Nakon bacanja pogleda na agresivno generički naslov i screenove iz igre, Split/Second deluje kao nešto što je anonimna kompanija xyz skuckala na brzinu koristeći grafički dopadljiv engine i ograničene elemente gamplaya. Na sveopšte čuđenje, iza igre stoji niko drugi nego Disney Interactive, izdavač koji je izgleda odlučio da zagrize i nešto drugo osim torti koje su do sada predstavljale raznorazne activity zavrzlame i ekranizacije dugometražnih crtaća i filmova. Svesni toga da prvenac u agresivnom žanru arkadnih jurilica bez mnogo dodira sa realnošću neće imati mnogo šanse on its own, diznijevci su ubacili i neočekivani twist. Split/Second je atipičan predstavnik žanra koji izgleda kao nešto što je režirao Majkl Bej lično, koktel furiozne vožnje i spektakularno živopisne i ničim neizazvane destrukcije koju ćete taktički koristiti u trkama kako biste doakali svojim protivnicima na stazi.

Prema zamisli autora, Delić sekunde je svojevrsni reality TV show u kom se kroz pripremljene lokacije i kulise utrkuju daljinski upravljani bespilotni trkački bolidi (naravno, jedan Dizni nije smeo u svojoj igri da dozvoli prizore stradanja modelovanih vozača). Cela igra zamišljena je kao serijal sačinjen od tier sezona, od kojih svaka sadrži četiri standardne, jednu otključavajuću i jednu elitnu trku, u kojima felne i karoserije ukrštate sa opasnijim njuškama sa imenom i prezimenom u Split/Second univerzumu. Modovi kroz koje ćete se provozati variraju od standarnih (klasična trka, kao i sistem eliminacije u kojem tajmer odbrojava učešće u trci poslednjeplasiranom, nakon čega se resetuje) do prilično originalnih – izbegavanje projektila kojima vas zasipa helikopter uz što veće nizanje score multiplikatora (kao i varijacija iste trke u kojoj pokušavate da oborite dotični helikopter) i Survival režim u kojem pokušavate da prestignete konvoj teških teretnjaka koji vas zasipaju plavim (usporavanje) i crvenim zapaljenim burićima (trenutna eliminacija i gubitak vremena). Poslednji trkački mod je Detonator, i tu se utrkujete s vremenom, pri čemu vas računar automatski zasipa svim mogućim power play eventima na stazi.

Pomenuti power playevi su i glavni hajlajt igre, a uz pažljivu taktičku primenu na „terenu” u velikoj meri mogu da utiču na finalni plasman učesnika. O čemu se zapravo radi? Svaki put kada se nađete u repu protivnika (Draft), izvedete proklizavanje (Drift) ili se nađete duže vreme u skoku, puni se trostepena skala sa dva plava i jednim crvenim segmentom. Kad god je jedan od segmenata dostupan, u toku trke je potrebno pratiti pojavljivanje ikonica iznad protivničkih kola, što je signal da možete aktivirati datu terensku prepreku koja će usporiti ili u potpunosti demolirati sporno vozilo (uz kaznene sekunde do novog respawna). Dotični eventi ponavljaju se ili su specifični za svaku stazu posebno i variraju od helikoptera koji izbacuju eksplozivne buriće, detoniranja parkiranih cisterni, rušenja i demoliranja čitavih objekata, „čišćenja” staze ogromnim kranovima ili metalnim kuglama za rušenje zgrada, rudarskim kamionom okačenim o helikopter koji će protutnjati nivoom i slično.

Kada (i ako) uspete da popunite sve tri skale, pored pomenutih sabotaža (koje mogu da zbrišu i više protivnika odjednom), celokupnu power-meter skalu možete investirati i u ultimativno razaranje staze, u skladu sa njenom stukturom i tematikom. Kompozicija voza koji se ruši sa železničkog mosta, autostrada koja puca po blokovima i na put šalje kišu automobila i kamiona, obrušavanje aerodromskog tornja, izbegavanje putničkog aviona koji se upravo survava na pistu, udar prekookeanskog broda u dok gde su staza ili kompletna fabrika koja odleće u vazduh, sa vozačima koji treba da provezu slalom kroz odvaljene turbine i padajući materijal, scene su koje zaista oduzimaju dah i koje vam neće lako dosaditi. Ono što ih čini posebnim (pored spektakla samog prizora) odnosi se i na trajno menjanje konfiguracije i izgleda staze, jer njihovim okidanjem stvarate nove rute i prečice, uz uzgredno uništavanje bilo kog protivnika koji se zatekao u momentu aktiviranja sveopšte destrukcije.

Osećaj prilikom vožnje sasvim je korektan, a akcenat je na brzim refleksima i izbegavanju opasnosti na putu u „deliću sekunde”, što može da predstavlja razliku između pobednika i spaljene olupine. Kako bi smenjivanje furiozne jurnjave i sveopšteg mayhema i razaranja uvek bili u prvom planu, igra je u svakom drugom pogledu očišćena od bilo kakvih smarajućih sitnica koje bi usporile pumpanje adrenalina. Nepostojeća oštećenja ne utiču na performanse vozila (osim pomenutog uništenja u eksplozijama/direktnim sudarima, što se sankcioniše gubitkom dragocenog vremena prilikom povratka na stazu), a isto važi i za brzinometre, spisak učesnika i rotirajuću mapu u uglu ekrana... Sve što treba da znate zgodno je smešteno uz donju ivicu branika zveri koju vozite: trenutni krug i pozicija u trci, vreme i poeni u pojedinim modovima, kao i pomenuta pp skala.

Skrljavanjem određenog broja protivnika otključavate pomenute bonus trke, plasman na jedno od tri prva mesta na elitnim izazovima otvara novu sezonu, dok gomilanje poena uspesima u trkama progresivno otključava nove i bolje vrste vozila, sa četiri varijabilne karakteristike. Mane Split/Seconda tiču se, očekivano, prevelikog insistiranja na spektaklu na stazi i zanemarivanju bilo čega drugog što bi tome stalo na put. Pored već pomenutog odsustva modela oštećenja i ogoljenog osećaja vožnje, tu je i nepostojanje bilo kakvog detaljnijeg career režima i dodatnih budženja automobila (čak je i postavljanje osvojenih decals nalepnica automatizovano), čemu dodatno kumuje i prečesto ponavljanje staza, varijacija puteva i prečica na njima.

Aleksandar DINIĆ