Da nije Disney Interactivea, najmlađi korisnici računara ne bi imali čime da se zabavljaju. Prinuđena da vreme provode uz tehnički naprednije, ali za korišćenje prilično zahtevne igre, deca predškolskog uzrasta nisu adekvatno stimulisana jer su suočena s izazovima koji nisu primereni njihovom uzrastu. Zato postoje igre kao što je Piglet’s Big Game.

U pitanju je vrlo jednostavna igra, po karakteru point & click avantura, koja je zasnovana na crtaću „Praslinov veliki film” o družini mede Vinija Pua. Glavni junak igre Praslin ima pred sobom zanimljiv i ne previše težak zadatak – da sakupi namirnice koje su Zekhopu potrebne da napravi supu za predstojeću gozbu na kojoj će se pojaviti svi stanovnici šume. Iako su ostali drugari na vreme dobili svoja zaduženja, ispostaviće se da jedino Praslin ima dovoljno volje da Zekhopu pomogne da pripremi hranu na vreme. Sastojci za supu su raštrkani svud unaokolo; neki se mogu naći na svakom koraku (žirevi), dok do drugih nije tako lako doći jer su vešto skriveni preprekama koje se na prvi pogled čine nepremostivim. Logički problemi su jednostavni i uglavnom imaju očigledna rešenja. Na primer, gospodinu Sovi treba pomoći da pronađe ključ koji je zaturio pod tepihom, a magarencetu Ijoru da naslika neku lepu sliku. Nespretni Vini Pu, od koga Zekhop očekuje krčag s medom, neće odoleti omiljenoj poslastici, a uspeće čak i da razbije vrč. Srećom, i taj problem nije nepremostiv – uz pomoć lepka i asistenciju Lisca koji se čitav dan mota oko košnice, Zekhop će brzo dobiti najvažniji sastojak.

Piglet’s Big Game se sastoji od desetak „soba”, statičnih ekrana koji oslikavaju šumski ambijent. Svaka scena ima nešto interaktivnih elemenata (animacije koje se aktiviraju pomoću pointera), kao i likove s kojima Praslin vodi kratke dijaloge kako bi došao do smernica za rešavanje problema. Predmete koje sakupi Praslin čuva u torbici tako da ne mora da žuri kod Zekhopa, već sve zadatke može da obavi u cugu (iskusnijem igraču neće biti potrebno više od tridesetak minuta da igru privede kraju). U nekim sobama nalaze se i activity zezalice poput bojanke na Ijorovom platnu i slagalice u sobi Vinija Pua. Takvih elemenata je moglo biti i više, što bi igri svakako produžilo „vek trajanja”.

Upravljački interfejs je zasnovan na korišćenju miša, a animacije se mogu ubrzati pritiskom na razmaknicu. Grafika je precizna i koloritna (crtež je vrlo dobar), a dopadljive su i međuanimacije u kojima se akteri vide u krupnom planu. Zvučna podloga je standardno kvalitetna, a posebne pohvale idu na račun glasovne glume koja se praktično ne razlikuje od one u crtanom filmu.

Najveće mane igre su njena kratkoća i jednostavnost – iako o tome ne treba suditi aršinima iskusnijih igrača, činjenica je da samo najmlađi neće „prokljuviti” igru zavezanih očiju. Pomoć starijih uglavnom nije potrebna, osim kada treba prevesti dijaloge. Kao igra za decu uzrasta od tri do šest godina, Piglet’s Big Game ipak zaslužuje preporuke.

Gradimir JOKSIMOVIĆ