Posle dve potezne strategije prilično diskutabilnog kvaliteta (serijal The Great Battles of (dopunite sami)), kompanija „Interactive Magic” rešila je da se okuša i na polju real-time strategija, te je svoje poklonike obradovala pred, sada već protekle („Hvala Bogu!” veli stomak) hrišćanske praznike. Rezultat je igra Seven Kingdoms koja će, u pravoj poplavi igara pomenutog podžanra, možda izazvati različite komentare.

Ne obazirući se preterano na uvodnu priču (svedena na rudimentarnu skasku o „dedi i unuku”, doduše u epsko-fantastičnoj varijanti), autori igre su se potrudili da svom čedu daju što originalniji izgled i po nečemu ga učine upadljivim u odnosu na konkurenciju. U tome su uglavnom i uspeli, ali ne forsirajući trku u „naoružanju” (grafika, zvuk – ergo više memorije i brži procesor) već unoseći neke nove do sada nepoznate elemente u žanr real-time strategija. No, krenimo redom.

Stavljeni ste u ulogu lidera jednog od kraljevstava u nekakvom mitskom svetu. Kraljevstava je, kao i nacija (Kinezi, Grci, Japanci, Maje, Normani, Persijanci i Vikinzi) sedam, mada pripadnost nekoj od nacija ne uslovljava automatski i potpadanje pod jurisdikciju određenog kraljevstva, već postoje multietnička sela. Cilj je jasan, objediniti sve narode pod kapom nebeskom u jedinstvenu državu, bilo silom, bilo milom. Što se sile tiče, tu se stvari nisu puno izmenile u odnosu na ostatak igara ovog žanra. Doduše, postoji ograničen broj tipova jedinica (što je donekle i zamerka igri), mnogo manji nego u drugim sličnim ostvarenjima, ali se to zato nadoknađuje njihovim unapređivanjem kroz borbu (pešadija) ili kroz naučna istraživanja (mehaničke jedinice). Opcije vezane za izgradnju, dobijanje resursa, vođenje bitaka i druge stvari već hiljadu puta viđene i skoro standardizovane ne vredi spominjati, no zato vredi napomenuti razlike:

1. Pored kraljevstava postoje i mnogobrojna nezavisna sela, veoma često etnički izmešana. U početku većina akcija (bilo diplomatsko-poslovnih, bilo vojnih) odigravaće se upravo oko ovih sela. Diplomatija ovde ima nešto drugačiji karakter nego klasični pregovori sa izaslanicima kraljevstava, i svodi se na tehniku štapa i šargrepe – tj. snažno vojno prisustvo u regionu kombinovano sa razvojem trgovine i najamom radne snage. Naravno, tu su i opcije potkupljivanja seljana, kao i ubacivanje špijuna koji će širiti defetizam i promovisati vašu krunu.

2. Spomenuta diplomatija je, u odnosu na rudimentarne pokušaje viđene u nekim novijim igrama ovog tipa, znatno uznapredovala, i otprilike je na nivou (ili nešto malo složenija) Civilizationa II što je za pohvalu. Ono što je takođe dobro rešeno je da se pojedini trgovinski sporazumi od strateškog značaja (uvoz velikih količina hrane za robne rezerve, ...) rešavaju na nivou diplomatije, a ne direktne trgovine. Diplomatski odnosi su lepo iznijansirani tako da se njihova lepeza proteže od rata i pograničnih napetosti, preko indiferentnosti, do različitih oblika sporazuma i saveza.

3. Trgovina i ekonomija takođe su dobili zasluženo mesto. I pre odašiljanja karavana sa skupocenom robom na put u druga kraljevstva, treba izgraditi rudnike, fabrike, pijace i slične objekte, koji ne samo da će omogućiti velikom broju ljudi da radi i izdržava se od nečeg drugog a ne samo od zemljoradnje, već će podmirivati potrebe lokalne populacije za različitim gotovim manufakturnim proizvodima.

4. Špijunaža i kontrašpijunaža su elementi do sada potpuno odsutni iz strategija u realnom vremenu. I na ovom polju učinjen je veliki pomak. Poput nekih drugih zanatlija, i špijuni se obrazuju, stiču iskustvo, a istovremeno obavljaju i neke druge delatnosti kao masku za svoj pravi posao (trgovina, nauka, ...). Špijunaža je veoma detaljno razrađena, od toga kako će se špijun ubaciti u tuđe redove (predaja, prerušavanje), preko raličitih podataka koje je u stanju da dobavi (ekonomski status, diplomatski odnosi, ...), pa sve do akcija koje može da izvede (preotimanje objekata, potkupljivanje, ubistva, ...). Kontrašpijunaža je urađena u sličnom maniru, samo što su ovaj put „mušterije” domaća sela i objekti u koja se špijun infiltrira i prati sumnjive aktivnosti, osobito onih koji su tokom igre prebegli u vašu kraljevinu. Čim otkrije nešto sumnjivo, organi reda prelaze na delo i oslobađaju špijuna.

5. Pre nego što su se ljudi pojavili, zemljom su harala neobična i divlja bića – Fritanci (Fryhtans). Njihove jazbine su i sada tu i tamo rasute po kopnu, i oni ponekad izlaze iz njih u lov, pljačku, ili čisto zabave radi. Jači su od bilo koje ljudske armije, i svaki sukob sa njima treba dobro pripremiti. Ipak, iza mrtvih fritanskih bandi često ostaje plen, tako da se rizik obično isplati.

6. Posle uspešnog napada na firtansku jazbinu, iza Firtanaca ostaju osim blaga i svici moći (scrolls of power). Ove svitke može da preuzme samo osoba čija nacionalna pripadnost odgovara jeziku na kome je svitak napisan (malo slovo na svitku), i daje mogućnost izgradnje objekta koji služi prizivanju božanske sile čija priroda zavisi od pronađenog svitka. Različita natprirodna bića predstavljaju moćno oružje kraljevine u borbi za prevlast i treba ozbiljno razmisliti o slanju ekspedicija na Firtance još u ranoj fazi igre.

Toliko o onome što igru čini originalnom i preporučljivom kao osveženje na polju real time strategija. Ukoliko se u eventualnom nastavku otklone neki nedostaci (monotona muzika, veći izbor građevina i jedinica, više misija - ovde faktički kampanje i nema, sve je u kontinuitetu - eventualni upliv FRP elemenata kao u Birthrightu) koji malčice kvare celokupni utisak, biće to pravi proboj i prelazak iz klasičnih akcionih strategija na kombinaciju misaonosti i brzih refleksa.

Umesto saveta, evo na kraju jednog veoma uputnog (ne samo što se ove igre tiče!) citata iz Biblije (Stari Zavet):

„Kad dođeš pod koji grad da ga biješ, prvo ga ponudi mirom. Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata, sav narod koji se nađe u njemu neka ti plaća danak i bude ti pokoran. Ako li ne učini mira s tobom nego se stane biti s tobom, tada ga bij. I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje, pobij sve muškinje u njemu mačem. A žene i djecu i stoku i što god bude u gradu, sav plijen u njemu, otmi, i jedi plijen od neprijatelja svojih koji ti da Gospod Bog tvoj.” Peta knjiga Mojsijeva 20. glava, 10.-14. pasus.

Viktor TODOROVIĆ