U poslednje vreme svedoci smo oživljavanja popularnih žanrova sa arkadnih aparata. Nezavisna scena, u kojoj mnogi vide izvor svežih ideja, predstavlja istovremeno i stecište veterana koji sa setom pričaju o starim danima kada su se životi merili žetonima. Jedan od popularnijih žanrova tog vremena svakako su bile rail shooters, akcione igre koje su ime dobile zahvaljujući samohodnoj kameri koja je igraču ostavljala slobodu rukovanja nišanom. Da se u igrama ovog tipa nije promenilo mnogo toga pokazuje i Alien Dominion koji, ako zanemarimo očigledan napredak u pogledu grafike, u stopu prati put utaban pre više od dve decenije.

Igra vas stavlja u ulogu Sergeja, mitraljesca na rudarskom svemirskom brodu. Život ovog ruskog Duke Nukema prilično je dosadan sve do trenutka kada njegova letelica, tražeći rude u asteroidnim poljima, ne dođe u susret s nepoznatom rasom agresivnih svemiraca. Tada počinje staromodno roštiljanje u najboljem smislu, koje predstavlja svojevrsnu trodimenzionalnu verziju igre Space Invadersa i njegovih klonova. Neprijatelji napadaju sa svih strana, a vrsta i broj su im ograničeni, ali se progresivno povećavaju na svakom od ukupno šest nivoa. Kako svaka misija traje tačno deset minuta, da bi se uspešno izborio s navalom protivnika igrač će na raspolaganju imati nadogradnje, koje je moguće kupiti pre polaska u akciju. Ovi dodaci podeljeni su u četiri odvojene grupe i pokrivaju oružje, poboljšanja naoružanja, štitove i defanzivna pojačanja. Brod ima ograničen prostor za ugradnju, a između misija treba platiti i popravke trupa, pa je neophodno praviti kompromise. Valutu u igri predstavljaju kristali koji se dobijaju uništavanjem protivnika, a zarađena količina zavisi i od nivoa težine koji je odabran u početku. Nišan automatski prepoznaje da li su neprijatelji u dometu ili ne, a razlikom u boji ističe one koji i sami napadaju igračev brod.

U dnu ekrana su skale koje prikazuju jačinu regenerišućih štitova i stabilnost trupa. Ukoliko obe padnu na nulu, brod će se automatski popraviti ukoliko ima zalihu mehaničkih sondi. Ovo omogućava da se akcija ne prekida kada igrač izgubi život, te da igra zadrži frenetičnu arkadnu dinamiku koja joj je glavni adut. Treba ipak obratiti pažnju na to da u skladištu uvek bude sondi, jer u igri ne postoji mogućnost čuvanja pozicije, te se u slučaju konačne smrti igraču ostavlja samo mogućnost upisa u tabelu rezultata i povratak u glavni meni.

Igra izgleda lepo iako nema podršku za najnovije vizuelne efekte. Zvuk i glasovna gluma su na veoma niskom nivou, ali je za jednu malu, nezavisnu igru pohvalno to da ih uopšte ima. Šteta što Alien Dominion nema još nekih detalja koji bi ga učinili zanimljivijim, poput medalja za preciznost ili privremenih dodataka unutar misija.

Zanimljivo je to da se radi o plodu domaće pameti, jer su autori Roberto Koci i Budimir Mrkobrad poreklom sa naših prostora, iako je Black Fire lociran u Španiji. Alien Dominion ni po čemu nije revolucionaran naslov, ali predstavlja dobar primer toga da je bolje objaviti malu ali dovršenu igru nego sanjati o revoluciji pa odustati na pola puta.

Nikola BULJ