Televizijske serije o lekarima u Americi uživaju veliku popularnost iz najmanje dva razloga. S jedne strane, specifična priroda lekarskog posla je provereno dobra osnova za kvalitetan scenario, a s druge strane, postoji težnja da se poreskim obveznicima na slikovit način opravda visoka cena zdravstvenog osiguranja, a lekari od omiljenog plena ambicioznih advokata pretvore u „pitome ljude u belom” čije greške ne treba uvek i po svaku cenu osuđivati. Holivud ima više kvalitetnih projekata na ovu temu koji su privukli pažnju gledalaca širom sveta. Na našim TV frekvencijama dve serije su privukle naročitu pažnju, a obe su, zanimljivo je, posvećene lekarima iz Čikaga.

Dok je „Chicago Hope” pružao kvazirealističan prikaz života i rada lekara u elitnoj bolnici, gde se saniraju najteži slučajevi i primenjuju „svemirske” metode lečenja, „ER” je ostao dosledan autentičnoj atmosferi koja vlada u hitnoj službi državne bolnice u Čikagu, u kojoj se preopterećeni lekari trude da očuvaju kvalitet svojih usluga i vode koliko-toliko normalan život u stresogenom okruženju. Od „ER-a”, koji je s pravom ovenčan nagradom Emmy, verovatno nema boljeg modela za upravljačku simulaciju: umešnom kombinacijom elemenata kao što su atmosfera visokog pritiska, dramatične situacije u kojima se odlučuje o životu i smrti, sadržajan scenario s mnoštvom živopisnih likova i vrhunska glumačka ekipa mogla bi se napraviti igra koja bi kao od šale počistila konkurenciju i postala uzor budućim izdanjima. Da li je Legacy Interactive uspeo da na pravi način iskoristi ove potencijale?

Ljubitelji serije će biti oduševljeni time što se u igri pojavljuju omiljeni likovi iz „Urgentnog centra”, u vidu dobro uobličenih modela kojima su stvarni glumci podarili stas i glas. Tu je, pre svih, talentovani Džon Karter (tumači ga Noa Vajl), nekada nespretni stažer koji je tokom višegodišnje prakse u jednoj od najuposlenijih službi u Sjedinjenim Državama izrastao u zrelog medikusa koji se spretno suočava s izazovima prakse. Simpatičnom Karteru pridružuju se još i tamnoputi doktor Pret (Meki Fajfer), bucmasti dispečer Džeri (Ejbraham Berubi) i doktorka Suzan Luis (Šeri Springfild).

Prvi korak u igri podrazumeva kreiranje novog stažera koji treba da započne rotaciju u urgentnoj službi, što se obavlja na uobičajen način – kombinovanjem osnovnih fizičkih obeležja (boja kože, lice, garderoba) i raspoređivanjem iskustvenih poena između šest osnovnih lekarskih veština. Sledi upoznavanje s mladim načelnikom Karterom koji će kroz poduži tutorijal novajliji objasniti princip organizacije prijemnog odeljenja, raspored prostorija i raspoloživa pomagala koja su raspoređena u „simsolikom” okruženju. Osim u strukturi korisničkog interfejsa, sličnost sa Simsima postoji i u načinu na koji glavni junak evoluira, vođenjem dijaloga i donošenjem odluka iz kojih proističu različite reakcije okoline. Bolnica prosto vrvi raznoraznim likovima koji će se ponašati u skladu s načinom na koji su tretirani: zahvalni pacijenti donosiće vam poklone, a dobri odnosi s drugim članovima kolektiva donose dodatne iskustvene poene. Šta će vam raditi oni kojima ne budete simpatični, otkrijte sami.

Od svojih mentora i načelnika mladi lekar će dobijati radne zadatke koji se beleže na listi u gornjem levom uglu ekrana. Zadaci su jednostavni i obično se svode na brzo saniranje pacijenata iz čekaonice, uz povremene avanture s težim slučajevima i ekscentričnim bolesnicima i komuniciranje s bolničkim osobljem. Pacijenti se obrađuju po predviđenom algoritmu koji se sastoji od letimičnog trijažnog pregleda i detaljnije analize u ambulanti. Ponekad obolelom treba pružiti jednokratnu terapiju, dok u drugim slučajevima treba uključiti i dopunske metode (konsultacije, laboratorijske pretrage) kako bi se došlo do valjane dijagnoze. Igra dobija na težini kada u isto vreme treba voditi nekoliko pacijenata i završavati sporedne zadatke, dok sat neumoljivo otkucava. Uz sve te peripetije treba odvojiti i vreme za čavrljanje s kolegama (neophodno za izgradnju karaktera), a ne smeju se zapostaviti ni osnovne potrebe – ishrana i lična higijena. Dobra organizacija vremena je ključ za uspešno vođenje neiskusnog lekara kroz pakao hitne službe. Kada prigusti, mladom kolegi u pomoć će priskočiti iskusniji lekari i sestre, nudeći mu savete u vezi s organizacijom posla. Ako preterano odugovlačite s ispunjenjem obaveza i tako bolesnika dovodite u opasnost, drugi lekar će vam preoteti posao ispred nosa, što će vam ostaviti mrlju u dosijeu. Zato treba stalno proveravati trenutno stanje preuzetih pacijenata koje je predstavljeno ikonicama pri vrhu ekrana.

ER ima poprilično konfuzan upravljački interfejs, s velikim brojem ikonica i neintuitivno raspoređenim komandama koje je, uprkos temeljnom tutorijalu, teško zapamtiti, a još teže primeniti pod pritiskom ograničenog vremena. Tome treba dodati i popriličnu hardversku zahtevnost i propuste u mapiranju zbog kojih stažista ponekad reaguje na zadate komande samo ako se nalazi u neposrednoj blizini ciljnog objekta. Grafika je dopadljiva, ali po većini kriterijuma ne napušta okvire proseka za ovaj žanr; maksimalna rezolucija zakucana je na 1024 x 768 piksela zbog čega je preglednost terena ispod optimalne. Izometrijski 3D engine pati i od loše rešenog upravljanja kamerom koja se rotira pomoću tastera u donjim uglovima ekrana, umesto da se te kontrole dodele mišu.

Autentični likovi i koncepcijska jednostavnost igre upućuju na zaključak da je Legacy Interactive ER namenio manje zahtevnim, casual igračima koji više cene TV seriju nego sadržajnu upravljačku simulaciju kalibra Simsa. Iskusniji igrači se definitivno neće dugo zadržati uz Kartera i družinu iz urgentnog centra.

Gradimir JOKSIMOVIĆ