Kako smisliti nešto novo na polju borbenih simulacija letenja? Prosto tako što ćete se setiti neke epohe koja do sada nije obrađena. Ali koja je to? Prvi i drugi svetski rat su već temeljno „potrošeni”, a simulatora vezanih za vreme današnje ima na tone. Nešto između? Da, da, vrlo je interesantno vreme kada su nastali prvi mlaznjaci, koji su još uvek znali samo za dogfight i nisu bili opremljeni fly-by-wire sistemima i raketama dometa do iza horizonta. Ali, scenario? Da li je neko u to vreme bio „ljuti boj”? Pa naravno, Rusi i Ameri su se upravo u to doba klali u Koreji! I tako nam je „Virgin Interactive” podario Sabre Ace, u čiju ulogu treba da se uživite, naravno, ako imate inspiracije.

Reći da u ovoj simulaciji postoji bilo šta istinski novo, impresivno ili posebno nadahnjujuće bilo bi daleko od pameti. To nikako ne znači da je igra loša, već samo da nas je impresivan softver na još impresivnijem hardveru razmazio, pa su nam kriterijumi skočili. Na teksturisanu grafiku nas već nekoliko godina navikavaju, tako da je bilo prilike da se vide i fotorealističniji predeli. Korejski krajolik u ovoj igri najbolje izgleda kada se posmatra sa srednje visine: iz brišućeg leta lako ćete uočiti da same površine na koje su teksture lepljene nemaju baš mnogo veze sa realnim reljefom, tj. pre liče na obojenu harmoniku nego na zemlju po kojoj hodaju živi ljudi. To naročito smešno izgleda kada dođete do neke reke koja teče gore, dole, prkoseći zakonima fizike a da se na „oštricama” svog toka čak i ne zapenuša. Što se neba tiče, postoje četiri varijante (dan, noć, zora, sumrak), ali svaka od njih više liči na foto-tapet zalepljen na obližnji horizont nego na ono što bi trebalo da bude. Naročito upada u oči grub prelaz između reljefa iznad koga letite i već potpuno zamračenih brda na horizontu, koja su, naravno, sastavni deo foto-tapeta zvanog „nebo u sumrak”. A Sunce se lepo namestilo kao da čeka da škljocne blic, ne mrda ni gore, ni dole. Naravno, svemoćni Direct 3D čuda pravi, pa ako sve to gledate na nekoj 3D kartici, moći ćete još i da se uživite u ulogu jednog od poslednjih „dogfightera”, uživate u misijama koje vam se poveravaju, eventualno čak i da preživite korejski rat. Da li će prostor pred vama glatko teći, ili ćete gledati slide show, prevashodno zavisi od toga da li ste shvatili da je Virge familija samo supstitucija za 3D kartice _ na mašinama od cca. 200 MHz i pravim 3D karticama baziranim na Rendition, NVidia ili 3dfx čipovima. Radnja će se odvijati savršeno glatko, uz tu i tamo poneko zanemarljivo „štuckanje”, čak i sa svim 3D opcijama uključenim i detaljima stavljenim na maksimum. Doduše, ako uključite oblake, to će znatno opteretiti sistem, a nisu ni najlepši ni najružniji koje smo do sada videli (mada su bliže ovom drugom delu skale).

Realističnost same simulacije uopšte nije loša _ ponašanje aviona u vazduhu, poštovanje zakona aerodinamike, različito reagovanje na komande pri različitim brzinama, postojanje i vidljiv efekat flapsova, čine da se Sabre Ace ipak izdvaja iz kategorije takozvanih „arkadnih” simulacija. Shodno tome, da biste sleteli morate da posedujete određenu letačku veštinu, a ako je nemate, steći ćete je kroz bogat training program koji u ovoj igri postoji.

Možete da letite na pet različitih aviona, tri američka i dva ruska. Kao Amerikanac, karijeru ćete započeti na čuvenom F51 Mustangu, da biste nakon što preživite osam misija dobili transfer u Lockheed F-80 Shooting Star flotu. Kada se dokažete na njemu, imaćete čast da upravljate glavnom zvezdom ove igre, najpoznatijim mlaznjakom iz korejskog rata F-86 Sabre. Ako se pak odlučite da branite svetle tradicije komunizma, zanat ćete peći na klipnom YAK-9, a kada postanete drug-od-poverenja bićete nagrađeni moćnim MIG-om 15, poznatim među Jenkijima kao Fagot (što se izgovara vrlo slično kao jedna druga engleska reč). Od naoružanja ćete, bilo da ste imperijalista ili proleter, moći da računate samo na mitraljez i bombe, ali će vaš organizacioni talenat moći da dođe do izražaja _ leti se u formacijama od četiri aviona (već poznati sistem vođe i wingmena). Upravlja se prilično standardnim setom funkcija (npr. throttle 1 do 0 ili +, -), koje se mogu i predefinisati, što omogućava potpunu kastomizaciju „moćnih” džojstika sa pola tuceta tastera i još toliko prekidača.

Asortiman ishodišta i odredišta je tradicionalan, odnosno poleće se i sleće sa nosača aviona (kao i obično, treba biti majstor) i kopnenih aerodroma, a gađaju se mostovi, brane, skladišta i slično. Gdegod se okrenemo _ deja vu. Ono čega nema svuda (ali daleko od toga da je novost) jeste mogućnost da se na nebu „pobijete” sa prijateljem putem modemskog ili serijskog linka. Tek koliko da bude malo uzbudljivije.

Da li vam je Sabre Ace stvarno potreban? Nećete znati dok ne probate. Možda traži od letača da se malo više uživi, možda nije igra koja hvata iz prve, ali pored nikad bogatije, nikad tehnički superiornije ponude zabavnog softvera kakva danas postoji, vrlo je važan utisak na prvu loptu. A on Sabre Ace svrstava u prosek.

Aleksandar VELJKOVIĆ