Postoji jedno zgodno pravilo kod igara, tzv. Bušnelov zakon, koji glasi: „Easy to learn, hard to master”. U suštini, to znači da što igrač lakše savladava kontrole, ali ima solidnu glavobolju tokom igranja, to će i sama igra verovatno biti popularnija. Proun je klasični primer tog pravila.Cilj igre je jednostavan – lopticu, koja se kreće po kablu i može rotirati oko njega, treba sprovesti kroz nekoliko krugova i pobediti vreme ili protivnike, pritom eskivirajući razne prepreke koje su prikačene na kabl. Proun liči na vrtoglavi spust kroz trodimenzionalnu sliku Kandinskog, i u početku će vas pustiti da se šegačite umećem da pri manjoj brzini uspešno zaobilazite prizme i lopte koje vam stoje na putu, ali kada otključate veće brzine, počinju poteškoće. Ako loptica zakači prepreku ili udari u nju, to će je usporiti i dati priliku drugim igračima da pređu u vođstvo. Takođe, rotiranje usporava lopticu, pa je potrebno naći što efikasniji put, bez previše okretanja i bliskih susreta sa preprekama. Za vožnju bez sudaranja dobija se boost, koji se može upotrebiti bilo kada i dati znatno ubrzanje u trajanju od dve sekunde. Postoje tri moda u kojima se igrač može takmičiti – Championship, gde se prelaskom triju mapa i skupljanjem poena otključavaju nove brzine, Single Race, gde može igrati i do četiri igrača istovremeno, i možda najzanimljiviji Time Trial, gde se igrač trka sa duhovima svojih prethodnih vožnji. Pre igranja treba dobro zagrejati prste i spremiti otpornu tastaturu, jer grčevito pritiskanje tastera nije dobro ni po jedno od njih. Takođe, naginjanje ustranu glave ili celog tela ne pomaže u kontroli loptice (proverili smo). Samo duboko udahnite i naoštrite reflekse do maksimuma... Miloš MILOŠEVIĆ | | |
