Dovoljno je baciti pogled na top listu igara koja se iz meseca u mesec formira na osnovu glasova čitalaca našeg časopisa i lako je zaključiti da u Jugi već nekih pola godine vlada urnebes. Naravno, ne govorimo o političkom, već o kompjuterskom Urnebesu! (eng. Pandemonium!) koji je napravio pravu revoluciju na polju platformskih igara za PC i doneo dugo očekivani prelazak u 3D okruženje. „Igra u dve i po dimenzije”, kako su mnogi nazvali Pandemonium!, postigla je veliki uspeh i bilo je za očekivati da će se ljudi iz „Crystal Dynamicsa” opredeliti za objavljivanje nastavka. U opisu objavljenom u SK 09/97, Pandemonium 2 smo najavili već za oktobar mesec, ali je u međuvremenu došlo do pomeranja ovog roka tako da je Playstation verzija izašla na tržište sredinom novembra, a verzija za PC, na osnovu koje je napisan ovaj tekst, krajem januara ove godine.

Svakih tri stotine godina iznad zemlje Lyr preleće čarobna kometa po imenu „Comet of Infinite Possibilities”. Njena magijska moć predstavlja izvor života za sve stanovnike Lyra, ali otkako je kraljica Zorrscha počela da izvodi nekakve eksperimente u samom središtu komete, stvari su počele da izmiču kontroli. I možda bi kraljica ostvarila svoje zle namere da se jednog dana u malu raketu nisu ukrcale dve osobe (pogađate koje) sa željom da nepravdi stanu na put.

Glavni junaci Pandemoniuma, Niki i Fargus, prošli su kroz niz transformacija zahvaljujući kojima se nekada mala princeza ošišana „po loncu” preobrazila u čarobnicu vičnu svakojakim magijama, dok se njen simpatični pajac pretvorio u prvog pravcatog piromana kome je životni moto: „Who’s next?”. Suštinskih razlika između ova dva lika u prvom Pandemoniumu nije bilo, ali sada, posle promena koje su pretrpeli i Niki i Fargus, razlike su postale jasno uočljive i od njih u velikoj meri zavisi tehnika kojom se prelaze nivoi. Izražena veština pri skakanju i mogućnost pravljenja salta koji obezbeđuje duže zadržavanje u vazduhu i veću visinu skoka su osobine koje karakterišu Niki. Pored toga, ona je u stanju da baca dve vrste magija: klasične vatrene lopte i zrak koji blokira kretanje protivnika i znatno olakšava njihovo uništavanje. Što se Fargusa tiče, njegovo glavno oružje je Sid - brbljiva maskota koja poput bumeranga kosi sve što joj se nađe na putu, a zatim se vraća u ruku svoga gazde. Interesantno je da igrač pomoću komandnih tastera može do izvesne mere kontrolisati Sidovu putanju kretanja, što omogućava lakšu eliminaciju protivnika koji se nalaze iznad ili ispod Fargusa. Uz odgovarajuće dodatke Sid se može pretvoriti u neku vrstu pumpe koja neprijatelje puni vazduhom dok se ne rasprasnu, a Fargus na kratko može postati živa buktinja koja pali sve oko sebe. Novina je takođe da su i Niki i Fargus sposobni da se rukama drže za rub pratformi i sličnih objekata, te da se veru uz različite konstrukcije (sajle, jarboli, čelični nosači, užad itd.).

Raznovrsnost nivoa (ukupno devetnaest) u konceptualnom pogledu je najznačajnija novina u Pandemoniumu 2. Otprilike dve trećine igre otpada na nivoe koji su po svojoj strukturi slika i prilika prvog Pandemoniuma!, ali zato ostatak nosi u sebi mnogo toga originalnog. Na primer, u nivou „Hate Tank” ćete voziti oklopljeno borno vozilo, „Collide-O-Scope” je nivo u kome Niki i Fargus kontrolišu spuštanje gigantskog „mech-warriora” kroz minirani tunel, „The Zoul Train” je karakterističan po vozu čiji vagoni vrve od ružičastih „zvrkova”, a neće izostati ni specijalna verzija Arkanoida u nivou „Mr. Schnebelen”.

Sakupljanje žetona je ponovo jedan od prioritetnih zadataka na svakom nivou. Za razliku od prvog Pandemoniuma u kome su svi žetoni bili jednoobrazni, u nastavku je situacija složenija u tom smislu što je napravljena podela na tri vrste žetona koji se međusobno razlikuju po boji (žuti, zeleni i crveni), ali i po nominalnoj vrednosti (jedan, pet i dvadeset pet poena). Žetoni veće vrednosti sreću se relativno retko (najčešće se mogu naći na mestima koja su na prvi pogled nedostupna), pa prikupljanje žutih, dakle, onih sa jediničnom nominalnom vrednošću, ostaje i dalje najznačajniji izvor poena. Specijalni potezi takođe igraju značajnu ulogu u procesu ubiranja poena: ukoliko igrač vodi Fargusa, svaki žeton koji Sid pokupi na svom putu vredi duplo, dok je Niki, zahvaljujući njenim skakačkim sposobnostima, u stanju da dopre do mesta do kojih Fargus, čak i uz Sidovu pomoć, nikako ne može. Kao i u prvom delu, za aktiviranje bonus nivoa („Boarder Run” - vožnja lebdećeg skejtborda) potrebno je pokupiti osamdeset ili više procenata svih žetona na datom nivou. Na svakih pet stotina poena dobija se novi život.

Domaći ljubitelji platformskih igara verovatno će biti neprijatno iznenađeni činjenicom da Pandemonium 2 spada u one igre koje bezuslovno traže neku od 3D kartica, i to isključivo sa 3dfx Voodoo setom čipova. Neko će, naravno, odmah postaviti pitanje opravdanosti ovakvog zahteva, ali sudeći prema tome kako igra izgleda, možemo zaključiti da bi danas prosečni kompjuteri bez 3D akceleratora teško bili u stanju da se nose sa grafikom takvog kvaliteta uz zadovoljavajuće brzinske rezultate. Ne želeći da prave bilo kakve kompromise („interlace” mod, 256 boja i sl.), autori su težili da iz Voodoo čipa izvuku što je moguće više, i u tome su u velikoj meri uspeli. Grafika je jednom rečju fenomenalna i za klasu bolja od one u Playstation verziji. Hiljade boja imaju maltene hipnotičko dejstvo - sve je toliko lepo da čovek zaista ne zna šta pre da radi; da li da pazi na svoj sledeći korak ili da se divi ledenim pećinama, industrijskim postrojenjima, lebdećem hramu ili nekim potpuno nerealnim svetovima kakve je do sada mogao da vidi samo u profesionalnim animacijama. Prema Pandemoniumu 2 niko ne može ostati ravnodušan, a mnogi će verovatno pomisliti: „To je ono što sam oduvek priželjkivao od svog PC-ja.”.

Slobodan MACEDONIĆ