Kako vreme leti! Od pojave originalnog DeathSpanka prošlo je oko godinu dana (za konzolne verzije malo više, za PC malo manje vremena). Treći deo sage o heroju ugnjetavanih, uništitelju zla i vlasniku svih magičnih „tangi vrlina” počinje kada njegovo mirno kraljevstvo Spanktopiju napadne džinovski zli robot koji veoma liči na samog DeathSpanka. Šta se desilo? DeathSpank je nosio sve tange odjednom, što je stvorilo njegovog zlog dvojnika – AntiSpanka. Ako želi da porazi AntiSpanka, DeathSpank mora da uništi tange, a to je moguće samo u Vatrama slanine (Fires of Bacon). Tako počinje još jedan festival urnebesnih dijaloga i hack’n’slash borbi.

The Baconing od samog početka stavlja na probu vašu zasićenost ovim serijalom. Kao i prethodne dve igre, i ovo je akcioni RPG. Zapravo, sem izgleda oružja i oklopa, gotovo je sve isto. Borbe, dijalozi, oprema, inventar, korišćenje objekata i mehanika igre skoro su identični. Odstupanja od prethodnih delova su retka, a njihov značaj više je teorijske nego praktične prirode. Glavno odstupanje je čudna težina igre. Ne govorimo o balansu četiri stepena težine ovog naslova (poslednji se otključava tek kad jednom pređete celu igru), nego o neujednačenoj snazi protivnika u okviru svakog pojedinog stepena težine. U prva dva dela veoma su retke bile situacije da neki protivnik može da ucmeka DeathSpanka sa dva-tri ili, ne daj bože, jednim udarcem. U The Baconingu to nije slučaj. Protivnici ili udaraju neočekivano jako ili se kreću u grupicama, pa čim ne obraćate pažnju, desiće se da još jednom trčite od poslednjeg poljskog klozeta, tj. Save lokacije, ka mrskom neprijatelju. Druga stavka koja otežava igru je novi rebalans oružja za borbu sa distance, koje je u prve dve igre bilo nerealno snažno. Da stvari budu još veselije, ne samo što DeathSpank nije više opasan sa distance kao pre, već su svi strelci koji vas napadaju znatno jači. Naravno, sve ovo nije nepremostiva prepreka, već samo zahteva malo prilagođavanje u stilu igre u odnosu na prethodna dva naslova. Štit, koji vam u prva dva dela gotovo nije ni bio potreban, sada je obavezan u skoro svakoj borbi. Više se neće desiti da prodavci prodaju najbolje oklope ili oružje kao pre, tako da gomilu novca koja vam izdašno pada na sve strane možete slobodno da trošite na hranu, napitke i granate (koje možda nisu user-friendly kao bazuke iz dvojke, ali nakon malo prakse postaju vam novi najbolji prijatelj). Značaj upotrebe štita ogleda se u promeni perkova. Tako je ubačen novi perk za jačanje snage bloka i odgurivanja protivnika. Drugi (i poslednji) novi perk je jačanje snage sopstvenih pomoćnika kojima može da upravlja drugi igrač, ali, kao i u prethodnom delu, samo u svojstvu DeathSpankovog satelita, a ne kao punopravni saborac. Ovaj polukooperativni mod olakšava igru onom ko vodi DeathSpanka, ali ne daje mnogo motivacije prijatelju kome ste uvalili kontrolor da glumi AI za lika u čijem opremanju i napretku ne može da učestvuje. Ipak, dizajneri su nasatavili da povećavaju broj pomoćnika koje možete da birate. Tako se čarobnjaku Sparklesu i nindži Stivu pridružuju dva nova šarolika lika: humanoidni pauk Tankko i ajkula čekićara u odelu, po imenu Bob iz marketinga.

Verovatno zato što smo već proveli određeno vreme uz prva dva naslova, otkačenost dijaloga i komične situacije nekako ne iznenađuju kao pre, pa su samim tim proređeni i momenti kada se smejete punim glasom. Mada, ako ste ljubitelj serijala, nakon tridesetak minuta uz The Baconing samo ćete prijatno uroniti u igrački svet i uživati u blentavim dijalozima uglavnom poznatih likova. Ipak, iako su mnogi od likova koje DeathSpank sreće tokom svoje avanture stari znanci iz prethodne dve igre, lokacije, odnosno teme za parodiranje, jesu nove. Tu su futuristički zabavni park gde se termin nuklearna familija shvata previše bukvalno. Zatim leprikonska verzija Las Vegasa, jezero zagađeno naftom, čija je fauna rešila da preduzme nešto po tom pitanju, te fantastični dom penzionera za božanstva. Bilo da se radi o mutiranoj maskoti koja taman dovoljno podseća na Miki Mausa, bilo da su u pitanju reference na „Kuma”, „Trona” ili kultnu epizodu vaše omiljene serije, autori ovog serijala nastavljaju da uzimaju slavne momente iz pop kulture i tako ih šarmantno izvitopere da ne možete da se ne smejete i ne tražite još.

Ima nešto u The Baconingu što strašno podseća na seriju „Simpsonovi”: manje-više isti likovi u novim, jednako šašavim situacijama, gde većina njih ne obraća mnogo pažnje na prethodne događaje. Ozbiljniji kritičar digitalne zabave sigurno bi grdno zamerio nedostatak inovacije kako na audio i video planu tako i u samoj mehanici igre, ali The Baconing je neozbiljna igra i tako je treba i posmatrati. Očigledno je da su njeni tvorci želeli da budu inovativni samo kada se radi o humoru, i to im je sasvim lepo pošlo za rukom. Uopšte nije nezamislivo da ovaj serijal dobije još mnogo nastavaka jer sadržaji za potencijalno parodiranje nikako nisu iscrpljeni. Ovaj deo sage o DeathSpanku i dalje je dovoljno pun duha i svežine da bi bio više nego zabavan. Ostaje nada da će i sledeći deo biti takav, kao i da će autori znati kada je vreme da stanu (pre nego što nam inferiornim proizvodom pokvare utisak o ovom, zasad veoma uspešnom serijalu).

Dragan KOSOVAC