Mac OS X kao Linux

Linux Mint započet je kao privatni projekat Klemana Lefebra (Clemént Lefebvre) i nije bio mnogo zapažen u prvih nekoliko izdanja. Tek nakon treće verzije Mint je polako počeo da dobija sve više korisnika. Čitav projekat i sada vodi Kleman, ali ima pomoć još nekoliko ljudi. Najviše napora ulaže se u razvoj izdanja koje koristi grafičko okruženje Gnome, a postoje i izdanja sa KDE-om, XFCE-om i Fluxboxom. Od verzije 5 (Elyssa) kao baza se koristi trenutno aktuelna verzija Ubuntua. GNOME izdanje izlazi oko mesec dana nakon Ubuntua, a ostala stižu nešto kasnije. Po popularnosti Mint je rangiran kao druga Linux distribucija, odmah iza Ubuntua. O tome koliko je popularan govori i činjenica da je na dan kada je objavljena verzija Julia internet prezentacija ovog projekta bila nedostupna zbog ogromnog interesovanja korisnika. Popularnosti su doprinele i stalne, nesebične donacije korisnika, čime je postignuta nezavisnost od velikih firmi koje obično finansiraju veće distribucije. Zato je fokus razvojnog tima na krajnjim korisnicima i njihovim potrebama. Iz istog razloga, Kleman je uspeo da napusti svoj trenutni posao i potpuno se posveti Mintu.

Filozofija ove distribucije je nešto drugačija od Ubuntua. Na instalacionom disku nalaze se i neslobodni paketi, kao što su Adobe Flash plug-in i kodeci za reprodukciju svih popularnih audio i video formata. Po instaciji dobija se i Java runtime, pa jedino što vam dodatno može zatrebati od neslobodnih paketa jesu drajveri za grafičke kartice. Uprkos razlikama u filozofiji, Ubuntu i Mint su u potpunosti kompatibilni, te se bilo koji repozitorijum ili paket za Ubuntu bez problema može dodati i na Mint. Za ovu distribuciju karakterističan je skup Mint alata. Da pomenemo samo neke: Mint Menu, koji je dosta sličan KDE meniju, Software Manager za instalaciju programa iz repozitorijuma, Mint upload, Mint update itd.

Razvojni tim posvećuje ogromnu pažnju izgledu distribucije – veliku popularnost među korisnicima stekla je baš zbog izgleda. Međutim, Mint je novim izdanjem nadmašio samog sebe. Do sada je dolazio sa standardnom Shiki-Wise temom, koja je u svakoj novoj verziji samo delimično preuređivana. Bila je to tema sa tamnim okvirima prozora, tamnim panelom i standardnim skupom Gnome-Wise ikona. Nova tema nosi naziv Mint-X i potpuno je drugačija od prethodne. U pitanju je mnogo svetliji kolorit, a sama tema podseća na podrazumevanu temu koju možemo videti na Mac OS X-u. Ni sam razvojni tim ne krije tu činjenicu, smatrajući da dobre koncepte ne treba zaobići samo zbog toga što ih razvija kompanija koja se nekima ne sviđa. U slučaju da vam to smeta, i dalje je tu Shiki-Wise. Novi skup ikona zasnovan je na temi Faenza, sadrži male crno-bele ikone za panel i palete sa alatkama slične onima na Ubuntuu, kao i prelepe velike ikone za prečice na desktopu i Mint Menu. Velika pažnja posvećena je i pozadinama, a za poslednja dva izdanja bilo je organizovano takmičenje za umetnike na sajtu 99designs. Pobedničke pozadine uključene su u novo izdanje, a u njihovom izboru učestvovali su i posetioci Mint bloga. Podrazumevana pozadina je tamnija i više se uklapa u novi dizajn od dosadašnjih zelenih pozadina. Sveukupno gledano, tema je izvanredna i pravo je osveženje u moru onih tamnih. Nažalost, nije u potpunosti dorađena, te se u pojedinim progamima loše uklapa, ali će do sledećeg izdanja to verovatno biti ispravljeno.

Pored izmena u izgledu, napravljene su i neke manje izmene u pojedinim Mint alatima, a posebno u Mint Menuu. Novoinstalirani programi sada će biti boldovani da bi bili uočljiviji. To, istina, nije inovativno, ali može da bude zgodno u dugim listama. Mint Menu sada se može podesiti tako da njegov izgled bude kontrolisan trenutno aktivnom GTK temom, kako bi se što bolje uklopio u sam izgled okruženja. Najzanimljivija je izmena u listi prečica koja se pojavljuje unosom naziva programa. U slučaju da pretraga ne vrati rezultate, umesto prazne liste prikazuje se lista prečica ka instalacijama programa sa sličnim nazivom, lista prečica ka Google i Wikipedia pretrazi za unesenu reč i slično. Ovo znatno olakšava instalaciju programa i samu pretragu Interneta. Izmene su napravljene i u prozoru dobrodošlice, koji sadrži veliki broj linkova ka informacijama koje su neophodne novim korisnicima da bi se upoznali sa sistemom. Jedna od novina je link za instalaciju dodatnih paketa koji su sadržani u DVD izdanju, što se može izvršiti i instalacijom paketa mint-meta-gnome-dvd. Tu su i svi noviteti koje je doneo Ubuntu 10.10, među kojima je i novi fajl sistem btrfs koji postaje sve popularniji – pojedine distribucije već ga koriste kao podrazumevani, ali mi smatramo da zasad nije preporučljivo koristiti ga jer je još u razvojnoj fazi. Problemi sa repozitorijumima koji imaju digitalni potpis sada su rešeni, i to je ogromno olakšanje za sve korisnike. Logo Linux Minta još nije vidljiv pri pokretanju sistema, ali to se može ispraviti uz pomoć uputstva na internet prezentaciji distribucije.

Iako se i Ubuntu u poslednjih nekoliko izdanja trudi da ponudi nešto konkurentniji izgled, nikako mu ne uspeva da sustigne Mint, koji je uvek za nekoliko koraka ispred njega. Izgled okruženja ne bi trebalo da ulazi u ocenu, ali će izgled Julije osvojiti svakog korisnika. Ubuntu je napravio velike izmene čineći sistem povezanijim sa društvenim mrežama, dok po tom pitanju, kao i po pitanju uvođenja novih paketa Mint već godinama stoji. Za neke je to dobro, a za neke loše. Jedno je sigurno – ako vam se svidela filozofija koju ova distribucija ima, svideće vam se i Julia. Ona ne donosi velike promene, što se ne može ni očekivati od softvera razvijanog od strane malog tima tokom samo šest meseci, ali su one svakako primetne.

Bojan DEVIĆ