Sjajna je stvar to što je u poslednje vreme nastala prava eksplozija indie igara, što je umnogome obogatiloigračku scenu i učinilo je raznovrsnijom. U prethodnoj godini bili smo svedoci nekoliko fenomenalno kreativnih igara ovog žanra, a poslednja u nizu, koja nam čini veliku čast, jesu Nezgode gospodina Vinterbotoma.

Vinterbotoma bije glas beskrupuloznog kradljivca pita, čija je jedina svrha postojanja da proždere svaku pitu od Malezije do Marsa. Jednog dana, međutim, u snu je osetio čudan, neprepoznatljiv, a pre svega predivan miris. Probudio se i spazio najlepšu pitu koju je ikada video. Pokušao je da je stigne, pipne, dohvati i samo malo gricne, ali nikako nije uspevao u tome. A onda je, kao što je Alisa upala u Zemlju čuda prateći belog zeca, Vinterbotom bio uvučen u portal, da bi nakon nekog vremena shvatio da se nalazi u prošlosti. I ne samo to, stekao je moć izvijanja vremena i prostora. Ne prezajući od nepoznatog, naš junak jurnuo je dalje shvativši da će mu nove mogućnosti biti od pomoći u jurenju pite snova.

The Misadventures of P. B. Winterbottom je igra vrlo jednostavnog cilja – sakupiti sve pite po svaku cenu. Iako to deluje kao jednostavan zadatak, odlično konstruisane zagonetke stoje na putu ka slatkoj strasti. Kada bismo ovu igru poredili sa skorijim indie ostvarenjima, najočigledniji pandan svakako je sjajni Braid. Iako su sličnosti koje se ogledaju u manipulaciji vremenom više nego očigledne, Winterbottom ipak nosi nekoliko noviteta u rukavu i svakako poseduje drugačiju vrstu šarma. Problemi sa kojima se susreće junak osmišljeni su suštinski drugačije nego u Braidu. Gameplay se zasniva na snimanju akcija i vraćanju kroz vreme. Ta akcija generiše Vinterbotomovog klona koji će ponavljati radnju koju ste snimili. U zavisnosti od nivoa moći ćete da imate jednog ili više klonova sa kojima ćete sarađivati kako biste pokupili sve pite na nivou. Igra se deli na nekoliko segmenata koji iziskuju različite načine razmišljanja, a svaki od segmenata ima određen broj nivoa.

Grafički, igra predstavlja svojevrstan omaž eri nemog filma i sjajno dočarava atmosferu na kojoj se bazira. Izvanredna muzika, zvučni i vizuelni efekti su pun pogodak i dolivaju ulje na već uzavreli ambijent koji je apsolutno jedinstven. Jedinu zamerku možemo uputiti dužini igre, zbog toga što je za završavanje glavne priče i bonus segmenata potrebno nekoliko dana, uz maksimalno gustiranje i igranje natenane.

Uroš ZORIĆ