Posle nekoliko meseci slabijih ostvarenja na tržištu Amiginih igara, konačno se pojavilo nekoliko CD naslova koji zavređuju našu pažnju. Među njima je i druga CD igra koju je predstavio Vulcan, trenutno najveći distributer Amiginog zabavnog softvera. U pitanju je reizdanje jedne od najuspešnijih nekomercijalnih igara koja se pojavila na „slobodnom” tržištu, a radili su je programeri Austex Software-a. Naravno, igra je pretrpela niz sitnijih, uglavnom kozmetičkih izmena, tako da sada deluje mnogo ozbiljnije od nekih potpuno komercijalnih projekata.

Uvod u priču je, kako to dolikuje CD igri, kraći film koji opisuje lokalna dešavanja. Animacija je relativno glatka uz povremeno „seckanje” (možda je moj osmobrzinac prespor? prim.aut.), ali deluje dosta efektno. Da nismo videli uvod u igru Strangers (prethodno Vulkanovo CD izdanje) koji ni u jednom trenutku nije zastajkivao, utisak bi verovatno bio bolji.

Priča je manje više klasična - došli su divlji i oterali pitome. Vi, kao predstavnih prepadnih snaga „Centurion”, imate zadatak da upravljajući droidom porazite suparničke droide i spasete sve koloniste koji su preživeli invaziju. Sama igra je podeljena na desetak misija, sa čijim sadržajem će vas upoznati digitalizovani glas naratora.

Kada igra počne, pomislićete da se nalazimo u prethodnoj dekadi. U pitanju je takozvani 3D-izometrijski pogled na radnju, mada moramo pohvaliti preciznu grafiku i perfektnu animaciju. Možete se kretati uokolo, pretraživati predmete, komunicirati sa kolonistima, pucati, postavljati bombe i sl. Za transport između udaljenih delova kolonije, kao i za odlazak u hangar sa površinskim vozilima (o ovome nešto kasnije), služi teleport sistem koji je vrlo zanimljivo rešen. Naime, skoro svaki računar ili terminal na koji naiđete ima neku funkciju. Tako recimo laboratorijskim računarom upravljate uređajima u laboratoriji i započinjete ogledne procese, sigurnosnim uređajem otvarate i zatvarate vrata, a za teleport je zadužen transportni računar koji upravlja aparatom koji se nalazi na sredini prostorije. Sve ovo stvara jako dobru atmosferu, i čim malo „uđete u šemu” shvatićete da igrate jednu od najzanimljivijih igara poslednjih godina.

Osnovna šminka u odnosu na nekomercijalnu verziju su odlično digitalizovane poruke koje se povremeno pojavljuju u igri, što je do sada retko viđano na Amigi. Takođe, skoro svaki uređaj u igri se osim slikom i tekstom oglašava i glasom, pa sve zajedno deluje mnogo ubedljivije.

Borba između droida izvodi se u istom okruženju, pa će vam za uspešno obavljanje misija verovatno trebati dosta treninga, pogotovo kad naletite na opasnije i bolje naoružane droide. Povremeno će biti potrebno da izađete na površinu po kojoj se vozate takozvanim Hovar vozilom (vrsta hoverkrafta). Naoružanje vozila a i samog droida u početku je jadno, i dok se dobro ne opremite treba izbegavati ozbiljnije sukobe.

Dok upravljate vozilom, izvođenje podseća na Mercenary seriju sa 3D filovanom grafikom gledano iz kokpita Hovara. I ovo deluje pomalo arhaično, mada je izvođenje precizno a animacija brza i glatka. Spomenućemo i nekoliko sitnijih bagova u prikazu prostora i objekata, što donekle baca senku na celu igru. Borba vozilima je izrazito dinamična i zahteva mnogo veštine, a za one kojima se svidi postoji varijanta igranja specijalnih Hovar Wars misija za dva igrača putem serijske veze.

I na površini postoji teleport sistem, kao i posebna mesta koja obeležavaju podzemne hangare za „parkiranje” Hovara. Po našem mišljenju, efektnije bi bilo da je omogućeno slobodno kretanje droida i van broda po površini, sa mogućnošću ulaska u svaku zgradu. Ovako, stiče se utisak da je taj deo igre napravljen samo da bi razbio monotoniju i povremeno relaksirao igrača.

Ono najbolje u igri jesu zanimljivost misija i kvalitet problema koje igrač mora da rešava. Teško da ćete i u jednom trenutku pomisliti da je Uropa2 dosadna igra, a dobro ćete se pomučiti da pređete čak i prvu misiju.

Što se tiče konfiguracije potrebne za ovu igru, dovoljna je bilo koja Amiga sa hard diskom, 2 MB memorije (bar 1 MB Chip RAM-a), i 4-brzinskim CD-Romom. Ukoliko posedujete jaču mašinu, trebalo bi da izgleda još bolje. Igra se može pokrenuti direktno sa CD-a, a omogućena je i uobičajena sistemska instalacija na Hard Disk.

Da bi se stekao neki utisak o samoj igri, možda je najbolje da prvo pogledate nekomercijalnu verziju. Ako vam se dopadne i želite sve da odigrate u „punom sjaju” koji dopušta CD kao medijum, igru obavezno nabavite.

Miljan S. MIROVIĆ