Sedam dugih godina bilo je potrebno da solidna, ali pomalo i nezapažena point & click avantura Black Mirror konačno dočeka svoj nastavak i obraduje avanturiste željne raspleta misterije nedorečene na kraju prvog dela. Iako je original nastao od strane čeških autora iz Future Gamesa, potencijalni nastavak ubrzo je gravitirao ka nemačkim izdavačima, u ovom slučaju Cranberry Productionsu, kao glavnom i neumornom stožeru avanturističkih igara na teritoriji Starog kontinenta.

Radnja igre odvija se dvanaest godina nakon dešavanja iz prvog dela i prati Darena Majklsa, mladog i buntovnog studenta iz velikog grada koji raspust provodi u usamljenom mestašcetu Bidford kraj obala Mejna u Novoj Engleskoj, i to na poziv svoje majke koja pati od određenih zdravstvenih problema skopčanih sa njenom prošlošću, kada je Daren još bio dete. Smarajući posao u lokalnoj foto-radnjici koju vodi antipatični gazda perveznjak i gradić u kojem je najuzbudljivija aktivnost posmatranje morske pučine, uz sitne čarke i pakosti smarajućih stanovnika, jeste sve što Bidford može da ponudi jednom neshvaćenom ljubitelju „Nirvane” i „Pearl Jama”. Do razbijanja melanholije i malo živosti dolazi onda kada Daren upozna tajanstveno lepu Anđelinu i primeti da se po gradu vrzma stranac koji se raspituje za njih oboje, kao i kada otkrije da je majka malo „iskrivila” istinu o svojoj prošlosti. Stvari se, međutim, neočekivano zahuktavaju kada u gradu padne i prva žrtva, sa ubicom koji je na slobodi, i kada započne serija čudnih dešavanja. Sve to ima veze sa Darenovom majkom i njenim boravkom u Engleskoj, u okolini seoceta Vilou Krik i na zloglasnom imanju Black Mirror, poznatom iz prve igre...

Priča je iznenađujuće iznad proseka, sa uverljivim likovima i njihovim kompleksnim odnosima (ucene, preljube, zlostavljanje, samoubistva, ogovaranja iza leđa i splektarenja), neočekivanim otkrićima i zanimljivim obrtima, a sve to uz ukusnu dozu misterije i svega onog što inače prati jedno sablasno i ukleto imanje koje drži do sebe. Ako bismo povlačili filmske paralele, rekli bismo da je Black Mirror 2 avantura koja podseća na malo kvalitetniji triler iz Hallmark produkcije, namenjen omladinskom uzrastu. Dodatni plus u ovom smislu ide i obilasku starih lokacija iz originala, sada u novom ruhu, kao i sretanju sa odranije poznatim likovima i razotkrivanju pitanja i misterija koje su ostale neistražene u prvom delu.

Black Mirror 2 je u svakom svom aspektu klasična, old school point & click avantura solidne dužine i sporog tempa, kojom dominira upotreba predmeta na pravom mestu, pretrpani inventar, sporadični kratki i informativni dijalozi sa likovima i povremeno rešavanje jednostavnih logičkih mehanizama. Zagonetke i problemi su kvalitetno osmišljeni i često počivaju na očiglednim i logičnim rešenjima, čemu u velikoj meri igraču pomaže i Darenov dnevnik u kojem su detaljni opisi trenutno aktivnih zadataka, kao i druge bitne reference, unosi i zapažanja glavnog lika. Još jedan veliki plus ide i Darenovom veštom komentarisanju tehničkih uređaja, softvera i računarske opreme, koji su predstavljali čudo tehnike u vreme dešavanje igre (prva polovina devedesetih), a koji sada mame nostalgične osmehe na licu. S druge strane, zamerke se odnose na Darenove beživotne i smarajuće komentare i neuspele pokušaje ubacivanja humora da bi bio u kontrastu sa mračnom i neveselom atmosferom, koja, s druge strane, odlično funkcioniše.

Vizuelna strana igre predstavljena je standardnim sistemom locations good, characters bad. Ovo podrazumeva lepo dizajnirane lokalitete koji su natrpani detaljima i taman dovoljnim brojem diskretnih animacija da sve ne bi izgledalo previše ukočeno (ovo se odnosi i na sporadične prolaznike kojima ne možete da se obratite, ali koji dodatno pojačavaju utisak da ste na stvarnim, živim mestima). Grafički identitet igre odiše određenom dozom melanholije i turobnosti, što je sasvim u skladu sa karakterom priče, a posebno treba pohvaliti izgled lokaliteta prilikom različitih atmosferskih prilika (obilazak starih lokacija po kojima sada, na primer, pljušti kiša ili se spustila noć samo još više pojačava dobru atmosferu). S druge strane medalje nalaze se siromašno modelovani i ukočeni likovi sa živcirajućom potrebom da se naporno izrotiraju poput tenkića poručnika Grubera svaki put kada treba da stanu u poziciju za razgovor ili manipulaciju sa elementima na ekranu. Sa audio strane stvari stoje poslovično loše kada se radi o nemačkoj školi prevođenja avantura na englesko govorno područje. Ovo se pre svega odnosi na ubitačno anemičan i monoton glas glavnog junaka koji zvuči kao da je upravo osvojio poslednje mesto na takmičenju u citiranju kompletnih Šekspirovih dela. To, na svu sreću, ne važi za većinu ostalih likova koji su posao odradili korektno. Daleko veći problem su mušičav dizajn i obrada zvuka, jer će se često dešavati da dijalog između likova bude nadjačan okolnim zvucima ili muzikom, bez obzira na nivo podešavanja u glavnom meniju. Muzička pratnja je, očekivano, adekvatno neprimetna i neće izmamiti previše uzdaha.

Black Mirror 2 izgleda i deluje kao još jedna od mnogobrojnih avantura koje se neumorno štancuju u nemačkim fabrikama, ali se apsolutno oseća da ima ono „nešto” što će ljubitelji avantura znati da prepoznaju i cene. Ništa spektakularno novo nećete doživeti ili videti, ali se oseća trud koji je uložen u to da bi igra više nego uspešno simulirala jedan solidan filmski krimi triler kako kroz zanimljivu priču tako i kroz neuobičajeno razrađene likove. To se ipak ne sreće tako često u žanru point & click avantura koje simuliraju stvarnost.

Aleksandar DINIĆ