Blocks That Matter je stvarno simpatična, dopadljiva, vedra, pa čak i pametna igra kojoj nije lako dati nižu ocenu. Međutim, nešto tu ne štima.Mada osnovna zamisao ne izmamljuje uzdahe, ne može se reći da Blocks That Matter nešto posebno ne valja s te strane. Mada je igra francuska, pre deluje kao da su neki Rusi pomalo umešali svoje prste tokom izrade, pošto ta osnovna zamisao poprilično „vuče” na Tetris. Igrač preuzima ulogu Tetrobota, bota koji pokušava da pronađe put do svojih otetih vlasnika. Zadatak: pronaći portal koji vodi do sledeće sobe. Problem: prolaz koji vodi do portala nalazi se suviše visoko. Rešenje: sakupiti naslovnu četvorougaonu materiju, conveniently placed širom nivoa, i od nje sazidati „odskočnu platformu”. Zanimljivo je to što te platforme ne možemo da gradimo kako nam dune, već postoje određena pravila koja moraju da se poštuju. Prvo i osnovno, svaku platformu čine četiri bloka materije, i to je apsolutno non-negotiable. Drugo, postoji više vrsta materije – kamen, pesak, drvo itd., svaka sa različitim svojstvima, što je osnova gejmpleja. Primera radi, blok od peska nikad ne može da stoji bez potpore, onaj od drveta gori u vatri i tome slično. Kasnije se javljaju i protivnici koje treba izbegavati, izuzetno povećana potreba za ekonomičnom upotrebom materije, koje, kao i streljiva u Silent Hillu, nikad nema onoliko koliko bismo mi to želeli, a tu su i još neke zanimljivosti. Cela ta priča, onako na papiru, odavala je utisak veoma zabavne ideje, kao da tu nema mesta grešci... A onda smo shvatili da se baš i ne zabavljamo mnogo. Pola sata kasnije više se nije moglo, pa smo pohitali ka disku sa prošlogodišnjim P. B. Winterbottomom. E, to je igra! Taj, a i mnogi drugi naslovi ovakve prirode (znate ih svi – Braid, Trine, Limbo...) pred čoveka stavljaju logičke probleme koje on onda rešava kreativnim razmišljanjem – „van kutije”. A u igri Blocks That Matter sve je nekako nasumično i u suštini nema potrebe za bilo kakvim razmišljanjem. Sve se maltene svodi na trial & error – da li prvi blok ide ovamo ili da ga smestimo tamo, ili onamo... I tako dok ne ubodemo pravo rešenje. Nisu sve prepreke takve, ali... Veoma je bitno da se to nasumično isprobavanje vrši u glavi, jer eto još jednog nedostatka – kad dođe do „Titanik situacije”, nema nekog checkpointa koji nas vraća do prethodnog izazova. Jok, tada moramo da prelazimo čitavu deonicu ispočetka. Nije to ništa strašno kad se razmišlja unapred, mada pogreši čovek... Kada se sve uzme i sabere, Blocks That Matter nas je prilično razočarao. Doduše, vidimo da se kolegama sa Zapada igra baš dopala. Aleksandar ĐURIĆ | | |
