Pomiriti ukuse istočne i zapadne publike izuzetno je težak zadatak

Ekskluzivno za „Svet kompjutera” iz Budimpešte

Budimpešta, 9. jul: čizkejk i knedle sa šljivama efikasniji su od betona u situaciji kada vam je potreban amalgam za povezivanje različitih iskustava koja predstavljaju deo iste konstrukcije. Žvaćući u ritmu donekle disonantnom sa violinom i kontrabasom mađarskog animir orkestra, tročlana press ekipa iz Beograda konzumirala je preliv jednodnevne ekskurzije u Peštu, u kojoj se obrela na poziv evropske podružnice NCsofta. The Mission, ekskluzivni preview vrućeg korejskog MMORPG-a Aion: Tower of Eternity, događaj projektovan kao ono što u NATO terminologiji nazivaju „small unit action”. Danas smo na redu Rumuni i mi, juče su žvakali i u konferencijskoj sali u platno gledali Mađari i Hrvati... Londonska ekipa prezentera, na čelu sa gospođicom Sarom Rodžers, evropskim direktorom marketinga NCsofta, u marketinško-kulinarskoj ofanzivi ne štedi ni sebe ni novinare pokušavajući (i uspevajući) da u devet sati vremena, koliko nam je na raspolaganju, ugura što više kalorija, alkohola i palačinki u šatou. Na red konačno dolazi i ono zbog čega smo prevalili 400 km: prezentacija igre i kraća intervju sesija sa predstavnicima NCsofta, u koju je vaš izveštač uleteo sa agresivnom radoznalošću gigantske balkanske veverice. Zanima nas pre svega end game, stvari koje će igraču stajati na raspolaganju kada skupi poslednji paket ušiju i repova quest mobova i završi sa levelovanjem; četvoročlana rumunska ekipa ćuti i zabrinuto gleda, ne uspevajući ili ne želeći pri tom da stigne na red za sopstvena pitanja. Nakon dva sata ofanzivnog žurnalizma, shvatamo da smo preterali sa gestikulacijom i verbalnim bombardovanjem, ali da smo uspeli u tome da iscedimo (gotovo) sve što nas je interesovalo. Pored mentalno zadavljenih prezentera, žrtva kompletne sesije je i inicijalno zamišljeni duh prezentacije namenjene opštem profilu IT novinara, koji bi teoretski trebalo da postavljaju casual pitanja o novoj multiplayer igrici, a koja je od lagodne konverzacije prerasla u gestapovsko isleđivanje.

Ekipa NCsofta je pozitivno blazirana, što je postalo jasno nakon nekoliko dana, kada nam je stigao unrestricted closed beta key za Aion. Rumuni su dobili hemijsku olovku sa logoom.

Na ekskurziju u glavni grad našeg severnog suseda nismo pošli nespremni: trodnevno online iskustvo sa poslednjeg Aion closed beta eventa zacementiralo je pretpostavku da se radi o najzačajnijem MMORPG naslovu u 2009. godini, igri koja ima dodatni značaj zbog specifičnog interkulturalnog karaktera. Pomiriti ukuse istočne i zapadne publike izuzetno je težak zadatak i za igre sa drastično manjim ambicijama od one koju NC soft ima sa Aionom, a koja iskusnom oku sugeriše na frontalnu ofanzivu u pravcu pretplatničke baze World of Warcrafta. Ova korejska kompanija, koja ispod pojasa ima nekoliko ultraznačajnih MMO naslova (serijal Lineage, City of Heroes/Villains...) odlično posluje u matičnoj zemlji i na širem azijskom prostoru, ali već nekoliko godina, tačnije od premijere Guild Warsa, nije postigla neki iole značajniji uspeh na zapadnom tržištu. U klimi globalne ekonomske krize, debakli kao što je Tabula Rasa i Auto Assault, naslovi od nule projektovani po west ukusu, jednostavno nisu opcija za NCsoft.

Ono što dolazi u obzir jeste superkvalitetan hibrid, igra-koktel projektovana tako da se svidi igračima svih boja i facijalnih fizionomija. Aion: Tower of Eternity, MMO koji već godinu dana žari i pali po Koreji, nalazi se u poslednjoj fazi lokalizacije za tržište zapadnog sveta, gde će doživeti premijeru sredinom septembra. Online beta eventi i interevropske press prezentacije NCsoftov su način da zainteresuje i podgreje igračku javnost od Urala do Antverpena, sugerišući joj da sunovrat Age of Conana i Warhammera nipošto ne znači da u Blizzardovu sveću neće imati ko da dune. Aionovi aduti – nezamislivo dobra grafika, dostupnost, odnosno jednostavnost koja skladno prerasta u (opcionu) kompleksnost, kao i kvalitet produkcije neuporediv sa bilo čime osim sa World of Warcraftom – u ogromnoj meri su dopunjeni činjenicom da zapadna publika neće iskusiti porođajne muke inicijalne bagovitosti svakog novog MMO-a: klijent kome lokalizacioni tim „lepi” glasovnu nahsihnronizaciju ispeglan je nakon godinu dana eksploatacije u Koreji. Iskustvo sa betom govori u prilog tome – za tridesetak sati igre nismo naleteli ni na jedan bag.

Opaska da je Aion smišljen kao next gen ofanziva na srca i umove WoW igrača ovaploćuje se u svakom aspektu igre, a njen start svakako vidimo već u samim osnovama bipolarnog sveta i njegovim suprotstavljenim frakcijama koje nisu definisane kao čisto dobro i nepatvoreno zlo. Nalik Alijasu i Hordu, ovde imamo Elyose i Asmodiance, stanovnike magičnog sveta koji je pukao po polovini i zauvek razdvojio pripadnike jedne civilizacije. Elyosi, blagosloveni suncem okupanom polovinom sveta koji im je pripao, frakcija su u kojoj caruje prosperitet i optimizam, pomešan sa solidnom dozom arogancije i uverenja da predstavljaju izabrani narod; Asmodijanci, kojima je zapala pustara bez prirodnih resursa, ogorčeni su „survivori”, ogrubeli usled borbe sa negostoljubivim okruženjem, duhovno i telesno očvrsli „Indijanci” koji s prezirom gledaju na dekadentnu civilizaciju južne polulopte. Istinsko zlo oličeno je u Balaurima, trećoj NPC frakciji, koja stoluje u sredini Rifta koji je razdvojio svet i prelomio Tvrđavu večnosti, žižnu tačku PVP endgamea za obe player frakcije.

Aion: Tower of Eternity je igra koja je zamišljena tako da vas baci sa stolice još prve sekunde, tačnije od monstruzno detaljnih opcija za fizičko podešavanje lika pre početka igre. Iako obe frakcije dozvoljavaju izbor samo ljudske rase, igranjem sa desetinama slajdera i padajućih menija očas možete napraviti verodostojnog gnoma, patuljka, vilenjaka ili bilo koju kombinaciju koja vam padne na pamet. Broj opcija je toliki da je vrlo malo verovatno da ćete tokom igre naleteti na igrača koji izgleda isto kao i vi, naročito kada malo odmaknete na level skali i kada drugačija oprema (posebno craftovana) počne da igra veću ulogu. Izbor između klasa na početku je sveden na četiri arhetipa (warrior, mage, scout i priest), od kojih se svaka kasnije račva na jednu od dve podspecijalizacije po vašem izboru (na primer, scout bira da li će postati rogue ili hunter). Talent-specijalizacije iz WoW-a, odnosno promene uloge svake klase u zavisnosti od toga šta želi da radi u određenom momentu (PVP, PVE, DPS, tenking...) u Aionu su izvedene pomoću „stigmi”, što je sistem čija kompleksnost prevazilazi ambicije ovog teksta. Ono što treba da znate jeste to da uloga koju ste definisali izborom subklase nije „definitivna”, već da je možete fino podešavati u skladu sa potrebama i afinitetima.

Sledeći impresivan element igre jeste 3D engine: Aion pokreće modifikovana verzija Cry enginea (Crysis) koji igru, bez ikakve konkurencije, čini najlepšim MMORPG-om na planeti. Svaka zona dostupna u beti naprosto pleni superkvalitetnim nivoom detalja, ambientalnih efekata i svakog drugog zamislivog eye candya. Modeli igrača i mobova dosledno slede ovaj trend kvaliteta, bivajući nekoliko puta detaljniji čak i od impresivnih 3D modela Age of Conana.

Gameplay, questing, kretanje po prostoru, borba sa mobovima i ostale akcije opšteg tipa predstavljaju najbližu dodirnu tačku Aiona sa WoW-om. Kompletan koncept je gotovo identičan: skillovi, ofanzivni spellovi, buff i debuff sistem gotovo su istovetni. Aion se ne trudi da izmisli toplu vodu ni u jednom od osnovnih aspekata igre, osim u pogledu davanja veće slobode igraču za vezivanje akcija u napadu i odbrani u smislene nizove. U ovaj „chain” sistem spellova i sposobnosti igra vas uvodi već oko desetog nivoa, što u poređenju sa WoW-om, u kojem iole složene ideje dolaze tek na polovini puta, deluje vrlo napredno. Glavni adut igre, što se može naslutiti iz mnogobrojnih najava koje ste možda videli, jeste letenje: pseudoanđeoska krila dobijate kada pređete inicijalnu tutorijal zonu i uzdignete se do ranga polubožanstva. Letenje, bar na početku, neće predstavljati dominantan vid transporta iz najmanje dva razloga: vremenski je ograničeno izdržljivošću vašeg lika (na početku nemate opremu sa „+ flight time” statistikom) i činjenicom da u većem delu svake zone letenje nije omogućeno. Ceo sistem, naročito u pogledu kontrolne šeme, podseća na vremenski ograničenog flying mounta iz WoW-a, s tim što Aion dozvoljava harvesting i borbu tokom leta. Prema rečima autora, letenje postaje sve značajniji adut kako se približavate endgameu.

Goruće pitanje na svačijim usnama svakako se svodi na vizuelni identitet igre, što je posebno važno igračima koji organski ne podnose istočnjačku ikonografiju, buljave bademaste oči, gigantske mačeve i ostale anime uticaje koji su iz Japana odavno metastazirali širom Azije, kao i karakter procesa levelovanja (grind, questovi, ili mešavina). Rekli smo da je Aion hibrid namenjen guđenju po strunama zapadnih i istočnih igrača, ali gde tačno leži granica Istoka i Zapada? Krenimo od lokalizacije. Dijalozi sa NPC-ima, izuzetno detaljni opisi questova i sva druga literarna naracija u igri (doduše, glasovi još nisu gotovi) ne pokazuju ni traga od bilo kakvog east uticaja: gramatički i konceptualno sve pršti od kvalitetnog fantasy anglosaksonizma. Vizuelna strana igre jedini je element u kojem primećujemo interkulturni kompromis, ali je on toliko „diplomatski” ispeglan da neće odbiti ni igrača koji poteže revolver kada neko pomene Final Fantasy. Neki primeri oklopa, borbene i „idle” poze (posebno ona sa prekrštenim rukama) vašeg lika jedini su elementi koji vuku korene sa Dalekog istoka.

Element koji finalno određuje sudbinu svakog MMORPG-a jeste endgame, tj. stvari koje možete da radite kada dostignete maksimalni iskustveni nivo. Iako developeri obećavaju bogat sadržaj za PVE i PVP orijentisane igrače, mi smo imali prilike da vidimo i iskusimo samo njihovu jedinstvenu kombinaciju. Masovne bitke u Riftu, specijalnoj PVP zoni na granici, spadaju (po rečima press likova koje smo davili u Pešti) u PvPvE, odnosno u hibrid borbe među igračima i između pojedinačnih frakcija i Balaura čije snage okupiraju strateške tačke Rifta. Osvajanje tvrđava, borba u vazduhu, upotreba rudimentarnih opsadnih sprava i opšti krkljanac donekle podsećaju na opsade gradova u Warhammeru, mada u Aionu (zbog treće dimenzije koju donosi letenje) ima vrlo specifičan šmek. A standarndni PVE raidi i instance, da li tako nešto postoji? Na to pitanje nismo dobili precizan odgovor. Beta je fokusirana na sadržaj do 25. levela (gde takvog sadržaja nema); službeni sajt igre toliko je štur da te informacije nema ni od korova; NCsoftovi prezenteri nisu mi dali nikav suvisli odgovor, možda zbog činjenice da su oni likovi iz marketinga (a ne developeri), možda zbog toga što to jednostavno ne znaju, a možda i zato što multikorisničkog PVE-a u igri jednostavno i nema.

Bez obzira na neosporan kvalitet ostalih elemenata igre, ovo će biti tačka na kojoj će tikva ili pući ili narasti u gigantsku narandžastu bundevu. Ofanziva na igrače WoW-a jednostavno mora da uključi i ogranizovan instancirani PVE: dok o tome ne saznamo nešto više, sačekaćemo s bilo kakvim prognozama o tržišnoj sudbini ove impresivne igre.

Miodrag KUZMANOVIĆ