Bluebyte navodi svakojake suvisle razloge za ovaj rimejk. Em je prošlo tačno deset godina otkako se original pojavio, em je Ubisoftu, koji se ponudio kao izdavač, ovo dvadesetogodišnjica postojanja, em su se planete postavile taman kako treba. Ređe se pominje nemila činjenica da je prošlo puno vode ispod mosta otkako je neki nastavak Settlersa zaista oduševio narodne mase. Pošto je pokušaj revitalizacije serijala (oličen u kriminalno dosadnom Heritage of Kings) neslavno propao, Nemci su potegli očajnički potez. Izvadili su deceniju stari klasik iz formalina, spakovali ga u novi engine i izbacili na tržište, uz minimalne promene. Tako su Settlersi, na veliku radost silnih ljubitelja, obrnuli pun krug i završili tamo gde su i počeli. „Jipii!” je ponovo tu, a nostalgija bi trebalo da obavi ostalo.

Mlađe generacije bi se lako mogle zapitati oko čega se digla tolika buka. 10th Anniversary cilja na starije igrače koji su svoj igrački staž započeli još sa Amigom i Settlerse 2 svojevremeno doživeli kao čudo. Mereno današnjim standardima, ova reinkarnacija izgleda kao neobična, neintuitivna protostrategija. Jedinicama nije moguće direktno upravljati, građevine je moguće postavljati samo na za to striktno određenim mestima, opcije za širenje teritorije su ograničene. Cela igra deluje komplikovano, kruto i statično. Tutorijal će poslužiti tek toliko da objasni osnovne koncepte interfejsa i šta čemu služi, dok će gro učenja igrač morati da obavlja u hodu. Tokom prvih nekoliko sati nije redak slučaj da se zaglavite i razvoj naselja stane, bez jasnih pokazatelja gde je nastao kuršlus. Settlers 2 sadrži gomilu međupovezanih parametara o kojima treba voditi računa. Potrebna je određena upornost da se prevaziđe taj prvi zid privikavanja.

Suština Settlersa je oduvek bila u izgradnji jake ekonomije i planiranju na duge staze, uz proporcijalno minijaturan osvrt na vojne podvige. Shodno tome, 90% vremena provedenog u igri odlazi na cinculiranje urbano-ekonomskih mehanizama kako bi protok resursa i proizvodni lanci bili što efikasniji. Ako vam ovo zvuči komplikovano, to je zato što i jeste. Settlers 2 manufakturu dobara razgrađuje na poprilično sitne korake: da bi se dobio komad hleba, potrebni su brašno i voda. Da bi se dobila voda, potreban je bunar (suprotno onome što kaže uputstvo, moguće ga je postaviti bilo gde), a da bi se dobilo brašno, potrebna je farma na kojoj će se uzgajati žito i mlinara u kojoj će se to žito samleti. Na kraju dolazi i pekara. Sve u svemu, potrebne su četiri zgrade i dva resursa za jedno parče hleba, što puno govori o tome o kakvoj se igri ovde radi.

Slična stvar važi i za ostale proizvodne grane, od prerade ruda do građevinarstva. U igri postoji preko 30 različitih objekata i otprilike isto toliko dobara koja se mogu dobiti preradom osnovnih resursa. Čak su i alatke potrošna roba koju morate sami da pravite. Pored građevina, putevi su drugi ključan aspekt igre koji ćete morati neprestano da čačkate kako biste ostvarili maksimalnu efikasnost. Postaviti temelje neke zgrade nije dovoljno da bi vaši kmetovi prionuli na izgradnju. Apsolutno svaka građevina mora biti priključena na mrežu puteva i checkpointa kako bi vaši radnici znali kuda treba da idu. Ako se neka deonica puta ili raskrsnica previše opterete, dolazi do zastoja. Dobar raspored staza je neophodan da bi vaše naselje funkcionisalo kako treba tako da ćete u praksi redovno rešavati saobraćajne gužve i prevezivati puteve kako biste oslobodili parče zemljišta ili načinili neku putanju efikasnijom.

U tu svrhu ćete puno, puno puta kliknuti mišem. Interfejs za postavljanje staza i povezivanje građevina podrazumeva četiri-pet klikova za svaki pojedinačni objekat. Već kod druge ili treće odigrane partije smučiće vam se pri pomisli na količinu repetitivnog kliktanja koje vas čeka. Dok u drugim igrama sličnog tipa obično treba postaviti samo jednu građevinu i sačekati da krene štancovanje, ovde morate izgraditi malu skupinu od nekoliko objekata, jedan po jedan, i povezati ih međusobno kako bi bilo kakva proizvodnja krenula s mrtve tačke. Ovo pravilo važi za svaki proizvodni lanac ponaosob (prehrana, seča i obrada drveta, građevinarstvo, teška industrija...). Ako se neki resurs potroši na određenoj lokaciji, moraćete ručno da srušite konkretnu građevinu i podignete je na drugom mestu.

Kampanja za jednog igrača sadrži 10 poglavlja i tiče se odiseje jednog naroda (izgledom podsećaju na Rimljane iz „Asteriksa i Obeliksa”) koji je krenuo tragom nestalog ženskog življa. Pored Rimljana, u igri obitavaju još dve civilizacije: Nubijci i Kinezi. Ove tri frakcije su funkcionalno identične, sa istim građevinama i jedinicama, tako da se izbor svodi na to čiji vam se izgled najviše sviđa. Što se ratovanja tiče, vaš celokupni vojni arsenal sastoji se od pešadinaca (doduše, moguće ih je unaprediti) i katapulta. Bitke su, moglo bi se reći, skoro ritualnog karaktera; odvijaju se po principu „jedan na jedan” pošto odredite koju će građevinu vaši vojnici napasti. Ishod bitke manje zavisi od vaše taktičke umešnosti, a više od dalekosežnog ekonomskog planiranja i pripreme infrastrukture da podrži jaku vojsku.

Posle svega, draž Settlersa leži u posmatranju simpatičnih čovečuljaka kako trčkaraju po stazama koje ste postavili, vredno obavljajući zadate poslove. Ovde ujedno dolazi do izražaja najveća „promena” koju su Settlers 2 doživeli – novo grafičko ruho. Igra je bez većih ožiljaka pretrpela prelazak u treću dimenziju. Hardverska zahtevnost nije preterana, a za tu cenu smo dobili krajnje dopadljiv proizvod koji, posle generičkog sivila iz poslednjih Settlersa, odmara oči šarenilom i diznijevskim dizajnom. Ova igra zapravo traži dve ocene – jednu za novajlije koji prvi put imaju kontakt sa Settlersima i pitaju se koji je big deal, a drugu za veterane koji će ovu igru dočekati sa suzom u oku. Ako pripadate ovoj drugoj grupi, slobodno na ocenu dodajte još deset posto.

Đorđe NAGULOV