Kineski tim „Object Software” u više navrata je pokazao da inspiraciju za igre traže u istoriji svoje zemlje. Tako je i sa njihovim najnovijim ostvarenjem. Naime, od 221. do 206. godine p.n.e. bilo je vreme Prve kineske dinastije, dinastije Qin (Čin). Iako je trajao samo petnaest godina, ovaj period ubraja se u najznačajnije u kineskoj istoriji. Pored što je okončala dvesta pedeset godina dugo razdoblje Zaraćenih država, dinastija Qin uvela je centralizovanu vlast, standardizovane mere i pismo, a započeta je i izgradnja slavnog Kineskog zida. Zbog nesuglasica sa svojim surovim ocem, prestolonaslednik princ Fu Su poslat je na sever države gde je branio zemlju od napada Huna i lično nadgledao izgradnju zida. Nažalost, njegov mlađi brat Hu Hai iskoristio je Fu Suovu popustljivost prema radnicima da ga natera na samoubistvo i preuzme presto nakon smrti Prvog cara. Igra počinje sledećom idejom: umesto da sebi poslušno oduzme život, princ Fu Su odlučuje da otkrije ko se krije iza zavere protiv njega i potom osvoji presto koji mu pripada.

Već na prvi pogled, očigledno je da Prince of Qin posuđuje i u izgledu i u izvedbi od najslavnijih igara ovog žanra – Diabla i Baldur’s Gatea. Dužim igranjem otkrićete do koje mere idu ove „pozajmice”, ali primetićete i nekoliko inovacija i originalnih unapređenja oprobanog modela. Igru započinjete vodeći samog Fu Sua, a vremenom pridružiće mu se još četiri heroja. Shodno tome, u Prince of Qin postoji pet klasa likova: paladin, čarobnjak, ubica, veštica i snagator (muscleman). Klase se razlikuju po osnovnim karakteristikama i specijalnim veštinama koje samo ta klasa može da nauči. Osnovne karakterisitke određuju fizičku i magijsku snagu, okretnost, vitalnost, brzinu sticanja iskustva i uspešnost pri cenjkanju sa brojnim prodavcima, karakterističnim za ovaj žanr igara. Specijalne veštine kao u Diablu II dodatno unapređuju efektivnost likova u borbi (neke čak nose isto ime kao „Blizzardovoj” igri dok druge samo imaju isti efekat), ali i pri rešavanju neborbenih zadataka. Zapravo, ovih avanturističkih elementata ima „previše” za jedan akcioni RPG kako je Prince od Qin najavljivan. Ovo u stvari nije loše jer ćete zato tokom ove igre i uključivati mozak. Da dizajneri nisu mislili na čistu akciju vidi se i iz kompleksne priče koja se odmotava kroz obimne dijaloge sa desetinama NPC-ova, a dodatni bonus je istorijska komponenta. Tako ćete tokom igre sretati realne ličnosti iz ovog perioda, a vaša družina će moći da poseti slavne lokalitete kao što je grobnica Prvog cara sa figurama ratnika od terakote.

U svakom trenutku možete direktno da upravljate samo jednim likom dok vas ostali članovi družine prate shodno svom AI-u, ali zahvaljujući komandama sa tastature možete lako da prebacujete direktnu komandu na željene likove u timu. Ako pak ne volite da izdajete naređenja na brzinu (ili ste u sukobu sa nekim od težih protivnika) možete potpuno da pauzirate igru i polako izdate naređenja. Takođe, tu je veoma zahvalna opcija automatskog pauziranja koja zaustavlja akciju u određenim situacijama kao npr. kada je neki od likova u životnoj opasnosti što vam daje vreme da ga na miru izlečite.

Dok u većini RPG-ova protivnici seju magične predmete na sve strane, u Prince of Qin je varijacija na temu viđenu u Throne of Darknessu. Tako materijali koje nalazite tokom borbe mogu da se iskoriste za pravljenje novog oružja i opreme, ali pri stvaranju mora da se pazi na nekoliko uslova. Naime, kao borbene i magijske veštine i predmeti u ovoj igri podležu tzv. filozofiji pet elemenata. Ovi elementi su voda, zemlja, vatra, metal i drvo, a postavljeni u zamišljni krug svaki od njih utiče pozitivno na dva susedna elementa i negativno na dva suprotna. Tako voda npr. pojačava dejstvo zemlje i drveta, a slabi vatru i metal. Ovaj sistem posebno dolazi do izražaja u toku borbi sa protivnicima koji su imuni na određene elemente jer se dobija efekat sličan principu „papir-kamen-makaze” koji je popularan u strategijama. Tako je npr. vatra efektivna protiv drveta, voda protiv vatre i tako u krug što daje borbama taktičku dimenziju jer morate da prilagođavate svoje napade i opremu datoj prilici.

Iako akcija i priča nemaju problema da neprestano drže vašu pažnju, neće proći dugo pre nego što se zapitate: da li su Princ of Qin pravila dva odvojena tima koji se nikada nisu srela? Sa jedne strane su predivne, detaljne pozadine i atmosferska muzika koji vas prosto utapaju u ambijent Kine dva veka pre nove ere, dok su animacije likova i stvorenja kao i zvukovi povezani sa njima sasvim druga, mnogo tužnija priča. Kada se još uzme da je kavalitet brojnih dijaloga u igri na nivou sinhronizacije kung fu filmova iz sedamdesetih, stiče se finalni utisak da su tvorci Prince of Qina mislili prvo na priču, zatim na mehaniku igre, a da su potpuno smeli s uma da „udare završni glanc”. Tako se dobija torta bez šlaga – ukus je tu, ali izgled nije savršen.

Pored arhaične i pomalo nedorađene spoljašnjosti Prince of Qin ostaje zabavan na svoj „akciono RPG” način. Tu je još i dodatni istorijski element kao i okruženje koji će ovu igru učiniti privlačnijom svim zaljubljenicima u kulturu Dalekog istoka. Ipak, prava je šteta što igra sa tako dubokom i interesantnom pričom nema malo bolju šminku koja bi pretvorila Prince of Qin u nezaboravno igračko iskustvo. Ovako to ostaje samo još jedan prosečni akcioni RPG koji će već nakon nekoliko nedelja početi da bledi iz sećanja.

Dragan KOSOVAC