Sigurno se pitate zašto vaš omiljeni časopis, standardno megamunjevit, tek u februaru objavljuje opis igre izdate početkom novembra prošle godine. Objašnjenje sledi: kada se Sword of the Stars II: Lords of Winter pojavio u digitalnim i analognim prodavnicama, bio je potpuno neigriv, polupan, neugledan i nikakav. Ljudi koji su za igru izdvojili 40 evra bili su sa dobrim razlogom u WTF fazonu. Razvojni tim Kerberos oglasio se nakon nekoliko dana: u prodaju je puštena beta verzija, igra nije spremna, izdavač Paradox je pobrkao datume, oprostite nam, please, pečovaćemo sve probleme. Milostivi kakvi jesmo, igri dadosmo dva meseca grejs perioda da vidimo da li će se Kerberos držati reči ili će mušterije ostaviti da vise i klate se na vetru kao napuštene šunke.

Šezdeset dana i dvadeset jedan patch kasnije (da, 21), igra je s tehničke strane uveliko reparirana. Više ne izleće u Windows, ne usporava se posle deset poteza, mehanika, u globalu, funkcioniše OK... Nažalost, loš dizajn, dosada i opšta neintuitivnost faktori su koji se ne mogu lako zakrpiti i koji igru muče kao i prvog dana.

Sword of the Stars II: Lords of Winter je 4X igra, svemirska strategija/upravljačka simulacija koja kombinuje globalni, potezni modul i taktičke bitke u realnom vremenu. Prvi deo SotS-a bio je dovoljno popularan da se autorima isplatilo da pored dve ekspanzije urade i nominalan drugi nastavak. Trodimenzionalna mapa galaksije i relativno jednostavan gameplay bili su dobitna kombinacija, koja u gotovo neizmenjenom obliku postoji i u dvojci. Problemi sa Lords of Winterom leže u sferi ostalih gradivnih elemenata igre: iza nejasne trgovine, kriptične diplomatije i taktičkih bitaka verovatno je postojao neki plan, ali je njegova realizacija apsolutno podbacila.

Igra ne sadrži klasičnu kampanju, već je bazirana na skirmish mapama za minimalno dva i maksimalno osam igrača, što je sistem koji je gotovo identičan sa Sins of the Solar Empireom. Opcija Scenarios, koja bi trebalo da donese i story-driven misije, koje vam igra sugeriše kroz splash-screen biografije vanzemaljskih lidera, trenutno je neaktivna, ali Kerberos obećava da će i ona jednom stići na red za pečing.

U igri ima vrlo malo realnih varijabli, mnogo manje nego u bilo kojoj igri sličnog tipa, a i one koje su prisutne koncipirao je neko ko o njima nije dobro razmislio. Čak je i „pacing” skroz pogrešan: u svakoj, čak i u najmanjoj partiji za dva igrača na mikromapi proteći će sati pre nego što se bilo šta uzbudljivo desi. Protivnici nisu nimalo agresivni, već se uljudno šire samo po slobodnim sistemima, čekajući da dođete i presudite im.

Taktičke bitke čiji su vas spektakularni skrinovi sigurno privukli da razmišljate o igri, verovatno su najproblematičniji element igre. Njihov osnovni problem tiče se vremenskog limita svake pojedinačne bitke, koji iznosi minimalno pet a maksimalno 12 minuta. Fajt u svakom planetarnom sistemu zahteva mnogo više vremena, pogotovo u kasnijem toku igre, kada i vi i protivnici na raspolaganju budete imali flote drednota koji su tvrđi od dijamantskog oraha, a sistem ima X planeta, od kojih svaka ima neku orbitalnu odbranu. Naprosto, ovde nećete biti u stanju da iznenadnim prepadom sameljete protivnika, već se sve svodi na lagano, smarajuće krckanje u više rundi. Kad se setimo spektakularnih situacija iz Sins of the Solar Empirea, invazije na zvezdane sisteme iz više pravaca, dešperatne bežanije oponenta čiji flotni ostaci pokušavaju da pobegnu iz gravitacionog bunara i odlete u hipersvemir, trapavi i bledi fajtovi SotS-a II jednostavno ne deluju kao aktivnost vredna truda. Tom zaključku doprinosi i nefunkcionalni borbeni interfejs, sa kriptičnim komandama nalik na „roll” i „spin”, a bez opcija za formacije ili bilo kakvu napadačku strategiju... Zaista bedno. Srećom, tu je opcija za automatsko izračunavanje ishoda bitaka, koju ćete sigurno obilato koristiti.

Sword of the Stars II: Lords of Winter je igra koja nema budućnost. Sins of the Solar Empire je u svakom pogledu bolji, a uskoro dolazi i Rebellion, njegova treća ekspanzija, o kojoj se šuška mnogo toga pozitivnog.

Miodrag KUZMANOVIĆ