Nativni mikrotorent za Linux

Već dugo korisnici slobodnih operativnih sistema iz UNIX familije priželjkuju da dobiju fantastičan mali (ali moćan) program za BitTorrent, koji već godinama vlada na vlasničkoj Microsoft Windows platformi, a zbog „težine” i malih zahteva po pitanju resursa simbolično nosi naziv µTorrent (mikrotorent). Ustoličeni Vuze (bivši Azureus, opisan u SK 1/2006), Transmission (SK 8/2008) i kTorrent (SK 12/2010) mogu da počnu da se pribojavaju svoje pozicije na GNU/Linux tržištu, jer je početkom septembra prošle godine „nativni mikro” portovan na „pingvine”, doduše zasad samo u serverskoj (backend) izvedbi kojom se upravlja preko web interfejsa. Za rad ne zahteva Wine (SK 2/2008). Valja napomenuti i to da µTorrent nije slobodan softver već je u vlasništvu kompanije BitTorrent Inc., koja ga pravi i distribuira u binarnom formatu.

Na zvaničnoj stranici za preuzimanje .tar.gz paketa (u trenutku pisanja teksta bila je dostupna verzija 3.0 build 23418) stoji da je program testiran na distribucijama Ubuntu 9.10+, Debian 5+ i Fedora 12+ sa arhitekturom i386, ali mi na osnovu visečasovnog testiranja potvrđujemo da isti paketić bez problema funkcioniše na Fedori 13 i Debianu 5 sa arhitekturom x86_64. Nakon preuzimanja paketa dovoljno ga je raspakovati (bilo gde, na primer u direktorijum ~/opt/) i iz terminala pokrenuti izvršnu datoteku utserver. Nakon toga, u omiljenom web pregledaču treba otvoriti adresu http://localhost:8080/gui/ i za prijavljivanje na web interfejs upotrebiti korisničko ime „admin” bez lozinke.

Na prvi pogled

Ako ste ranije koristili µTorrent, dočekaće vas poznato okruženje. Na vrhu prozora je skup ikonica za dodavanje novih prenosa (gotove .torrent metadatoteke sačuvane na računaru ili URL adrese neke udaljene), te upravljanje prenosom i poretkom datoteka u listi. S desne strane u istoj ovoj traci je polje za pretraživanje, a pored predefinisanih BitTorrent, Google, Mininova i Vuze mašina za pretragu mogu se dodati i druge koje korisnik inače koristi (preko dijaloga za podešavanja programa). Uz levu ivicu smešten je odeljak sa podrazumevanim filterima za pregled (svi prenosi, prenosi koji su u toku, završeni, aktivni, neaktivni), kao i sa skupom oznaka koje korisnik ručno dodeljuje prenosima radi lakše klasifikacije (npr. filmovi, muzika, igre, distribucije, programi i drugo). Gornju polovinu desnog dela zauzima lista prenosa sa uobičajenim kolonama za prikaz informacija „na prvi pogled”, koje se po želji korisnika mogu dodati i oduzeti ili im se može promeniti redosled. Donja polovina ovog odeljka rezervisana je za skup kartica sa detaljnim informacijama o izabranom prenosu. Na dnu je traka sa informacijom o ukupnoj brzini preuzimanja, odnosno slanja, i dva dugmeta za sakrivanje filtera s leve strane i informacija o pojedinačnom prenosu s desne strane.

Prvi koraci

Pre obrušavanja na raznovrsne multimedijalne sadržaje sa torent trekera, valjalo bi da podesite µTorrent klikom na ikonicu zupčanika, čime se dobija dijalog Preferences, sa mnoštvom opcija za podešavanje. Korisničko ime i lozinka za pristup web interfejsu, direktorijumi za smeštanje datoteka i izbor porta za dolazne konekcije trebalo bi prvo naštelovati. Sve ostalo može a i ne mora da se „čačka”.

Između ostalog, može se izabrati lokalizacija interfejsa, gde nije izostao ni srpski ćirilicom. Program će vam udovoljiti i ako je potrebno koristiti proksi koji zahteva identifikaciju korisnika, promeniti maksimalan broj konekcija ili uključuiti kriptovanje odlaznih konekcija. Ako koristite dedicated server sa ograničenim mesečnim protokom, Transfer Cap je odeljak u kojem je moguće podesiti posle koliko prenetog materijala prenos treba da bude zaustavljen. Ako pak želite da limitirate protok u određenim vremenskim intervalima ili da ga potpuno automatski prekinete, Scheduler može o svemu tome da brine umesto vas. Napredni korisnici koji znaju šta rade pozdraviće postojanje odeljka Advanced za ručna podešavanja parametara veze i keširanja, dok svima ostalima preporučujemo da se klone tog dela podešavanja programa. Nije izostavljena ni mogućnost da se odredi direktorijum iz kog će automatski biti dodavani novi prenosi kada se u njemu nađe nova .torrent metadatoteka.

Desnim klikom na stavku u listi prenosa dobija se kontekstni meni sa nekoliko najosnovnijih funkcija, među kojima je i dodeljivanje pomenutih oznaka. Svakako, svakom prenosu ponaosob mogu se ograničiti individualna brzina prenosa, broj slotova za slanje, spisak trekera, a mogu se omogućiti DHT i Peer Exchange radi postizanja veće brzine usled pronalaženja većeg broja peerova i van zvaničnih trekera iz liste.

• • •

Ono što nam se nije svidelo kod web interfejsa je to što ikonice u traci alatki ne menjaju izgled u zavisnosti od toga da li neka ima efekta na izabrani prenos ili ne (npr. dugme za početak prenosa „play” nije sivo ako je izabrani prenos aktivan), što možda i treba da bude tako, ali o ukusima ne treba raspravljati.

Kada se lista želja napuni materijalom, web pregledač može da se zatvori a µTorrent, kao i svaki drugi dobar sluga, nastavlja nečujno da rinta u pozadini. Ako se program koji radi u pozadini „ubije” (ili jednostavno isključi prekidanjem procesa), po sledećem pokretanju sav posao se nastavlja od mesta gde je prekinut pre zatvaranja programa, tako da nema gubitka dragocenih multimedijalnih podataka. Program inicijalno zauzima oko 55 MB memorije i izuzetno malo opterećuje procesor, ali smo primetili da vremenom „ogladni” za memorijom u zavisnosti od broja aktivnih prenosa.

Ipak, zanemarićemo činjenicu da je u pitanju vlasnički program u ranoj alfa fazi razvoja, te ga u skladu sa veličinom, brzinom, zahtevnostima i mogućnostima toplo preporučujemo korisnicima koji ne mogu da se strpe do finalne verzije programa. Takođe, za eventualne probleme i nedostatke programa preporučujemo da posetite adresu http://goo.gl/YMiTw i konsultujete zvanični forum Troubleshooting (Linux).

Aleksandar UROŠEVIĆ