80 Days

Danas do Kaira čovek može da skokne očas posla. Taman se raskomotiš, pojedeš sledovanje koje ti uvek nasmejana stjuardesa tutne u krilo, odabereš skupi parfem kojim ćeš obradovati lepšu polovinu kada se vratiš kući, kad eto ti najvećeg afričkog grada, prestonice zemlje faraona, kako se baškari na obodima delte Nila. Sve u svemu, tri sata ležernog leta, taman onoliko koliko je potrebno prosečnom autobusu da po natprosečno izrovarenim srpskim džadama stigne od Beograda do Bečeja, varošice na desnoj obali Tise čiji su stanovnici toliko primitivni da još uvek smatraju autobuski prevoz strašno zgodnom idejom (hmm, odakle mi ovo?).

Ali, pre nekih sto pedeset godina to nije bilo tako. U doba kada je Žil Vern napisao svoja najbolja dela, let avionom bio je izvestan koliko i put na Mars ovih dana, dok je organizovani turizam tek počeo da se rađa zahvaljujući revolucionarnom „izumu” baptističkog sveštenika Tomasa Kuka, danas poznatom kao paket-aranžman. Putovanja u daleke egzotične zemlje bila su u to doba privilegija onih s dubokim džepom, a o putu oko sveta mogli su da razmišljaju samo prebogati besposličari. Predajući se maštarijama o izazovima jednog takvog poduhvata, Žil Vern je 1873. objavio roman „Put oko sveta za 80 dana” u kojem je duhovito opisao avanture Fileasa Foga i njegovog vernog sluge Paspartua u pokušaju da obiđu planetu Zemlju za najviše osamdeset dana i tako dobiju masnu opkladu koju je Fog prethodno olako prihvatio u razgovoru sa svojim klupskim kolegama.

Izdavačka politika Frogwaresa, zasnovana na receptu za doboš-tortu (red Artura Konana Dojla, red Žila Verna, pa sve opet ispočetka), napravila je za kratko vreme ršum na evropskoj avanturističkoj sceni, lansirajući firmu u krug najeminentnijih nezavisnih proizvođača zabavnog softvera. Nastavljajući tamo gde je stao sa Putem u središte zemlje (SK 12/2003), ukrajinski tim nam predstavlja još jednu neformalnu adaptaciju Vernovog romana, stavljenu u kontekst Fogovih putovanja, ali sa potpuno drugačijim zapletom.

Dvadesettrogodišnji Oliver Lavišart, kome su pokojni roditelji već bezecovali mladu, željan provoda i uzbudljivog života, prihvata ujakovu ideju da u cilju izbegavanja svadbe krene na put oko sveta, prateći manje-više istu maršrutu kojom se dvadesetak godina ranije kretao Fileas Fog. Uveren da je njegov sestrić sposoban da ponovi podvig u identičnom vremenskom okviru, ujka Metju daje Oliveru zamašnu sumu novca i obavezuje ga da sa četiri strane sveta donese dokumentaciju o originalnim izumima koje je on davnih dana realizovao u praksi, u vreme kada se bavio pronalazaštvom.

Iako po definiciji spada u avanturistički žanr, (Around the World in) 80 Days je sve samo ne konvencionalna avantura. Sastavljena od osam epizoda koje pokrivaju Oliverov boravak u četiri velika grada (Kairu, Bombaju, Jokohami i San Francisku), kao i putovanja između njih (voz Goliath, cepelin Leviathan, parobrod Colossus te finalni put do Londona), igra predstavlja vremenski diktiranu mešavinu nekoliko naizgled nespojivih žanrova, od klasične avanture, preko akcije tipa Tomb Raidera, pa sve do arkadne simulacije vožnje. Konceptualni iskorak ovog tipa bio je neophodan da bi se zadržala bazična premisa Vernovog dela oličena u trci sa vremenom s kojom je junak, u ovom slučaju igrač, konstantno suočen. Da bi jednu takvu real-time igru prilagodili širem krugu ljudi, autori su definisali tri igračka moda: Tourist, Globetrotter i Adventurer. Najjednostavniji mod (Tourist) prilagođen je avanturističkim tradicionalistima, onima koji zagonetke rešavaju lagano, pa se u njemu vreme pomera samo u određenim momentima, kada se odrade pojedini zadaci. Nasuprot tome, u Adventurer modu vreme neprekidno teče i to tako što kompjuter preračunava stvarno vreme provedeno ispred monitora u realne dane. Na taj način se virtuelna stvarnost metodom sličnosti pretapa u stvarni život, a igranje postaje prilično napeto, sa realnim šansama da igrač ne stigne da okonča putovanje u roku od osamdeset dana.

Uprkos tome što se ne drži striktno Vernove proze, igra u sebi sadrži mnoge paralele s njom, kako u smislu lokacija koje mlađani Oliver obilazi tako i u pogledu likova koje sreće. Neki od njih su stari znanci koji su poznavali Fileasa Foga i Paspartua i pomagali im tokom njihovog putovanja, dok su drugi direktni naslednici Vernovih likova, poput sina inspektora Fiksa kome je i ovde dodeljena uloga dežurnog smetala.

80 Days izgleda fantastično! Frogwaresove 2D avanture oduvek je odlikovala impresivna grafika prepuna najsitnijih detalja, ali je bilo teško zamisliti da se tako nešto može preneti na 3D teren. Ipak, ono što je do juče izgledalo nemoguće, danas predstavlja realnost. Gradovi koji su modelovani na osnovu stvarnih fotografija od pre jednog veka (izuzetak je Jokohama koja je bazirana na Kjotou) toliko su realni da odaju utisak živih organizama (mada je uočljivo često ponavljanje istih modela prolaznika), dok prelepa grafika, posebno u enterijerima prevoznih sredstava, predstavlja prizor za divljenje. Muzika u igri je posebna priča. Umesto da angažuju profesionalnog kompozitora, autori su došli na ideju da obrade poznate disko i pop hitove sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ta na prvi pogled suluda odluka pokazala se sjajnom – baš je cool leteti na magičnom ćilimu kroz čuvenu kairsku pijacu dok se u pozadini čuje „Walk Like an Egyptian” grupe The Bangles ili voziti trkački bolid strmim ulicama San Franciska dok sviraju Village People i njihov disko megahit „Y.M.C.A”.

Nažalost, gomila ozbiljnih bagova, od kojih su neki takve prirode da mogu da spreče igrača da završi igru, katastrofalan sistem snimanja pozicija te serija neviđeno dosadnih zadataka vezanih za grupu Škotlanđana koji prodaju kiltove u svakom ćošku sveta (ovo je očigledno trebalo da bude smešno, ali se na kraju svelo na ordinarnu glupost) u priličnoj meri degradiraju 80 Days. Pristojnim patchom neki od ovih problema se mogu otkloniti, ali će imbecilni fazoni sa Škotima i dalje ostati sastavni deo igre.

Slobodan MACEDONIĆ