Nakon razočarenja zvanog Top Spin 2, ljubiteljima teniskih simulacija nije ostalo ništa drugo nego da sačekaju izlazak Virtua Tennisa 3 na tržište. Na svu sreću, odgovorni ljudi u Segi odlučili su da igra bude dostupna za većinu aktuelnih igračkih platformi, tako da će u njenim čarima moći da uživaju i, u poslednje vreme zapostavljeni, vlasnici PC-a. Još od svog inicijalnog pojavljivanja na tržištu (za Sega Dreamcast), Virtua Tennis se kvalitetom distancirao od srodnih ostvarenja u klasi. Jednostavne komande, sjajan gameplay, prisustvo igrača iz samog svetskog vrha i realistična animacija pokreta predstavljaju osnovne odlike. S obzirom na to da se ekipa koja dobija ne menja, autorski tim prilikom izrade trećeg nastavka nije bio u dilemi – osnova je zadržana, a ubačeno je i mnoštvo svežeg sadržaja.

Ukoliko ste imali prilike da odigrate Virtua Tennis World Tour na PSP-u, u igri Virtua Tennis 3 osećaćete se kao riba u vodi. Pohod ka vrhu liste započinje se sa tristote pozicije, a napredak zavisi isključivo od uspeha na turnirima (s tim što porazi ne donose negativne poene, niti je osvojen turnir potrebno „braniti” sledeće sezone). Ipak, da biste najboljim svetskim igračima uspeli da pokažete zube, potrebno je vredno trenirati kako bi se prikupio dovoljan broj iskustvenih poena i na taj način boostovale performanse. Zarađeni poeni automatski se raspoređuju po odgovarajućim stavkama (ukupno ih je 17), a treba istaći da postoje četiri vrste treninga – za vežbanje serviranja, osnovnih udaraca, voleja i kretanja. Treninzi su izvedeni u obliku mini-igara i izuzetno su zanimljivi (rušenje džinovskih kegli iz serve, izbegavanje kotrljajućih lopti za vreme skupljanja unaokolo razbacanog voća, pogađanje tačno naznačenih delova terena osnovnim udarcima, rušenje buradi koja se nalazi na improvizovanim metalnim stubovima...). Međutim, određeni aspekti igre mogu se unaprediti posetom teniskoj akademiji i ispunjavanjem trenerovih zahteva tokom igranja sa partnerom (pogađanje serve uz maksimalnu jačinu udarca, završavanje poena smečom, odigravanja istog udarca zaredom naznačen broj puta...). Pobede na turnirima ne donese nikakvu novčanu nadoknadu (povremeno će vas sponzori darovati novim patikama, reketom i ostalim delovima opreme), ali ni iskustvene poene, što je jedan od najvećih propusta u igri. Tokom kampanje sporadično ćete dobijati pozive drugih igrača na trening mečeve koji se mogu iskoristiti za brušenje forme i prikupljanje manjeg broja iskustvenih poena. Bolje išta nego ništa!

Virtua Tennis 3 donosi dosad neviđen lineup igrača na jednom mestu. Čak 20 musketara belog sporta dalo je svoj pristanak za pojavljivanje u igri. Između ostalih tu su Rože Federer, Rafael Nadal, Endi Rodik, Lejton Hjuit, Džejm Blejk, Tomi Has, David Nalbandijan, Marija Šarapova, Ameli Moresmo, Martina Hingis, Venus Vilijams, Danijela Hantukova, Nikol Vajdišova... Impresivno, nema šta. Da stvar bude još bolja, igrači su do te mere verno predstavljeni da će vam se u prvi mah učiniti da gledate TV prenos. Tehnika izvođenja udaraca i kretnje na terenu kopirani su sa živih uzora toliko uspešno da je to zapanjujuće. Uostalom, kompletna grafička rešenja su na izuzetno visokom nivou, tako da bez preterivanja možemo reći da je, u određenim segmentima, Virtua Tennis 3 jedna od vizuelno najprivlačnijih igara kada je PC u pitanju. Logično, najviše pažnje posvećeno je modelima igrača (na koži se mogu uočiti pore, mladeži, čak i vene, svaka vlas kose „vuče” na svoju stranu itd.), mada ni objekti pored terena nisu ostali zapostavljeni (linijske sudije, dečaci koji skupljaju loptice, tribine sa navijačima...). Grafika je za čistu desetku!

Iako je serijal igara Virtua Tennis poznat po izuzetno efikasnom sistemu upravljanja, u Segi su želeli da i na ovom polju unesu nekoliko novina. Na opšte zadovoljstvo, jednostavan sistem komandi nije narušen – naprotiv, načinjeni rezovi pokazali su se kao izuzetno dobar potez od strane autorskog tima. Naime, iako se udarci i dalje izvode pomoću svega tri tastera (top spin, slajs i lob), dodatna pažnja posvećena je pravilnom prilasku loptici i tajmingu odigravanja udarca. „Zatrčavanje” u lopticu i odigravanje udaraca sa kratkim zamahom (taster za „pucanje” je potrebno što duže držati pritisnutim kako bi se to izbeglo) neće vam doneti ništa dobro jer će loptice tada leteti putanjom kifle i padati na sredinu terena. Upravo zbog toga, planiranje poena sada je od još veće važnosti nego ranije. Kompjuterski vođeni igrači pružaju zadovoljavajući otpor i prilično će vas namučiti na višim nivoima težine igre, a nemojte da se iznenadite ako usred meča odluče da promene taktiku i nakon razornih udaraca sa osnovne linije počnu da koriste skraćene lopte da bi vas „izvukli” na mrežu i „probušili” hirurški preciznim pasing šotovima.

Virtua Tennis 3 je čista arkadna igra u kojoj možete uživati sami ili igrajući u društvu sa prijateljima (maksimum je četiri igrača). Naglašeni arkadni elementi ujedno su i njena najveća mana, budući da je njihovo potenciranje osakatilo kampanju i srezalo bar pet poena u igrometru. Okorelim zaljubljenicima u beli sport sistem napredovanja na ranking listi i način prikupljanja iskustvenih poena, posle početnog oduševljenja, može da predstavlja veliki kamen spoticanja u kasnijem stadijumu igranja. Već posle nekoliko odigranih sezona igra počinje sama sebe da reprodukuje, što se pretvara u monotoniju. Tada se možete okrenuti mini-igrama, igranju pojedinačnih turnira ili multiplayer okršajima na jednoj mašini. Na kraju, bitno je napomenuti da su zvučni efekti (sem urlanja publike) sasvim prosečni.

Vladimir PISODOROV