Bez obzira na to šta ko mislio o Quakeu, činjenica je da je on napravio krupan korak napred u evoluciji Doomolikih igara, pre svega na tehničkom planu. Iako nije dostigao opštu popularnost kao nekada Doom (što je u principu zasluga Duke Nukema 3D), Quake je označio kraj vladavine Doomovog 3D enginea i njegovih najbližih naslednika, tj. kopija. Ubrzo pošto se Quake pojavio, mnoge firme krenule su da na sva zvona najavljuju igre koje su, prema tim najavama, trebale da pregaze Quake k’o od šale. Sve je to, međutim, bilo po sistemu „obećanje - ludom radovanje”. Čitavih godinu dana nije objavljena nijedna takva igra, a onda su se u roku od mesec dana pojavili Hexen II (indirektni proizvod „id Softwarea”) i Dark Forces 2 koji je zaista doneo nešto novo.

Naravno, programeri „id Softwarea”, uprkos odlasku Džona Romera i Džeja Vilbura iz firme, nisu sebi dozvolili luksuz da se opuste ili da odustanu od daljeg rada. Praktično pre nego što se Quake pojavio na tržištu započet je projekat izrade novog 3D enginea. Iste one firme koje su se toliko hvalile svojim (za sada nepostojećim) igrama pohrlile su da kupe prava na novi engine, a „id Software” je kroz to ostvario dva bitna cilja: dobru zaradu i veliku prednost u vremenu. Krajnji rezultat je sada pred nama: Quake 2 je izašao pre nego što je iko uspeo da ponudi dostojan odgovor na prvi Quake (izuzetak je „LucasArts”).

Najpre treba reći da Quake 2 nema ničeg zajedničkog sa prvim delom izuzev naslova i činjenice da je u pitanju Doomolika pucačka igra. Radnja započinje padom svemirskog lovca na planetu koju naseljavaju pripadnici bioničke rase Strogg čije su vođe odabrale Zemlju za metu sledećeg osvajačkog pohoda. Pilot broda, nabildovani svemirski marinac kome ni Pirs Brosnan nije dorastao u uništavanju pokretne i nepokretne imovine i lica, dobija od predpostavljene komande zadatak da se infiltrira u neprijateljsku bazu i da pokaže da Zemljani nisu mačiji kašalj.

Quake 2 je igra koncipirana po ugledu na Hexen, odnosno Hexen II. Nivoi su podeljeni u deset celina, pri čemu se svaka celina sastoji od nekoliko međusobno povezanih nivoa. Da bi igrač prešao određenu celinu mora ispuniti primarni cilj misije koji po pravilu zahteva šetnju između nivoa. Skoro svaka celina sadrži i po jedan skriveni nivo do koga se dolazi pronalaženjem tzv. tajnih lokacija (secrets). Neprijateljsku populaciju čini čak osamnaest varijateta rase Strogg i nekoliko unikatnih protivnika čijim se uništenjem završavaju pojedine celine. Karakteristike neprijatelja su raznolike tako da, recimo, postoji „lekar” koji može da oživi bilo kog Strogga čije je telo ostalo u jednom komadu. Igraču je na raspolaganju deset vrsta oružja (više nego u Quakeu), s tim što ona sada po izgledu, položaju na ekranu i dejstvu veoma liče na oružja iz Duke Nukema 3D.

Najinteresantnija tema za analizu je nesumnjivo novi 3D engine i njegove mogućnosti. S tim u vezi postavlja se pitanje koliko je Quake 2 tehnički napredovao u odnosu na prethodnika i u čemu se ogleda taj napredak. O tome bi se moglo pisati mnogo više nego što nam prostor dopušta, pa ćemo se zadržati samo na osnovnim stvarima.

Quake 2 je Windows 95/NT aplikacija koja, kao i Hexen II, dozvoljava da bude pokrenuta u dve varijante u zavisnosti od konfiguracije na kojoj je instalirana. Bilo da se radi o običnoj ili GL verziji namenjenoj 3D karticama, već posle nekoliko minuta igranja postaje evidentno da je 3D engine Quakea 2 za današnje uslove vrhunsko dostignuće. Ako najpre posmatramo običnu varijantu, možemo uočiti sledeća poboljšanja i novine: finije teksture koje se odlikuju većim brojem boja, transparentne površine (staklo, kristali i sl.), bolja korekcija perspektive naročito pri podizanju i spuštanju pogleda, mogućnost pomeranja i uništavanja objekata u prostoru, detaljnije modelirani protivnici koji poseduju solidnu veštačku inteligenciju (beže od projektila, sklanjaju se od paljbe mecima, pucaju iz zasede i koriste poslednje trenutke života da zadaju još jedan udarac ili pogodak) itd. Dakle, tehnički napredak u odnosu na Quake je itekako vidljiv.

Međutim, svako ko je video Quake 2 u običnoj verziji treba da zna da je video malo toga jer prave mogućnosti igre dolaze do izražaja isključivo na 3D karticama. A igranje Quakea 2 u toj verziji predstavlja pravi spektakl. Lajt šou svetlosti, senki i boja u High Coloru, njihovo difuzno prelivanje i mešanje, mekoća animacije kretanja, zamagljivanje objekata, odsjaji koji nastaju kao posledica eksplozija ili ispaljenih projektila, savršeno pravilne konture objekata bez ikakve pikselizacije jesu samo neki specijalni efekti kojih u običnoj varijanti nema ili ih ima u daleko manjoj meri. 3dfx GL verzija je toliko superiornija da bi povratak na običnu bio ravan prelasku iz nekog mercedesa u fiću. Kao i u slučaju Tomb Raidera II, očito je da su autori svoje ideje realizovali kroz verziju za 3D kartice, dok su običnu ostavili tek toliko da im neko ne bi zamerio da preteruju.

Slaba tačka igre je globalna koncepcija nivoa. Ukratko rečeno, nivoi su relativno kratki i jednostavni, sadrže mali broj originalnih elemenata, veoma liče jedan na drugi i često se odlikuju monotonim delovima (npr. skladišta u kojima postoje kutije, kutije i...samo kutije). Tek na „Hard” nivou težine iskusni igrači mogu očekivati da će se suočiti sa podjednako veštim protivnicima; „Medium”, a pogotovu „Easy” nivo su, kako to klinci vole da kažu, „čista boranija”. Prvi Quake je, prema tome, bio i teža i kompleksnija igra od njegovog prethodnika.

Izlaskom Quakea 2 dve stvari su postale jasne: prvo, od sada pa na dalje, kriterijumi koji definišu dobru Doomoliku igru biće znatno oštriji, a Quake 2 će postati merilo za kvalitet igara koje će se tek pojaviti, i drugo, 3D kartice su donele revolucionaran napredak u pogledu grafike koji se jedino može meriti sa davnim prelaskom sa monohromatskih na kolorne grafičke kartice. Došlo je vreme da ponovo zavirite u vašu kasicu-prasicu.

Slobodan MACEDONIĆ