Posle nekoliko meseci najave i demo verzije koju smo imali prilike da vidimo na prethodnim CD izdanjima „Vulcan Softwarea”, stigao je poluprazan kompakt disk sa jednom od najtežih igara koje smo imali prilike da gledamo na Amigi. Uostalom, zar podnaslov igre, Tezej protiv Minotaura, ne govori dovoljno o čemu se radi?

U ulozi ste mladog ratnika Tezeja čiji je cilj da spase šest devojaka koje su poslate kao hrana Minotauru, opasnom monstrumu koji se skriva u najkomplikovanijem lavirintu ikad napravljenom. Da je tako, uverićete se posle samo nekoliko pređenih prostorija. Naime, Vulcan je toliko zakomplikovao kretanje kroz lavirint, da mitovi starih Grka izgledaju kao dečija igra prema onome kroz šta ćete morati da prođete ako želite da završite ovu igru. Sem toga, slobodna interpretacija starih vremena i same legende je toliko uzela maha da će Tezej bez problema pucati iz srednjovekovnog samostrela, bacati bombe kakve smo imali prilike da viđamo po filmovima iz vremena francuske revolucije, a na mehanizmima koji se nalaze sakriveni u lavirintu pozavideo bi im i sam agent 007 lično.

Uvodnom filmu je teško dati prelaznu ocenu. Iako na momente predstavlja nekakav 3D rendering, sve je toliko neuverljivo da je sam način izrade postigao kontraproduktivan efekat. U prethodnim CD izdanjima to je ipak bolje izgledalo.

Sama igra urađena je kao mešavina raznih žanrova, a vizuelno najviše liči na legendarni Chaos Engine. Iz iste, poluptičije perspektive gledamo oklopljenog ratnika kako se zaglavljuje po najčudnijim prostorijama koje smo do sada viđali. Svuda uokolo niču razne kreature, stalno nailazite na nekakve prekidače, tajna vrata, pokretne zidove, a ako imate sreće, nabasaćete i na pergamente koje su za sobom ostavljali vaši prethodnici. Oni mogu biti od presudnog značaja za rešavanje zagonetki, te na njih obratite posebnu pažnju. Tu je i nekakav teleport sistem (!?) koji radi na principu da jedan teleport vodi uvek na tačno određeni drugi teleport, i obrnuto. Štos je naravno u tome što ih ima na desetine, pa je gubljenje zagarantovano. Sem toga između prolaza obično postoji neka vrsta mostića koji se aktivira i deaktivira prelaskom preko tačno određene površine. Bez mostića, dalje napredovanje je nemoguće.

Tehnička strana igre je uglavnom dobra. Likovi i okolina su lepo nacrtani i animirani, mada na momente, pogotovo u podzemnim prostorijama sve izgleda pomalo monotono. Zvuk je oskudan, a poruke u igri su morale biti digitalozovane po uzoru na njihovu prethodnu igru. To je standard na koji se firme koje prave i distribuiraju igre za Amigu moraju navići. Kontrole su standardne za ovakvu vrstu igara, a brzina kretanja je taman takva da se kaže da nije u pitanju čista arkada, već arkadno istraživačka igra. Za igru je neophodno imati bilo koju Amigu sa hard diskom, 2 Mb memorije (bar 1 Mb Chip RAM-a), i dvobrzinskim CD-Romom. I ovde važi pravilo da igra izgleda bolje na jačim mašinama.

Lični utisak autora je da je igra ipak preteška za obične smrtnike. Čim zakoračite u neku prostoriju zažalićete zbog toga jer će iza svakog ugla, iz skrivenih vratanaca na patosu, sa plafona, iz zidova i odande odakle najmanje očekujete početi da iskaču monstrumi, da vas gađaju vatrenim loptama, da vam se zabadaju skrivene zamke u stopala, a uz sve to postoji i vrsta monstruma koja vas zamrzne na koji sekund, tako da vam spasa nema. Ako i preživite sve to, logički problemi koji su povezani sa vašim napredovanjem kroz lavirint će vas dokusuriti. Uz pomoć besmrtnosti (ako startujete igru iz CLI-ja sa parametrom immortal) uspeli smo samo da se zaglavimo negde oko prve devojke, uspust pronašavši kreaturu koja tvrdi da je vekovima zatočena u lavirintu. Nimalo ohrabrujuće.

Možda će podsticaj upornim igračima dati šifra koja bi trebalo da se pojavi nakon (uspešnog) završetka igre, sa kojom je moguće igrati bonus igru iznenađenja za dva igrača.

U svakom slučaju, zanimljivo ostvarenje, mada pomalo zakasnelo. Igre su u poslednjih nekoliko godina na ostalim platformama mnogo više uznapredovale.

Miljan S. MIROVIĆ