U vreme kada 3D pucačine u prvom licu postaju sve glomaznije, probirljivije i bezobrazno hardverski zahtevne (je l’ to neko spomenuo Unreal?!) malo ko se seti igara koje su vladale tržištem pre pojave moćnih 3D akceleratorskih kartica. Jedna od najzabavnijih svakako je bila igra o dva simpatična geaka sa američkog istoka, Redneck Rampage. Recept koji je ovoj igri doneo slavu glasi: krvi do kolena, što više morbidarija i otkačenog humora uz nedužnu živinu koji tumara ekranom izigravajući pokretnu metu.

Dva brata morona svoju avanturu nastavljaju na mestu gde je prekinuta u prethodnom nastavku. Uvodna animacija prikazuje povratak Lenarda i Babe na Zemlju u vanzemaljskom letećem tanjiru koji tom prilikom demoliraju orbitalnu stanicu Mir. Nakon „nežnog” sletanja na Zemlju počinje akcija. Igrač je i ovom prilikom u ulozi Lenarda koji na svakom nivou treba da pronađe svog brata imbecila i tresne ga korbačem. Krajnji cilj igre je povratak u rodni grad Hikston kroz horde znatno ojačanih vanzemaljaca.

Redneck Rampage Rides Again nudi donosi dve nove tematski vrlo slične epizode koje se nastavljaju jedna na drugu. Nivoi su veoma slični onima u prvom delu s tim da su ovde neprijatelji brojniji, a lavirinti nešto komplikovaniji. Najvažnije novine odnose se na novu, potpuno otkačenu postavu likova i oružja, kao i na obogaćenu zvučnu podlogu, dok grafika nije dobila značajnija poboljšanja. Interesantna je i mogućnost upravljanja motorom i barskim čamcem (poput onih na močvarama Floride), koju su pride izuzetno dobro naoružani. Protivnike možete eliminisati na sve moguće načine: batinati ih do smrti, napuniti vrelim olovom, razneti dinamitom u paramparčad, pregaziti motorom itd.

Raspoloživa oružja najvećim delom su preuzeta iz prvog dela. Tu su stari dobri korbač, zatim dvocevka, Magnum 454, sačmara, automatska puška, rotirajuća testera, dinamit, samostrel, vanzemaljska ruka, bure baruta i čuveno prsluče sa ugrađenim mitraljezima. Novinu predstavljaju prevozna sredstva i samostrel za ispaljivanje pilića. Motor je lak za upravljanje, izuzetno dobro je naoružan i ima sjajne manevarske sposobnosti tako da je sjajan za brzu evakuaciju. Ipak, neophodne je malo provežbati vožnju s obzirom da putevima tumara pobesneli šerif koji čitavih trideset godina nije naplatio kaznu (pogađati na kome će da iskali svoj bes). Upravljanje motornim čamcem je nešto teže i zahteva dobru koordinaciju.

U galeriji neprijateljskih likova takođe ima novih članova. Na samom početku igre spopašće vas male skakutave kreature koje predstavljaju mešavinu zečeva i antilopa (!). Patuljasti vanzemaljci poznati iz prvog dela ovde se pojavljuju u tri različite varijante. Klonirane dementne navijačice iz hikstonske gimnazije koje bljuju vatru i Frenk Dojl, pobesneli motociklista takođe su novi likovi i prilično nezgodni protivnici (naročito ludi motociklista). Dodaci i hrana, kao i skala pijanstva i prežderavanja ostali su nepromenjeni.

Sa tehničkog aspekta takođe ima izvesnih unapređenja. Grafika je dosta dobra, možda čak i malo poboljšana u odnosu na prvi deo. Detaljnost i autentičnost pejsaža su u zadovoljavajućim okvirima. Iako Builg Engine pruža ograničenije mogućnosti u odnosu na igre koje koriste 3D akceleratorki hardver, kvalitet prikaza se približava, recimo GL Quakeu, što je sasvim sigurno krajnji domet softverskih render rutina. Velika mana, međutim, odnosi se na neprijatna usporavanja koja su se povremeno dešavala čak i na P/200 MMX mašini sa 32 MB RAM-a. Programeri su nagovestili mogućnost izbacivanja patch fajla za 3D kartice kojim bi se izvođenje sigurno višestruko ubrzalo. Ipak, male su šanse da se patch pojavi u skorije vreme. Druga mana odnosi se na izbor operativnog sistema. Redneck Rampage Rides Again isključivo je DOS igra i ne trpi Windows 95 ni u jednom modalitetu (nema ništa od igranja u DOS prozoru). Takav staromodni prilaz „čistim igračima” već odavno nije opravdan, s obzirom da najveći deo igara podržava Windows 95 platformu.

Najvredniji u igri su muzika i zvučni efekti koji svojim neospornim kvalitetom u velikoj meri doprinose dobroj atmosferi. Raznovrsne replike, psovke, sočni komentari, obavljanje fizioloških potreba praćeni su zaista sjajnom muzikom poznatog rokabili benda Mojo Nixon.

Generalno posmatrano, Redneck Rampage Rides Again ni u kom slučaju neće uspeti da ponovi uspeh svog prethodnika. Veća hardverska zahtevnost uz minimalno unapređene tehničke karakteristike i nivoi koji su, u suštini, znatno manje interesantni sasvim su dovoljni razlozi da zaobiđete ovu igru. No, ako spadate u pasionirane ljubitelje otkačenih 3D pucačina nećete biti razočarani.

Gradimir JOKSIMOVIĆ