina. Agonija oko nove simulacije vožnje britanskog studija Juice Games počela je minule jeseni kada je Acclaim odlučio da se povuče iz projekta, sasvim neočekivano i svega nekoliko dana pred dugo najavljivanu premijeru. Nizak udarac renomiranog izdavača bio bi fatalan da nije bilo finansijske injekcije Fund 4 Gamesa koji je obezbedio i novog izdavača. THQ je u Juicedu prepoznao konja koga treba osedlati, svoju prvu vožnju koja treba da debituje u jakoj konkurenciji i da po svaku cenu ostavi dobar utisak. Zato su talentovani Britanci dobili dodatnih pet meseci da prošire originalni koncept i igru pripreme za megdan s aždajama kao što su NFS: Underground, Midnight Club i Street Racing Syndicate.

Veliki broj automobila i staza, autentični zvučni efekti i originalna rešenja u mehanici igre jesu aduti s kojima Juiced prkosi slavnim konkurentima. Težište igre je na samoj vožnji, dok u okviru inovativnog režima Career igrač ima mogućnost da uobliči karakterističnu „borbenu” taktiku, učestvuje u raznovrsnim trkama, kupuje i modifikuje mnogo licenciranih automobila, širi krug prijatelja i bori se za ugled među gangovima koji gospodare gradskim ulicama. Scenario nije bogzna kako originalan i umnogome podseća na SRS: na početku igre glavni junak upoznaje finog momka koji će mu pozajmiti automobil kako bi na trkama zaradio novac za svoj prvi „kršmobil”. Dalji tok priče već znaju i vrapci.

Juiced nudi pedesetak automobila američkih, evropskih i azijskih proizvođača, među kojima nisu samo moderne mašine (Nissan Skyline GTR R34, Honda NSX, Dodge Viper, Corvette Z06), već i stariji sportaši (Ford Mustang Fastback iz 1967.) i serijski modeli (Peugot 206 GTI, Mazda MX-5, Fiat Punto GT). Automobili mogu da se farbaju i obogate raznovrsnim ukrasima i dodacima koji poboljšavaju performanse i upravljivost, a unapređenja su detaljna gotovo isto koliko u Undergroundu, izuzev nešto skromnijeg izbora „limarskih” džidžabidža. Pored novca, važan resurs je i nivo poštovanja koje igrač uživa u gangovima – više poštovanja znači i više privilegija i mogućnosti na underground trkačkoj sceni. Vozačko umeće demonstrira se u klasičnim linearnim i kružnim trkama, brzinskim duelima i izvođenjem kaskaderskih trikova s automobilom (nešto poput driftinga u Undergroundu, ali s mogućnošću izvođenja većeg broja atraktivnih poteza), uz manje mogućnosti za slobodno gluvarenje gradom.

Iako je zamišljen kao autentična simulacija, Juiced je daleko od toga. Upravljanje je svedeno na arkadni nivo tako da se ono o čemu treba voditi računa svodi na ubrzanje, kočenje i skretanje. Osećaj tokom vožnje je dosta dobar, mada se upravljivost popravlja tek na vozilima s ergelom razuzdanih konja pod haubom. Osim preforsiranih shadera i prilično dobro modeliranih automobila, Juiced nema grafički naročito upečatljiv nastup: pozadina je siromašna detaljima, objekti imaju vidljivo manji broj poligona, dok 3D engine ima problema da održi stabilan frame rate. Za muziku su zadužena imena kao što su Xzibit, Roni Size, Paul Oakenfield, Guru i Talib Kweli i s te strane nema prigovora. Režim za više igrača je dobrodošla mogućnost, ali u konačnom zbiru ostaje utisak da je Juiced mogao biti bolji.

Gradimir JOKSIMOVIĆ