Još u najavama softverske kuće „Europress” igra Plane Crazy proglašena je revolucionarnim programom u žanru simulacija vožnje. „Od tog obećanja prošlo je godinu dana” (Bili Piton, „Maratonci trče počasni krug”), pa konačno imamo priliku da pogledamo krajnju verziju ove simpatične arkade koja je u našim krugovima prošla gotovo neopaženo.

Već iz naslova može se zaključiti da se ne radi o još jednoj sasvim običnoj trkačkoj igri. Ovde se u glavnoj ulozi nalaze aviončići na daljinsko upravljanje, kakvi se mogu videti na takmičenjima aero-modelara (verovali ili ne, ali i kod nas je u srećnim vremenima ovaj vid zabave bio veoma popularan). Aviončići se trkaju u raznim ambijentima i mogu ometati jedni druge na više načina: upotrebom oružja koje se sakuplja usput, postavljanjem ili aktiviranjem prepreka na stazi (obaranje stena, otvaranje tajnih prolaza i slično). Slično izvođenje imali su mnogi legendarni naslovi iz ovog žanra poput Megarace 2 ili Wipeout XL, pa se Plane Crazy, na neki način, može proglasiti njihovim naslednikom. Staze su izdeljene na više segmenata, a svi dodaci sakupljaju se usput i aktiviraju odmah nakon preuzimanja.

Pre početka trke najpre se treba odlučiti za jedan od tri ponuđena modela aviona, pri čemu svaki od njih ima neke specifičnosti. Razlike se odnose na brzinu i manevarsku sposobnost, pri čemu je idealna kompromisna varijanta sa avionom srednje brzine i dobre pokretljivosti. Svog ljubimca možete ofarbati pomoću nekoliko predefinisanih tekstura koje će od aviončića napraviti pravo uskršnje jaje. Postoji tri različita tipa trke, i to pojedinačna trka, šampionat i već uobičajeni ghost race mod u kome se takmičite protiv samog sebe (najbolja trka se automatski snima). Jurcanje za „duhom” je ujedno i najbolji način za vežbanje.

Na početku trke svoj aviončić vidite otpozadi, pri čemu pogled možete prebaciti i u unutrašnjost kokpita. Protivnici uglavnom bolje startuju, tako da vam savetujemo da pribegnete sledećem triku: negde pri kraju odbrojavanja aktivirajte potisak do maksimuma i nakon starta ćete krenuti „kao iz topa” (treba samo pripaziti da ne „poljubite” protivnika ispred sebe i tako napravite božanstvenu eksploziju). Sve staze predivno su dizajnirane i kriju gomilu nepredvidljivih iznenađenja. Najlepša osobina odnosi se na mogućnost izbora alternativnih puteva, tako da je istu stazu moguće provozati na više načina, tj. putanjama različite dužine. Kretanje aviona nije toliko strogo ograničeno na pravac staze, kao što je to slučaj u klasičnim simulacijama vožnje. Ovde postoji daleko veća sloboda kretanja, tako da sem pomenutih prečica stazu možete preći leteći visoko iznad prepreka (postoji ograničena vertikalna pokretljivost) ili se smelo podvlačeći ispod njih. Teži put je obično i brži i krije više dodataka. Ambijenti kroz koje vozite, tj. letite obuhvataju uglavnom sve elemente: široke kanjone, tunele, prolaze kroz Zemljinu utrobu ispunjenu usijanom lavom, deonica iznad vode, prolaze sa jakim vetrom, noćni let pod svetlošću neonki velegrada... Prepreke su brojne i raznovrsne i uglavnom se pojavljuju niotkuda, naročito ako ih postavi neki od protivničkih takmičara.

Upravljanje avionom je na početku prilično teško, jer sem izbegavanja prepreki treba voditi računa i o visini leta i sakupljanju dodataka i oružja. Zahvaljujući sjajnoj detaljnoj grafici i dobroj preglednosti staza nije preterano teško proceniti let i na vreme ugledati prepreke. Pomenuta oružja ne predstavljaju oružja u pravom smislu, već se radi o sredstvima za privremeno ometanje protivnika (gašenje motora, imobilizacija komandi i drugo). Ipak, za uspešno letenje trebaće nekoliko sati vežbe. Ako igrate u šampionatu posle svake trke dobijate novčane nadoknade za jedno od prva tri mesta. Dodatnu lovu možete dobiti i ako prvi prođete kroz određenu kontrolnu kapiju u toku igre. Novac koristite za kupovinu korisnih dodataka za svoje avionče (razna unapređenja motora, krila, kočnica itd.).

Ideja sa avionima na daljinsko upravljanje otvorila je mogućnost izvođenja raznih opasnih manevara u kaskaderskom maniru, što nikako ne bi bilo moguće da su u njima živi piloti. Ovime se Plane Crazy ujedno oprostio od svake realističnosti, tako da će ljubitelji realnih simulacija ostati kratkih rukava. S druge strane, kako bi inače bilo moguće voziti brzinom od 800 km/h kroz tržni centar?

Tehničke karakteristike su za svaku pohvalu. Grafika je dobra i u verziji bez 3D kartice, ali nije ni blizu Direct3D verziji koja jednostavno zadivljuje. Zvuk sasvim dobro parira, a naročito se ističu izvrsni zvučni efekti. Postoji i multiplayer podrška za najviše osam igrača (modemski, serijski, LAN i Internet).

Sve u svemu, Plane Crazy je sjajna i neobična trkačka igra u kojoj se može dugo uživati. Jedino se oseća potreba za većim brojem staza i protivnika. No, dobra zabava svakako neće izostati.

Gradimir JOKSIMOVIĆ